Džejms Huper, bivši visoki američki diplomata i vrsni poznavalac prilika u regionu Zapadnog Balkana smatra da ovonedeljna poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića, Vašingtonu predstavlja uspešan spoljnopolitički potez, koji bi mogao da donese dugoročne pozitivne rezultate Srbiji.
Po njegovom mišljenju Vučić bi mogao da povuče nekoliko važnih poteza u cilju učvršćenja proevropskog puta Srbije, kao i u prilog stabilizacije prilika u regionu.
Huper smatra da Vučićev razgovor sa američkim potpredsednikom Majkom Pensom nosi sledeću poruku:
„Cilj posete je po svemu sudeći bio da pokaže srpskim građanima da nastoji da održi ravnotežu između Istoka i Zapada u spoljnoj politici zemlje. Verujem da je cilj ove posete do koje je došlo relativno brzo nakon što je izabran za predsednika, da izniveliše odnose sa Zapadom. Siguran sam da je ovako ozbiljna poseta Americi zapažena i u Evropskoj uniji, što je za Srbiji korisno da bi ubrzala proces pregovora o pristupanju Uniji.“
Huper, međutim, poručuje da politika ravnoteže između Istoka i Zapada, nalik na nesvrstanu politiku iz vremena bivše Jugoslavije ne odgovara današnjem globalizovanom svetu:
„Ako je cilj ulazak u EU, priključivanje transatlantskim institucijama, pa i veće strane investicije, spoljna politika zemlje treba da bude usklađena sa takvim tokovima. Trebalo bi, na primer, da Vučić ponovo dođe u SAD i potraži investicije i ekonomske partnere, koji postoje na raznim mestima u Americi. Još je bivši premijer Zoran Đinđić uspostavio dobre veze sa Majkrosftom, postoje i druge fondacije i biznisi koji bi bili spremni da posluju i pomažu Srbiju.“
Huper takođe predlaže aktivniju ulogu Srbije u rešavanju žarišta nestabilnosti u regionu kao što je slučaj Bosne i Hercegovine, koju smatra propalom državom:
„Ako bi Srbija prihvatila da sarađuje sa Amerikom i Evropom na izradi sporazuma o konačnom statusu za Bosnu i Hercegovinu to bi moglo da preokrene situaciju u toj zemlji.“
Potrebno je prevazići Dejtonski sporazum, koji se pokazao neusepšnim smatra Huper. Jedno od prihvatljivih rešenja, kaže on, bilo bi usvajanje novog ustava za BiH nalik na Ustav Srbije.
„To bi takođe u velikoj meri uklonilo neka nepovoljna mišljenja koja još uvek vladaju o Srbiji zbog rata u Bosni i Hercegovini. Unapredilo bi kako reputaciju tako i saradnju Srbije ne samo sa Bosnom i Hercegovinom već i sa ostalim susedima,“ kaže Huper.
Huper ukazuje i na značajno geostrateško pomeranje na području Zapadnog Balkana. Ne samo da su Slovenija i Hrvaska članice EU, već da su zajedno sa Crnom Gorom i punopravne članice NATO-a.
„Ne kažem da Srbija treba da postane članica NATO-a u roku sledećih šest meseci, ali ako bi predsednik Vučić bar otvorio vrata ka NATO-u, i učini prihvatljim članstvo u toj trantstalantskoj institituciji, i Evropa i u SAD bi svakako još povoljnije gledali na Srbiju.“
Srbija bi trebalo da uskladi svoju politiku u odnosu na svoje izmenjeno bezbednosno okruženje, zaključuje dugogodišnji balkanolog Huper.