Na dan kada predsednik Džo Bajden potpisuje paket pomoći Izraelu od 26 milijardi dolara, nezvanična komisija američkih akademika i bivših zvaničnika Stejt departmenta pozvala je na obustavu isporuke američkog oružja Izraelu, optužujući Izraelske odbrambene snage da sistematski deluju po obrascu ratnih zločina.
U izveštaju objavljenom u sredu, Nezavisna radna grupa za primenu Memoranduma o nacionalnoj bezbednosti-20 (NSM-20) dovodi u sumnju uveravanja vlade premijera Benjamina Netanjahua da Izrael koristi američko oružje u potpunom skladu sa američkim i međunarodnim pravom. Ta potvrda je obavezna po Memorandumu NSM-20 koji je Bajden izdao u februaru.
Grupa dobrovoljaca, koja uključuje kritičare načina na koji Izrael vodi rat, navela je da je pregledala hiljade izveštaja o incidentima, uključujući vazdušne napade IDF-a na izbeglički kamp Al Magazi i izbeglički kamp Džabalija u kojima je ubijeno 68, odnosno 39 ljudi.
Navodi se i napad IDF-a na stambenu zgradu u centralnoj Gazi u kojem je ubijeno najmanje 106 civila, među kojima 54 dece. U mnogim od ovih slučajeva, grupe za ljudska prava nisu pronašle dokaze da je bilo vojnih meta u blizini u vreme napada, niti prethodnog upozorenja izraelskih vlasti.
Kao zaključak, naveli su da je IDF prekršio humanitarne zakone, uključujući upotrebu američkog oružja u nezakonitim udarima i ograničavanje humanitarne pomoći ljudima u Gazi.
Radnom grupom kopredsedavaju Nura Erakat, vanredna profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu Rutgers i palestinsko-američka aktivistkinja, i Džoš Pol koji je bio direktor agencije Stejt departmenta koja se bavi distribucijom oružja sve dok nije podneo ostavku u oktobru u znak protesta zbog nastavka "smrtonosne pomoći SAD Izraelu“.
Oboje su ranije kritikovali akcije Izraela u ratu u Gazi i Bajdenovu podršku Izraelu.
„Kombinacija oslanjanja na američko oružje i tehnologiju veštačke inteligencije u svrhu ciljanja uz malo ljudskog nadzora, zajedno sa relaksiranim pravilima angažovanja, uspostavili su kontekst sistematskog kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Sjedinjene Države su ključne za krizu među međunarodnim pravosudnim institucijama i mehanizmima koji su uspostavljeni upravo da spreče ove ishode", navela je Erakat.
Članovi šestočlane radne grupe su akademici i bivši službenici administracije. Među njima su profesor prava i etike oružanih sukoba na Rutgers pravnom fakultetu Adil Hak, bivši direktor Kancelarije za bezbednost i ljudska prava Stejt departmenta Čarls Blaha, penzionisani glavni komandant američkog vazduhoplovstva Ves Džej Brajant i profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Notingemu Luiđi Daniele.
Memorandumom NSM-20, Bajden je naložio Stejt departmentu i sekretarijatu za odbranu da u roku od 90 dana izveste Kongres o tome da li su američki partneri koji su dobili američko oružje poštovali međunarodne i američke zakone. To uključuje Lejhi zakone, dve zakonske odredbe nazvane po senatoru Patriku Lejhiju koje nalažu Sjedinjenim Državama da prekinu pomoć svim stranim vojnim ili organima za primenu zakona ako utvrdi da postoje kredibilni dokazi o kršenju ljudskih prava.
Izrael je u martu dao uveravanja o poštovanju NSM-20, a Stejt department ima rok do 8. maja da obavesti Kongres da li smatra da su tvrdnje Izraela kredibilne. Radna grupa je saopštila da njihov izveštaj ima za cilj da obavesti Kongres o radu administracije. Naveli su da su izveštaj predali 18. aprila pre nego što su ga javno objavili u sredu.
NSM-20 se fokusira samo na američko oružje koje se finansira iz Kongresa.
„Ali čak i unutar tih uskih parametara, dokazi su jasni: američki poreski obveznici finansiraju izrealeske odbrambene snage koje sistematski deluju po obrascu činjenja ratnih zločina“, rekao je Pol.
Utvrđivanje da li zemlje zakonito koriste američko oružje može biti prilično teško, rekla je Sara Herison, viša analitičarka u američkom programu Međunarodne krizne grupe.
„Vlada SAD ne prati vojnu opremu na taj način“, rekla je ona za Glas Amerike. Međutim, dodala je, postoje ubedljivi dokazi da administracija proceni i da bude veoma kritički nastojena prema izraelskim akcijama i pre i nakon što je Netanijahuova vlada dala svoja uveravanja.
Dvadeset šest demokrata u Predstavničkom domu, članovi Bajdenove partije, poslali su pismo najvišim zvaničnicima administracije ovog meseca, dovodeći u pitanje njihovo prihvatanje tvrdnji Izraela o usklađenosti sa zakonima SAD.
