Zvaničnici na jugu Ukrajine saopštili su u ponedeljak da je u ruskom napadu pogođen centar za humanitarnu pomoć, pri čemu su najmanje četiri osobe poginule, a 11 je povređeno.
Napad se dogodio u gradu Orehov u Zaporoškoj oblasti.
Jurij Malaško, regionalni guverner, rekao je na Telegramu da su ruske snage upotrebile navođenu bombu da pogode lokaciju u stambenoj četvrti i da su sva četvorica ubijenih poginula na mestu napada.
Rusija je optužena da je pogodila brojne civilne ciljeve tokom svoje invazije koja je počela u februaru 2022. godine, dok je poricala da je gađala civilne lokacije.
NATO samit
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će se lideri na samitu Alijanse ove nedelje u Litvaniji dogovoriti o "višegodišnjem paketu podrške" Ukrajini.
"Ovaj paket će pomoći Ukrajini da obnovi svoj odbrambeni i bezbednosni sektor, tako da može da se brani od dalje agresije", rekao je Stoltenberg u članku za "Forin afers" objavljenom u ponedeljak. "To će osigurati da ukrajinske oružane snage budu u potpunosti interoperabilne sa snagama NATO".
Šef NATO je rekao da će Alijansa biti domaćin prvog sastanka novog saveta NATO-Ukrajina koji će služiti kao "platforma za odluke i krizne konsultacije, gde će saveznici NATO i Ukrajina sedeti kao jednaki da bi se pozabavili zajedničkim bezbednosnim problemima".
Stoltenberg je ponovio da se članice NATO slažu da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Alijansi, upozoravajući da ulazak Ukrajine u savez dok je ruska invazija u toku nije na dnevnom redu.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u intervjuu za CNN koji je emitovan u nedelju da bi Ukrajina, ako bi postala članica NATO pre kraja rata, uvukla celu Alijansu u sukob protiv Rusije.
Američki predsednik je takođe rekao da je pre nego što bude razmatrano članstvo Ukrajine u NATO, potrebno vreme da ta zemlja ispuni sve potrebne kvalifikacije "od demokratizacije do čitavog niza drugih pitanja". U međuvremenu je izrazio posvećenost SAD da Ukrajini obezbede "oružje koje im je potrebno, kapacitet da se brani".
Bajden je rekao da u NATO ne postoji jednoglasnost da li da Ukrajina uđe u Alijansu usred rata, ističući da je "održavanje NATO-a na okupu zaista ključno".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u nedelju za ABC "da se tokom samita nada da će učiniti sve što može da... ubrza rešenja za sporazum sa našim partnerima".
Kasetne bombe
Američki senator Tim Kejn i članica američkog kongresa Barbara Li, oboje demokrate, izrazili su zabrinutost u nedelju zbog odluke Bele kuće da pošalje kasetne bombe u Ukrajinu za borbu protiv ruske invazije.
Kasetna municija obično oslobađa veliki broj manjih bombi koje mogu da ubijaju ljude neselektivno na širokom području. One koje ne eksplodiraju pri kontaktu sa zemljom kasnije predstavljaju opasnost decenijama. Zabranjuje ih više od 100 država, ali ne i SAD, Rusija i Ukrajina.
Kejn, koji sedi u komitetu Senata za oružane snage, rekao je da ima "neke ozbiljne sumnje" u vezi sa odlukom SAD jer bi ona mogla da inspiriše druge zemlje da zaobiđu međunarodnu konvenciju koja zabranjuje municiju.
"To bi moglo dati zeleno svetlo i drugim nacijama da učine nešto drugačije", rekao je Kejn za "Foks njuz sandej". Međutim, rekao je da "ceni što se Bajdenova administracija uhvatila u koštac sa rizicima".
Kejn je takođe potvrdio da je Ukrajina dala uveravanja da neće koristiti ovu municiju protiv ruskih civila.
Republikanski američki kongresmen Majkl Mekol, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je za CNN da ukrajinska kontraofanziva ide sporo i da bi kasetne bombe mogle da budu faktor koji će"promeniti situaciju" u korist Ukrajinaca, dodajući da je zadovoljan što je administracija "konačno pristala da ovo uradi".
Međutim, Li je pozvala Bajdenovu administraciju da preispita taj potez.
"Kasetne bombe nikada ne bi trebalo da se koriste. To prelazi crvenu liniju", rekla je ona za CNN, dodajući da Sjedinjene Države rizikuju da izgube svoje "moralno vođstvo" isporukom kasetnih bombi Ukrajini.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi branio je odluku SAD da pošalju kasetnu municiju u Ukrajinu, rekavši u nedelju da će to zadržati zemlju "u borbi", pošto ukrajinskim snagama ponestaje obične artiljerijske municije.
Kanada, Britanija, Španija, Nemačka i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazili su protivljenje odluci SAD.
Ukrajinski minbistar odbrane Aleksij Reznikov pozdravio je američko saopštenje i obećao da će kasetna municija biti korišćena samo na ukrajinskim teritorijama koje je okupirala Rusija, a ne i u Rusiji.
Moskva je odluku SAD opisala kao još jedan eklatantan primer antiruskog kursa Vašingtona.
Pobuna Vagnera
Rusko ministarstvo odbrane je u ponedeljak podelilo video snimak na kojem se vidi načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, najviši general u zemlji, u svom prvom javnom pojavljivanju od kratke pobune plaćeničke grupe Vagner.
Na snimku se vidi kako Gerasimov prima izveštaj i daje uputstva ruskim vazdušno-kosmičkim snagama i vojnoj obaveštajnoj službi.
Gerasimov je bio jedna od glavnih meta kritika, zajedno sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, za šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je predvodio svoje snage u preuzimanju štaba ruske južne vojne komande krajem prošlog meseca.
Pobuna je izazvala spekulacije da će ruski predsednik Vladimir Putin rekonstruisati svoje vojno rukovodstvo.
Još uvek odsutan u javnosti je zamenik Gerasimova, general Sergej Surovikin, koji ima dugogodišnje veze sa Prigožinom.
Oslobađanje komandanata Azova
Zelenski je u ponedeljak tvitovao zahvalnicu Turskoj, zajedno sa video-snimkom sa svog putovanja koji uključuje dovođenje kući pet komandanata ukrajinske jedinice Azov koji su bili uključeni u odbranu grada Mariupolja.
Komandanti su odvedeni u Tursku u okviru septembarske razmene zarobljenika i trebalo je da tamo ostanu do kraja rata pod uslovima sporazuma.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u subotu da je Turska prekršila uslove sporazuma i da Rusija nije unapred obaveštena da će komandanti biti pušteni nazad u Ukrajinu.
