KIJEV - Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je u utorak svoje trupe u gradu Advijivka na prvoj liniji fronta, u regionu Donjeck, oko 70 kilometara jugozapadno od Bahmuta.
Iz njegovog kabineta su saopštili da su ga komandanti izvestili o situaciji na ratištu, u gradu koji se takođe nalazi na žestokim udarima ruske vojske.
Borbe u Donjecku traju mesecima, a najintezivnije su na području Bahmuta, gde se ukrajinske snage drže uprkos učestalim tvrdnjama Rusije da je zauzela taj rudarski grad.
"Neprijatelj trenutno pojačava aktivnost teške artiljerije i broj vazdušnih udara, pretvarajući grad u ruševine", rekao je u utorak komandant kopnenih snaga Ukrajine general Oleksandr Sirski.
Zauzimanje Bahmuta moglo bi da bude odskočna daska za Rusiju da napreduje ka dva veća grada za koja dugo priželjkuje u regionu Donjecka - Kramatorsku i Slavjansku.
Šef plaćeničke grupe Vagner, koja je predvodila pokušaj Rusije da zauzme Bahmut, rekao je ovog meseca da njegovi borci kontrolišu više od 80 odsto grada. Ukrajinska vojska je to demantovala, podseća Rojters.
Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin sastao se sa svojim komandantima u dva regiona Ukrajine za koje Moskva tvrdi da ih je anektirala, prenele su agencije. Kremlj je objavio snimak na kojem se vidi kako Putin govori komandantima da je važno da čuje njihovo mišljenje i da "razmeni informacije".
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak, očigledno govoreći o Putinovoj poseti, napisao je u utorak na Tviteru da ruski lider obilazi "okupirane i razorene teritorije da bi poslednji put uživao u zločinima svojih poslušnika".
Kremlj je kasnije u utorak objavio da se Putinova poseta dogodila dan ranije, u ponedeljak.
EU i žito iz Ukrajine
Ambasadori Evropske unije u Briselu razgovarali su u ponedeljak o odluci nekih zemalja članica da privremeno zabrane uvoz žitarica i drugih artikala iz Ukrajine.
Slovačka se u ponedeljak pridružila Poljskoj i Mađarskoj u najavi zabrane uvoza neke hrane iz Ukrajine, dok su druge zemlje centralne i istočne Evrope saopštile da bi mogle da slede njihov primer.
Tri zemlje tvrde da prezasićenost uvozom poljoprivrednih proizvoda po niskim cenama šteti njihovim lokalnim poljoprivrednicima. Poljska i Mađarska su u subotu saopštile da će njihove zabrane ostati na snazi do 30. juna.
Portparoli izvršnog tela EU rekli su u ponedeljak da se mora pronaći rešenje koje poštuje pravni okvir EU, preneo je Asošijeted pres.
Glavni portparol Evropske komisij Erik Mamer je rekao da su Poljska i druge zemlje "činile sve što su u njihovoj moći" da pomognu Ukrajini. On je dodao, "dakle, ovde se ne radi o sankcionisanju. Ovde se radi o pronalaženju rešenja zasnovanih na zakonu EU u interesu istovremeno Ukrajinaca i EU".
Ukrajina i Poljska počele su u ponedeljak u Varšavi pregovore u cilju postizanja sporazuma o pitanju žitarica.
"Ukrajini je potrebna pomoć, ali troškovi ove pomoći treba da budu raspoređeni na sve evropske zemlje, a ne samo na isturene zemlje, posebno na Poljsku", rekao je poljski ministar poljoprivrede Robert Telus nakon početka pregovora.
Pitanje uvezene hrane stvorilo je probleme vladajućoj poljskoj nacionalističkoj partiji Pravo i pravda. Poljska održava izbore kasnije ove godine i računa na ruralna područja za veliku podršku.
Razgovori među zvaničnicima EU biće nastavljeni u utorak dok Kijev pokušava da ponovo pregovara o tranzitu hrane i žitarica preko Poljske.
Zabrane dolaze i pošto Rusija upozorava da možda neće produžiti ugovor o crnomorskom žitu koji ističe 18. maja, što bi ostavilo milione tona žitarica u Ukrajini. Ukrajina je veliki poljoprivredni proizvođač koji se za veći deo svog bruto domaćeg proizvoda oslanja na prodaju hrane.
Lavrov u Brazilu
U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak da Moskva želi brzi završetak sukoba u Ukrajini.
Na konferenciji za novinare sa brazilskim kolegom Maurom Vijeirom u Braziliji, Lavrov je zahvalio svom kolegi na "razumevanju geneze situacije u Ukrajini". On je dodao da je Rusija "zainteresovana" da se sukob što pre okonča.
Rusija je ponovila da svaki mirovni pregovori u Ukrajini moraju da priznaju "realnost" ruske jednostrane aneksije četiri ukrajinske pokrajine.
Rusija tvrdi da je bila prinuđena da interveniše u Ukrajini kako bi odbranila ljude na ruskom govornom području od progona i sprečila Zapad da iskoristi Ukrajinu kao odskočnu dasku za pretnju bezbednosti Rusije.
Kijev i Zapad odgovaraju da su to neosnovani izgovori za osvajački rat u kojem su počinjeni ratni zločini.
Bela kuća je oštro kritikovala Brazil zbog sastanka uživo sa Lavrovom, dok je sa ukrajinskim zvaničnicima sastanak upriličen samo telefonom.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da "Brazil papagajski ponavlja rusku i kinesku propagandu" o Ukrajini ne gledajući činjenice.
Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira odbio je kritike, rekavši za Kirbija: "Ne znam kako i zašto je došao do tog zaključka, ali se uopšte ne slažem".
Na drugoj strani, američki državni tužilac Merik Garland sastao se sa ukrajinskim generalnim tužiocem Andrijem Kostinom u Sekretarijatu za pravosuđe u Vašingtonu kako bi razgovarali o zajedničkim naporima za kažnjavanje počinilaca ratnih zločinaca u invaziji Rusije na Ukrajinu.
U izveštaju su korišćeni neki materijali stigli od agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
