Ni dvadeset godina posle atentata na premijera Zorana Đinđića Srbija nema odgovore na ključna pitanja koja je on postavio - ni da li je Srbija na Zapadu ili Istoku, ni šta sa Kosovom, niti kako Srbija treba da izgleda iznutra - što najbolje govori o tome koliko je Srbija napredovala za dve decenije od ubistva, poruka je sa tribine „Zoran Đinđić: Sećanje na budućnost”.
Kako je rekao organizator tribine, novinar Mijat Lakićević, umesto rečenice Aleksandra Tijanića izgovorene neposredno pre atentata – “ako Đinđić preživi, Srbija neće”, danas bi se u simboličkom smislu moglo govoriti o obrnutoj misli - da Srbija preživi Zoran Đinđić treba da oživi.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar je istakla da je ubistvo Zorana Đinđića uticalo na živote svih građana Srbije, ali je po njenoj oceni njegovim odlaskom napuštena i politika koju je vodio.
Kako je rekla - desnica se distancirala od njegovog insistiranja na priznanju važnosti međunarodnog okvira, dok je levica artikulisala svoje principe na negaciji ekonomske platforme i procesa privatizacije koju je on podržao:
“Mnogo više nego odbacivanjem i distanciranjem politički akteri na sceni u Srbiji pokušavaju da osnaže svoje pozicije, da legitimišu svoje stavove tim prihvatanjem Đinđićevog nasleđa. Najbolji dokaz za tu tvdnju svakako predstavlja delovanje SNS-a i Aleksandra Vučića – od prelepljivanja table za nazivom ulice Bulevar Zorana Đinđića, do iniciranja konkursa za podizanje spomenika Đinđiću. Pa na kraju i do izjava kojim pokušava da se uspostavi ta jedna veza, rekla bih nepostojeća, sa njegovim delovanjem po pitanju Kosova”.
Kako je rekao politikolog Vuk Velebit, on je imao samo devet godina kada je Đinđić ubijen, ali je to bio dan kad je počeo da se zanima politiku.
Po oceni Velebita, Đinđić je pokušao da politiku koja se zasnivala na strahu i poniženju zameni kulturom i politikom nade i optimizma:
“Mislim da je za jedno društvo jako važno da ima pozitivne ličnosti poput Zorana Đinđića i da se kreira mit oko tih ličnosti. Srpsko društvo je bazirano na mnogim mitovima i mi smo skloni tome da uglavnom slavimo svoje poraze, a ne svoje pobede. I zbog toga je kult ili mit o Zoranu Đinđiću jako bitan element za nove i političke generacije i generacije koje stasavaju u našem društvu kao jedan element koji treba da vuče naše društvo napred”.
Govoreći o Zoranu Đinđiću kroz prizmu Demokratske opozicije Srbije (DOS) predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić je rekao da je ubijeni premijer bio politički i organizacioni arhitekta DOS-a, političkog saveza koji nije imao samo za cilj obaranje režima Slobodana Miloševića:
“Ali nije Zoran Đinđić kroz DOS formatirao samo sklanjanje Miloševića. On je formatirao članstvo Srbije u EU. Ne da se poziva samo na vrednosti, ne samo da se priča o Evropi u nekim zamagljenim pogledima, nego jasno i konkretno – vratiti Srbiju u sve međunarodne organizacije, što je DOS uradio. Definisati Srbiju isključivo ka evropskim integracijama najbrže moguće – i taj politički cilj koji je sproveden u parlamentu pod mnogo težim uslovima”.
Vuletić je dodao da Đinđićeve ciljeve o članstvu Srbije u EU danas sprovode bivši radikali koji su opstali na političkoj sceni zahvaljujući politici koju su vodili bivši lider DSS-a Vojislav Koštunica i predsednik DS-a Boris Tadić.
Kako smatra Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta, Zoran Đinđić je bio ličnost koja je najbolje artikulisala racionalan, pragmatičan odgovor na tešku traumu koju je srpsko društvo doživelo u svom gubitku statusa.
Zbog gubitka statusa tokom devedestih i ekonomske devastacije srpsko društvo je imalo nagon za destrukcijom i politika danas treba da spreči povratak Srbije u takvo stanje, rekao je Milić:
“Ono što je nasleđe Đinđića je jedan pozitivan glas u dosta mračnom, ciničnom, skeptičnom društvu koje se nije adekvatno nosilo sa svojim gubitkom statusa, sa porazima, i koje ukoliko sadašnja politička, intelektualna, umetnička i sva ostala elita ne uspe da spreči može da ponovo upadne u isti destruktivni talas. A taj destruktivni talas se meri u tome da vi imate danas veću razočaranost u Zapad nego naposredno nakon svih poniženja koja su se desila od strane Zapada”.
