Trideset kilometara prokopanih protivtenkovskih rovova protežu se nadomak grada Polohi, na jugoistoku Ukrajine, koji je okupirala Rusija.
U njihovoj pozadini nalaze se betonske barikade – i rovovi za pozicioniranje ruskih vojnika.
Deo je to infrastrukture izgrađene za zadržavanje položaja ruskih snaga zabeležene na satelitskim snimcima kompanije Kapela spejs. Radi se o mreži utvrđenja koja se prostiru od zapadne Rusije, preko istočne Ukrajine do Krima izgrađenih u sklopu mera pripravnosti za napad ukrajinskih snaga.
Agencija Rojters pregledala je satelitske snimke hiljada polažaja ruske vojske duž linija fronta sa Ukrajinom koji pokazuju da su najbranjeniji južna regija Zaporožja i ulaz na okupirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Vojni stručnjaci koje je konsultovala agencija Rojters ukazali su da bi tako pozicionirana ruska odbrana mogla otežati planove Ukrajini, kao i da će njeno napredovanje zavisiti od sposobnosti da efikasno izvodi složene vojne operacije.
Eksperti procenuju da bi ukrajinska kontraofanziva mogla promeniti dinamiku rata – i razvući ruske odbrambene kapacitete.
Ukoliko bi Kijev uspeo da povrati kontrolu nad južnom Ukrajinom uspostavio bi pristup sopstvenim crnomorskim izvoznim rutama – u trenutku kada Rusija signalizira da bi mogla zatvoriti koridore za promet žitarica.
Međutim, procenjuje se da Ukrajini neće skoro biti dostavljena oklopna tehnika za Zapada, što predstavlja dodatnu dozu pritiska na Kijev da povrati što je moguće više teritorije, ukoliko vojna podrška počne da posustaje, smatraju stručnjaci – izveštava Rojters.
“Arsenali oružja na Zapadu su prazni. Biće potrebno neko vreme da se popune. Mislim da je pred Ukrajinom dobra prilika da izvrši pritisak pritisne”, smatra Nil Melvin – analitičar sa nevladinog Kraljevskog instituta u Londonu.
Inače, Ukrajina nastoji da pod svoju kontrolu vrati celokupnu teritoriju koju je okupirala Rusija – što odgovara području veličine Bugarske.
Od Zapada su kao pomoć pristigli tenkovi i vozila za transport pešadije, oprema za premošćavanje saobraćajnica koje su oštećene ili uništene i uklanjanje mina.
Vojni eksperti očekuju da će glavni udar ukrajinske kontraofanzive biti na jugu, uprkos tome što su se najteže borbe tokom poslednjih meseci vodile na na istoku, a posebno oko grada Bahmuta.
Oleksandr Musijenko, kijevski vojni analitičar, rekao je agenciji Rojters da je jug strateški značajan za Ukrajinu.
“Osim ometanja kopnenog koridora od Rusije do okupiranog Krima, prodori ka jugu polustrvo bi mogli staviti u domet artiljerije”, rekao je on.
Na jugu zemlje nalazi se najveća evropska nuklearna elektrana Zaporožje – koja ne proizvodi električnu energiju od septembra 2022.
Nekada je obezbeđivala petinu ukrajinskih potreba za električnom energijom.
Bez obzira na odbrambenu mrežu koju gradi Rusija – stručnjaci su Rojtersu preneli procene da bi ruske snage mogle biti razvučene čitavom dužinom fronta. To je, kako smatraju, prednost koju bi ukrajinska vojska trebalo da iskoristi.
Analitičar Musijenko podvlači da bi Ukrajina mogla da upotrebi plovila kojima je Zapad snadbeva da pokrene napad na oblast Hersona – što bi joj moglo koristiti da u tom području veže deo ruskih trupa i eventualno navede Rusiju da ih prebaci iz drugih.
Prema njegovim procenama Ukrajina bi u kontraofanzivi raspolagala sa oko 110.000 vojnika.
Takođe, prema navodima iz dokumenta američke obaveštajne službe koji su procurili krajem februara navedeno je da je Ukrajini od zapadnih saveznika kao pomoć stiglo 200 tenkova.
U istim dokumentima navodi se i da se Ukrajina suočava sa nedostatkom protivvazdušne odbrane što bi, procenjuju stručnjaci, mogao biti izazov u slučaju brzog napredovanja ukrajinske vojske i potrebe da trupe budu zaštićene od vazdušnih napada.
