“Pozdravljamo partnerstvo sa Srbijom i u potpunosti poštujemo njenu odluku o vojnoj neutralnosti. Možemo razvijati snažne odnose sa partnerima, poput Austrije ili Finske, a da nisu članovi. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO-u, baš kao što poštujemo odluku drugih da se pridruže”, navedeno je u odgovoru neimenovanog zvaničnika Severnoatlanstke alijanse (NATO) na pitanje Glasa Amerike o najavljenom otvaranju kancelarije ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu.
Neimenovani zvaničnik NATO-a Glasu Amerike nije odgovorio na pitanja, među kojima su bila, da li bi namera ruske strane mogla uticati na članstvo i angažman Srbije u programu Partnerstvo za mir, kao i da li bi otvaranje kancelarije ruskog Ministarstva odbrane moglo pospešiti saradnju tri strane ili pak, sa druge strane, doprineti nekom vidu napetosti na tom području?
“U vezi sa konkretnim pitanjima koje ste pokrenuli upućujem vas na ruske i srpske vlasti radi bilo kakvih komentara”, navedeno je u pisanom odgovoru.
Ministarstvo odbrane Srbije u utorak je potvrdilo da je pokrenuta procedura o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji, kako je navedeno, u skladu sa sporazumom vlada Srbije i Rusije.
Tome je prethodila odluka Vlade Rusije kojom je ovlastila tamošnje Ministarstvo odbrane da otvori kancelariju u Srbiji, koju je potpisao ruski premijer Mihail Mišustin. U njoj se navodi da će šef predložene kancelarije biti angažovan oko vojnih i tehničkih pitanja u vezi sa rusko-srpskom saradnjom.
Odlukom parlamenta iz 2007. godine Srbija je proglasila vojnu neutralnost i time se obavezala da neće pristupati nijednom vojnom savezu do, kako je navedeno u usvojenoj rezoluciji, raspisivanja eventualnog referenduma na kojem bi se moglo odlučivati o tom pitanju.
Takođe, Srbija je od decembra 2006. članica “Partnerstva za mir” – političko vojnog programa NATO-a saveza usmerenog ka stvaranju poverenja među zemaljama članicama Severnoatlantske alijanse NATO-a, drugih država Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Neimenovani NATO zvaničnik, koga smo kontaktirali, ukazao je u odgovoru Glasu Amerike na blisko partnerstvo Severnoatlantske alijanse i Srbije.
“Sarađuju da bi bili bolje pripremljeni za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji da reformiše svoje bezbednosne snage i institucije, a NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Srbija i NATO su zajedno radili na obuci iračkih vojnih medicinara pomažući iračkim oružanim snagama. I tokom proteklih 20 godina uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji u unišavanju više od 230 tona zastarele municije”, navodi se u izjavi.
Početkom septembra Vlada Srbije donela je odluku da obustavi učešće u svim vojnim vežbama i aktivnostima sa svim partnerima u narednih šest meseci.
To se dogodilo uoči vežbe “Slovensko bratstvo” sa Rusijom i Belorusijom – održane na teritoriji države koju potresa politička kriza posle predsedničkih izbora, čiju legalnost i legitimitet osporava veliki deo međunarodne zajednice predvođen Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.
Inače, Srbija se pridružila deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj se navodi da izbori, na kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko, nisu bili ni slobodni ni fer. Kao i da su državni organi primenili nesrazmernu silu nad demonstrantima, da je hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode.
Istovremno, uprkos svom proklamovanom putu ka EU, Srbija poslednjih godina od Rusije, Belorusije i Kine, kupuje borbene avione MiG-29, helikoptere, tenkove, dronove i oklopne transportere.
Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela u januaru 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja - od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U tekućoj godini Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.
Zamerke na koje se u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije često ukazuje su kašnjenje reformi u ključnim oblastima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, zvaničnici EU vlastima Srbije upućuju i učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija.