Brzim napretkom tehnologije i veštačke inteligencije ubrzava se slom međunarodne vladavine prava, zbog čega preti rizik o dramatičnog ubrzanja kršenja ljudskih prava, navodi se u godišnjem izveštaju nevladine organizacije Amnesti Interernešenl, objavljenom 24. aprila.
“Međunarodni poredak zasnovan na pravilima je na ivici kolapsa. Kršenja međunarodnog prava su višestruka i povećavaju se, u velikoj meri zbog povećanog broja oružanih sukoba. Počinioci ne samo što krše međunarodno pravo, već nastoje da opravdaju ta kršenja u ime sasmoodbrane, nacionalne bezbednosti i borbe protiv terorizma", izjavila je za Glas Amerike generalna sekretarka Amnestija, Anjes Kalamard.
Kršenja u Gazi
Amnesti u izveštaju posebno izdvaja sukob Izraela i Hamasa u Gazi. Ministarstvo zdravlja u Gazi navodi da je više od 34.000 ljudi ubijeno a da većinu čine žene i deca. Tu brojku, koja uključuje i borce Hamasa, nije moguće potvrditi iz nezavisnih izvora.
“U sukobu koji je definisao 2023. i koji ne pokazuje znake stišavanja, dokazi ratnih zločina su sve brojniji, dok se izraelska vlada ruga međunarodnom pravu u Gazi. Posle stravičnih napada Hamasa i drugih oružanih grupa 7. oktobra, izraelske vlasti su odgovorile neumornim vazdušnim udarima na naseljena civilna područja, gde su često zbrisane cele porodice, na silu je raseljeno skoro 1,9 miliona Palestinaca i ograinčen pristup humanitarnoj pomoći koja im je očajnički potrebna, uprkos sve većoj gladi u Gazi", navodi se u izveštaju.
Anjes Kalamard iz Amnestija kaže da je u sukobu u Gazi ubijen "najveći broj novinara i najveći broj humanitarnih radnika."
Izrael odlučno demantuje da krši Ženevsku konvenciju i napada civile, za koje kaže da ih Hamas koristi kao živi štit. Izrael takođe poriče da blokira dostavljanje pomoći Gazi uprkos brojnim takvim optužbama od strane humanitarnih organizacija.
Paraliza u Ujedinjenim nacijama
U Amnestijevom izveštaju navodi se da zapadni saveznici Izraela nisu zaustavili krvoproliće, pozivajući se na "američku drsku upotrebu veta da bi Savet bezbednosti UN mesecima bio paralisan pri donošenju potrebne rezolucije o prekidu vatre, dok nastavlja da naoružava Izrael municijom koja se koristi da se počine, kako izgleda, ratni zločini.
SAD su u više navrata branile svoju podršku Izraelu, navodeći da njihov saveznik ima pravo da se brani posle terorističkih napada Hamasa 7. oktobra u kojima je ubijeno više od 1.100 ljudi, a desetine talaca se i dalje drže u Gazi.
Ruska invazija na Ukrajinu
U izveštaju se skreće pažnja na rasprostranjena zloupotreba ljudskih prava i kršenja zakona zakona koje čini Rusija u svojoj nelegalnoj invaziji na Ukrajinu, uključujući "napade na gusto naseljena civilna područja, kao i energetsku i poljoprivrednu infrastrukturu, kao i primenu mučenja i drugih oblika maltretiranja ratnih zarobljenika". Moskva poriče te optužbe.
Globalni poredak izgrađen posle Drugog svetskog rata se urušava, upozorila je generalna sekretarka Amnestija, Anjes Kalamard. "Svedoci smo da je poredak zasnovan na pravilima na ivici kolapsa zato što sami tvorci sistema iz 1948, arhitekte tog sistema su ga izneverile, i izneverile same građane sveta".
Amnesti Internešnel ukazuje na pogoršanje građanskog konflikta u Sudanu, koji je, kako navodi ta organizacija, pokrenuo najveću krizu raseljavanja na svetu, pošto je više od 8 miliona ljudi primorano da beži iz svojih kuća. U izveštaju se ističe i uloga Kine u pružanju podrške vojnoj hunti u Mjanmaru, u svom ratu protiv manjinskih grupa i rušenju osnovih ljudskih prava.
Uloga tehnologije i AI
Amnesti takođe upozorava na uznemirujući spoj kršenja ljudskih prava i tehnolgoije, uključujući veštačku inteligenciju, ili AI.
“U sve opasnijem svetu, neregulisana proliferacija i primena tehnolgoija kao što su generativna AI, prepoznavanje lica ili špijuniranje postaju izuzetno perfidan protivnik - čime se kršenja međunarodnog prava i ljudskih prava podiže na neverovatan nivo".
