Ukrajina je u petak saopštila da su njene trupe napredovale više od jednog kilometra u blizini istočnog grada Bahmuta tokom proteklog dana.
Ti komentari iz Kijeva predstavljaju signal da kontraofanziva, koju je Ukrajina pokrenula početkom juna, postepeno napreduje iako se ruske informacije o borbama u sektoru Bahmuta razlikuju od ukrajinskih.
"Odbrambene snage nastavljaju da tamo drže inicijativu, vrše pritisak na neprijatelja, izvode jurišne operacije i napredujuc duž severnog i južnog krila", rekao je za ukrajinsku televiziju Serhij Čerevatij, portparol istočne vojne komande.
"Konkretno, tokom proteklog dana napredovali su više od jednog kilometra", rekao je on.
General Oleksander Sirski, koji je zadužen za kopnene snage Ukrajine, takođe je rekao da ukrajinske trupe napreduju u pravcu Bahmuta.
"Odbrambene snage postižu uspeh i napreduju", rekao je on, dodajući da su neke teritorije vraćene, ali ne iznoseći detalje.
Portparol Generalštaba oružanih snaga rekao je da su ukrajinske snage imale "delimičan uspeh" u blizini sela Kliščijevka, jugozapadno od Bahmuta.
Ukrajinski vojni analitičari kažu da bi oslobađanje Kliščijevke pomoglo Ukrajini da povrati Bahmut, koji su ruske snage zauzele u maju nakon višemesečnih borbi.
Ruska novinska agencija RIA citirala je izvor iz ruske vojske koji je ove nedelje rekao da su snage Moskve odbile napad na Kliščijevku i da potiskuju preostale ukrajinske trupe u toj oblasti.
Rojters nije mogao da proveri situaciju na bojnom polju.
Moskva, koja je započela punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, vidi Bahmut kao odskočnu dasku za napade na druge gradove. Rusija i dalje drži Bahmut, ali ukrajinske snage se nadaju da će opkoliti grad.
Kijev tvrdi da je vratio neka sela na jugu otkako je pokrenuo kontraofanzivu, ali Rusija i dalje drži velike delove istočne i jugoistočne Ukrajine.
U međuvremenu, Evropska unija saopštila je u petak da su njene članice postigle sporazum da izdvoje 545 miliona dolara za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu i za obnavljanje zaliha u zemljama članicama.
Dogovor o municiji uglavnom će biti usredsređen na proizvodnju artiljerijske municije i projektila.
Zelenski u Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj o pristupanju Ukrajine NATO-u
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u petak u Slovačku gde se sastao sa slovačkom predsednicom Zuzanom Čaputovom, dok nastavlja obilazak nekoliko država NATO kako bi prikupio podršku nastojanjima Kijeva za pridruživanje vojnom savezu.
Zelenski je na konferenciji za novinare posle susreta sa Čaputovom rekao da očekuje jedinstvo NATO članica na samitu u Viljnusu naredne nedelje i da želi da vidi konkretne korake kada je reč o pridruživanju Ukrajine Severnoatlantskom savezu.
Zelenski je takođe rekao da očekuje da se na samitu raspravlja o novoj vojnoj pomoći za Kijev i bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu.
Čaputova je poručila da bi na samitu trebalo da bude saopšten jasan stav o članstvu Ukrajine i da je pitanje kada će se to dogoditi, a ne da li će.
Poseti Zelenskog Bratislavi prethodila su putovanja u četvrtak u prestonice Bugarske i Češke Republike, gde je Zelenski sa tamošnjim liderima razgovarao o vojnoj pomoći i gde je dobio uverenja o podršci ulasku Ukrajine u NATO nakon što rat sa Rusijom bude završen.
Češki predsednik Petr Pavel rekao je da je u interesu njegove zemlje i Ukrajine da pregovori o članstvu u NATO počnu čim se rat završi.
"Uveren sam da će Ukrajina biti deo NATO", rekao je Zelenski u Pragu, dodajući da bi "idealan" rezultat samita NATO sledeće nedelje u Viljnusu u Litvaniji bio poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi.
Ranije u četvrtak, tokom kratke posete na poziv nove bugarske prozapadne vlade koja je položila zakletvu pre mesec dana, Zelenski je takođe razgovarao o evropskim integracijama i bilateralnoj energetskoj saradnji. U razgovoru sa novinarima posle sastanaka, on je branio pravo Ukrajine da se bori protiv ruske agresije i da traži pomoć u tome.
"Okupatori su dolšli u našu zemlju, ubijali, mučili, kidnapovali ukrajinsku decu, odvajali ih od porodica i pokušavali da ih nauče mržnji", rekao je Zelenski. "Ovo se dešava u vreme kada treba da budemo ujedinjeni i da izgradimo međunarodni poredak zasnovan na pravilima", dodao je on.
Bugarski premijer Nikolaj Denkov istakao je podršku svoje zemlje, članice Evropske unije i NATO, teritorijalnom integritetu Ukrajine.
"Bugarska je dosledna u svojoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine jer smo uvereni da je nezavisna i suverena Ukrajina ključna za evroatlantsku bezbednost u regionu", rekao je Denkov posle razgovora.
"Rusija treba da se bezuslovno povuče unutar svojih međunarodno priznatih granica i da snosi odgovornost", dodao je on.
Takođe u četvrtak, bugarski parlament odobrio je deklaraciju podrške Ukrajini da se pridruži vojnom savezu NATO kada se rat završi.
Prema deklaraciji, najbrži put do obnavljanja mira u Ukrajini, crnomorskom regionu i Evropi je potpuno i trenutno povlačenje Rusije izvan međunarodno priznatih granica pogođenih suverenih država.
Deklaracija, koju je podržala većina u parlamentu, takođe poziva na kontinuiranu vojnu i tehničku podršku Ukrajini kako bi mogla da se brani.
Dokumentu su se usprotivile Socijalistička partija i nacionalistička prokremljanska grupa.
Kasnije u toku dana, Zelenski se suočio sa protivljenjem slanju vojnih zaliha u Ukrajinu od uglavnom ceremonijalnog predsednika Bugarske Rumena Radeva.
"I dalje tvrdim da ovaj sukob nema vojno rešenje i da ga sve više oružja neće rešiti", rekao je Radev. Pozvao je na "dosledne napore na deeskalaciji, na prekid vatre i mirno rešenje uz pomoć diplomatskih sredstava".
Iako je predsednička funkcija u Bugarskoj uglavnom ceremonijalna, ona pruža snažnu platformu za uticaj na javno mnjenje. Veliki delovi stanovništva dele proruske simpatije zasnovane na istorijskim i kulturnim vezama između dva naroda.
Zelenski je u Pragu zahvalio Pavelu na podršci njegove zemlje. Češka je čvrsto podržavala Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, a češki predsednik je rekao da se to neće promeniti.
Češka je Ukrajini dala oružje, uključujući teško naoružanje kao što su tenkovi iz sovjetske ere, oklopna vozila, municija i drugo. Zemlja je prihvatila ukupno 500.000 izbeglica iz Ukrajine.
Uoči samita NATO, predsednici neformalne grupe poznate kao Bukureštanska devetorka, koju čine nacije u najistočnijim delovima NATO saveza, izrazili su u junu svoju podršku konačnom članstvu Ukrajine "kada uslovi to dozvole".
Devet zemalja su Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka.
U izvešaju su korišćeni materijali agencija Asošijeted pres i Rojters.
