Dnevni red predstojećeg godišnjeg samita NATO-a 11-12 jula biće proširen van teme Ukrajine, zbog posledica prekinute pobune šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i njegovog izgnanstva u Belorusiju.
Sastanak će se održati u glavnom gradu Litvanije Viljnusu, samo 35 kilometara od granice Prigožinove nove baze. To naglašava hitnost potrebe da se ojača istočni bok Alijanse i poveća potrošnja za odbranu.
Još uvek nije jasno koliko će se pripadnika Prigožinove plaćeničke vojske pridružiti njemu u Belorusiji, ali pomisao da će postaviti kamp samo nekoliko sati vožnje uznemirava baltičke države Litvaniju i Letoniju, kao i u Poljsku - zemlje koje dele kopnenu granicu sa Belorusijom.
Litvanija i Letonija brzo su pozvale članice NATO-a da pojačaju svoju odbranu, i ukazale na brzinu kojom su snage Vagnera napredovale prema Moskvi.
"Granice naših zemalja udaljene su samo po nekoliko stotina kilometara od te aktivnosti, tako da bi im moglo biti potrebno osam do 10 sati da se iznenada pojave negde u Belorusiji, blizu Litvanije", rekao je u utorak litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelius Landsbergis.
Odmah su otpočele aktivnosti na jačanju odbrane. Nemačka je u ponedeljak saopštila da će trajno stacionirati vojnu brigadu od 4.000 vojnika u Litvaniji, što je Vilnjus zahtevao od početka ruske invazije na Ukrajinu. Do ustanka Vagnera, Berlin je bio voljan samo privremeno da rasporedi svoje trupe u Litvaniji.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak da je prerano govoriti šta bi prisustvo Vagnera u Belorusiji moglo da znači za Alijansu, ali je obećao da će NATO zaštititi "svakog saveznika, svaki pedalj teritorije NATO" od pretnji iz "Moskve ili Minska".
Efekti poteza Vagnera takođe potkrepljuju argumente NATO da treba povećati izdatke za odbranu. Ranije ovog meseca, Stoltenberg je ponovio da je potrebno da svaka članica Alijanse odvoji najmanje dva odsto svog BDP-a za odbranu, što je dugogodišnji cilj NATO-a.
Izveštaj NATO-a objavljen u martu pokazuje da je potrošnja na odbranu u celoj Alijansi porasla za 2,2 odsto od 2021-22. i da je samo sedam od 30 država članica NATO u 2022. godini ispunilo cilj potrošnje od dva odsto – Sjedinjene Države, Estonija, Grčka, Letonija, Litvanija, Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
"Nestabilnost Rusije"
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden rekao je u sredu da veruje da je Putin "apsolutno" oslabljen unutar svoje zemlje nakon sukoba sa Prigožinom, ali da je "teško reći" u kojoj meri.
Čim se dogodio haos u Rusiji, Bajden je rekao da je uputio svoj tim za nacionalnu bezbednost da se pripremi za "niz scenarija" i sazvao video konferenciju sa saveznicima iz NATO.
"Morali smo da budemo sigurni da Putinu ne damo izgovor da za to okrivi Zapad ili da okrivi NATO", rekao je Bajden u ponedeljak. "Jasno smo stavili do znanja da nismo umešani. Nismo imali ništa s tim. Ovo je bio deo borbe unutar ruskog sistema".
Međutim, jasno je da će u Vilnjusu Bajden i lideri NATO-a morati da se pozabave pitanjima šire pretnje koju predstavljaju Rusija i njen saveznik Belorusija.
"Prešli smo od razmišljanja o Ukrajini kao o pomalo izolovanom sukobu do ponovnog razmišljanja o tome da NATO ima ovu neverovatno dugu granicu, hiljadama milja, sve duž Finske, Estonije, Letonije, Litvanije", rekla je Kristine Berzina, generalna direktorka nemačkog Maršalovog Fonda Sever (GMF) i jedna od liderki GMF-ove Transatlantske inicijative za Rusiju.
"I Poljsku, zbog Kalinjingrada", rekla je ona za Glas Amerike, misleći na rusku enklavu u sendviču između Poljske i Litvanije gde je Moskva stacionirala hiljade vojnika.
"Da li je Rusija nestabilna? Šta se dešava sa nuklearnim arsenalom ako Rusija bude nestabilna? Šta se dešava ako na vlast u Rusiji dođe neko ko je ratoborniji od Putina, a možda i manje predvidljiv? To su pitanja na koja sam NATO treba da odgovori", dodala je Berzina.
Zabrinutost zbog ruske nestabilnosti stara je decenijama, rekao je Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji, koji je sada direktor Instituta za međunarodne studije Friman Spogli na Univerzitetu Stenford.
"Rusija ima nuklearno oružje i mi ne želimo da to nuklearno oružje dođe u ruke neodgovornih ljudi", rekao je on za Glas Amerike.
Diplomatski kraj
Mekfol tvrdi da bi, pošto je pokušaj pobune vojnika Vagnera izazvan Putinovom invazijom na Ukrajinu, lideri zabrinuti zbog ruske nestabilnosti imali korist da pronađu diplomatski kraj pre nego kasnije.
"Bilo da ste predsednik Bajden, ili Ši Đinping u Kini, mislim da je ovo vreme da se izvrši veći pritisak na gospodina Putina da okonča svoj rat u Ukrajini", rekao je on. "Jer što duže taj rat traje, veća je verovatnoća da ćemo videti buduću nestabilnost unutar Rusije".
Zvaničnici administracije dugo su naglašavali da je način za okončanje sukoba jačanje ukrajinskih borbenih sposobnosti kako bi se ojačala pozicija Kijeva za pregovaračkim stolom.
Najveća prepreka postizanju diplomatskog rešenja za "pravedan i trajni mir" je Putinovo uverenje da može duže izdržati od Ukrajine i NATO, rekao je državni sekretar Entoni Blinken tokom skupa u istraživačkom centru Saveta za spoljne poslove u sredu.
"Što više budemo u mogućnosti da ga razuverimo od te ideje, veća je verovatnoća da će u nekom trenutku doći za sto", rekao je Blinken.
Dok se lideri NATO-a sastaju u Viljnusu kako bi se pozabavili zabrinutošću oko Vagnera, oni takođe moraju da odluče o vrsti bezbednosnih garancija koje će pružiti Kijevu. U sredu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahtevao da se razjasni budućnost njegove zemlje u alijansi tokom samita.
"Tokom rata ne možemo da postanemo članica NATO, ali moramo biti uvereni da ćemo posle rata biti", rekao je on. "I upravo to je signal koji želimo da dobijemo, da će Ukrajina posle rata biti članica NATO".