Amnesti kaže da značajan rizik preti od tih tehnologija pošto veliki broj ljudi širom planete glasa na izborima 2024.
“Političari odavno koriste manipulaciju narativom "mi protiv njih" kako bi osvojili glasove i zloupotrebili legitimna pitanja o ekonomskim i bezbednosnim strahovima. Videli smo kako se neregulisane tehnologije, kao što je prepoznavanje lica, koriste za produbljivanje diskriminacije."
“Uz to, poslovni model velikih tehnoloških kompanija zasnovan na nadzoru doliva ulje na vatru mržnje, omogućavajući onima sa zlim namerama da dehumanizuju i pojačaju opasne narative kako bi konsolidovali moć. To je zastrašujuća najava onoga što dolazi kako tehnološki napredak neverovatnom brzinom nadmašuje svaku odgovornost ", zaključuje se u izveštaju.
Srbija
Kada je u pitanju Srbija, navodi se da je institucionalno veličanje osuđenih ratnih zločinaca zasenio ionako sporo procesuiranje nerešenih ratnih zločina, ističe se u izveštaju.
Nezavisni i istraživački novinari i aktivisti su se suočili sa pretnjama, klevetama i krivičnim postupcima. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dodatno je zapretio da ugrozi pravo na slobodu okupljanja. Romska populacija je imala disproporcionalno mali pristup pristup socijalnoj pomoći.
Beograd je nastavio da balansira između posvećenosti članstvu u EU sa dugogodišnjim političke i ekonomske veze sa Rusijom. Navodi se da su optužbe za korupciju na javnim funkcijama i dalje su prisutne na svim nivoima.
Ističu se i pregovori Beograda i Prištine i prihvatanje sporazuma o normalizaciji diplomatskih odnosa i podsticanju saradnja, uz posredovanje EU tokom proleća 2023.
“Srbija se složila da se neće protiviti pristupanju Kosova međunarodnoj zajednici i evropske institucije”, kaže se u izveštaju.
Ipak, odnosi dve strane su “zategnuti” u septembru posle napada grupe naoružanih Srba na Kosovsku policiju u Banjskoj. Tada su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
Amnesti navodi i da su prošlu godinu u Srbiji obeležile dve masovne pucnjava u Beogradu i Mladenovcu u kojima je ubijeno 17 ljudi. Negodovanje javnosti izazvalo je proteste širom zemlja pod nazivom „Srbija protiv nasilja”, a organizatori su pozivali na to da institucije preuzmu odgovornost, kao i da se ukinu nacionalne frekvencije televizijama za koje su tvrdili da promovišu nasilje.
Ukazuje se i na to da su u decembru prošle godine održani izbori na republičkom i lokalnom nivou, na kojima je pobedila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), ali da su domaći i strani posmatrači zabeležili znatne nepravilnosti, zbog čega su se desetine hiljade ljudi okupljale na protestima u Beogradu, zahtevajući poništavanje izbora.
U aprilu osam evropskih medijskih organizacija izrazil je strah od otvorenog neprijateljstva političara prema kritičkim medijima, kao i da su posebno bili ugroženi oni koji su istraživali organizovani kriminal i korupciju.
Tokom godine zabeleženi je da je najmanje 27 žena bilo žrtve femicida. “Definicija silovanja iz krivičnog zakona, zasnovana na upotrebi sile, a ne na nedostatku pristanka, nije bila u skladu sa međunarodnim i regionalnim standardima”, navodi se.
Crna Gora
Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je pozvao Crnu Goru da efikasno procesuira ratne zločine, hitno istražuje torturu i ojača pravosuđe, kaže se u izveštaju.
Jedino aktivno krivično gonjenje za ratne zločine nastavljeno je protiv bivšeg vojnika snaga bosanskih Srba optuženog za silovanje i ubistvo u Bosni i Hercegovini 1992.
Podseća se i da su predsednički izbori u aprilu okončali su trodecenijsku vladavinu lidera Demokratska partije socijalista Mila Đukanovića.
Sloboda štampe je poboljšana, ali su novinari retko dobijali odgovore na pitanja o informacijama od javnog značaja. Ipak, nekažnjivost za napade na novinare i dalje traje, navodi se i podseća na ubistvo Duška Jovanovića, urednika dnevnog lista Dan 2004. U januaru je Apelacioni sud poništio postupak protiv istraživačkog novinara Jova Martinovića, nepravedno osuđenog i zatvorenog zbog optužbi za trgovinu drogom.
Vlasti nisu garantovale ženama pristup zaštiti, podršku i pravdu u slučajevima nasilja u porodici, kaže se u izveštaju i dodaje da je diskriminacija prisutna posebno prema Romkinjama, Egipćankama i ženama sa invaliditetom.