Ograničenja za IDF
Američki Stejt department takođe je spreman da objavi nalaze istrage o tome da li da ograniči pomoć izraelskim vojnim jedinicama optuženim za kršenje ljudskih prava na Zapadnoj obali, uglavnom pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra. Ako najavi ograničenja, to bi bilo prvi put da su SAD zabranile pomoć izraelskoj vojsci.
Američki zvaničnici odbili su da identifikuju jedinice, ali su izraelski mediji izvestili da bi to moglo da se odnosi na Netzah Yehuda, vojnu jedinicu sastavljenu uglavnom od ultra-ortodoksnih izraelskih vojnika koja je delovala prvenstveno na Zapadnoj obali pre nego što je prebačena na severnu granicu 2022. godine.
Državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedeljak da se objava nalaza očekuje narednim danima. Blinken je govorio nakon objavljivanja Izveštaja Stejt departmenta o ljudskim pravima za 2023. U izveštaju se navodi nekoliko prijavljenih povreda prava koje su IDF, Hamas i Palestinske vlasti počinili u Izraelu, na Zapadnoj obali i u Gazi 2023. godine, pre i posle 7. oktobra.
Netanjahu i šef izraelske opozicije Beni Ganc protestovali su zbog potencijalnih američkih planova da ograniče pomoć tokom telefonskog razgovora sa Blinkenom u nedelju, saopštili su njihovi kabineti.
"To bi bio vrhunac apsurda i moralno dno, u vreme kada se izraelske trupe bore protiv Hamasa", rekao je Netanjahu na društvenim mrežama. On je obećao da će delovati svim sredstvima protiv bilo kakvih ograničenja.
U saopštenju Gancovog kabineta se navodi da je rekao Blinkenu da će najava štetiti međunarodnom legitimitetu Izraela tokom rata.
Ograničavanje američke pomoći bilo bi od simboličke važnosti, rekla je Herison, jer odražava promenu u odnosima između dve zemlje i način na koji je Izraelu dat poseban tretman.
Međutim, ne bi bilo nikakvog uticaja na rat. Iako bi tim jedinicama bilo zabranjeno da primaju američku pomoć, Izrael može da kupi američko oružje sopstvenim sredstvima i da i dalje bude u skladu sa Lejhi zakonima, dodala je ona.
Uslovljavanje pomoći
Nakon smrtonosnih izraelskih udara 1. aprila na konvoj kojim je upravljala međunarodna grupa za pomoć u hrani Svetska centralna kuhinja, Bajden je upozorio Netanjahua da će promeniti politiku ukoliko Izrael ne prilagodi svoje ratne navike. Upozorenje je shvaćeno kao da Bajden najavljuje da će usloviti pomoć Izraelu.
Izrael je od tada preduzeo korake da dozvoli veću pomoć Gazi, a pretnje ograničavanjem pomoći izgleda da su utihnule. U tekstu za Vol strit žurnal, Bajden je tvrdio da odbrana Izraela mora ostati potpuno opskrbljena i spremna.
„Izrael je naš najjači partner na Bliskom istoku, nezamislivo je da stojimo po strani da je njegova odbrana oslabljena i da Iran bude u stanju da izvrši uništenje koje je nameravao“, naveo je on, govoreći o stotinama napada dronovima i raketama koje je pokrenuo Teheran prema Izraelu 13. aprila. Iran ističe da su udari bili odgovor na ranije izraelsko bombardovanje njegovog konzulata u Damasku.
Većina demokrata podržava finansiranje sistema protivvazdušne odbrane kao što su Gvozdena kupola, Strela i Davidova praćka koje štite izraelsko nebo od projektila, raketa i dronova. Neki su pak, zabrinuti zbog finansiranja vrsta oružja koje je ubijalo civile u Gazi. Mesecima su pozivali Bajdena da ograniči vojnu pomoć za takvo oružje.
Odbrambeno naoružanje nije dovoljno, rekao je Ričard Goldberg, viši savetnik u Fondaciji za odbranu demokratija.
„Svakoj demokratiji je potreban prekršaj. Nijedna demokratija ne bi trebalo da bude prisiljena da se krije kao kornjača u svom oklopu, dok dolazi stotine balističkih projektila i moleći se Bogu da ćete ih sve dobiti zbog odbrambenih sistema", rekao je Goldberg za Glas Amerike.
Izrael prima najviše pomoći SAD, skoro 4 milijarde dolara godišnje, većinom u vidu vojne pomoći. Senat je kasno u utorak usvojio dodatni paket pomoći za Izrael od 26 milijardi dolara, deo niza zakona koji takođe predviđaju pomoć od 61 milijarde dolara za Ukrajinu i više od 8 milijardi dolara za bezbednost SAD u Indo-Pacifiku.
Američki predsednik potpisao ga je u sredu.
