Pandemija koronavirusa doprinela je daljem slabljenju liberalne demokratije nauštrb nacionalizma, produbljivanju rivaliteta, ekonomskom padu i krizi, a Srbiji je dodatno otežala put ka Evropskoj uniji i produbila njenu "promiskuitetnu" spoljnu politiku, što se verovatno neće dobro završiti, rečeno je između ostalog na panelu "Srbija i EU, saradnja u doba korone", koji je održan u utorak, putem Zoom aplikacije, u organizaciji Nacionalnog konventa o EU i Radne grupe za poglavlje 31.
Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, usprotivio se procenama da će pandemija doneti mnoge promene, ocenivši da će "svet da ostane isti, samo gori". Srbija je, sa svoje strane, i pre pandemije imala problema sa demokratijom, a "sada je situacija još gora", kazao je on, posebno ukazujući na preteranu upotrebu vojske, zatvaranje migranata u prihvatne centre i njihovo opkoljavanje oklopnim vozilima vojne policije, pucnjima u vazduh...
Ejdus je rekao da je vojska upotrebljena i u demokratskim zemljama Zapada, ali da je ona tamo predstavljala ispomoć civilnim vlastima, kao poslednju instancu. U Srbiji, vojska se zajedno sa epidemiolozima "našla na vozačkom mestu" krize, dok je celokupan civilni sistem za bavljenje vanrednim situacijama potpuno zaobiđen.
"Vojska je upotrebljavana na način koji ne priliči konsolidovanim demokratijama. Vojska nema potrebe da patrolira ulicama i čuva javni red i mir, to se nigde u Evropi nije dogodilo. To se dešava na Tajlandu i nekim latinoameričkim državama, ali u Evropi ne", kazao je on, naglašavajući da pripadnici vojske nisu obučavani za takve situacije.
Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Ejdus je ocenio da je ona i pre pandemije bila "promiskuitetna", a da je to sada "metastaziralo".
Kao primer naveo je bilborde zahvalnosti Kini, koji su osvanuli ne samo u Beogradu, nego i širom Srbije, koji su - prema njegovim rečima - ogoleli geopolitički populizam vlade.
"To balansiranje pokreće sile da se nadmeću za Srbiju koja postaje neka vrsta plena, što nas suštinski pretvara u objekat, a ne subjekat politike", rekao je Ejdus dodajući da okretanjem Kini pre svega Briselu šaljemo konfuznu poruku u kom pravcu Srbija ide, a da se kod građana Srbije dodatno podriva ideja evropskih integracija.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak ocenio je da su u pandemiji samo "pale maske" i da je na površinu isplivalo sve što je postojalo.
Govoreći o krizi solidarnosti u EU, zbog koje je i predsednik Srbije na početku vanrednog stanja rekao da solidarnost u Uniji više ne postoji, Medjak je naglasio da su za taj manjak solidarnosti bile odgovorne države članice, te da sama EU uopšte nema ingerencije kada je zdravstvena politika u pitanju. EU se ubrzo konsolidovala i ispravila greške koje su pravljene na početku, nastavio je on i naglasio da je svaka pomoć dobrodošla, ali da je u Srbiji snažno naglašavana pomoć iz Kine i Rusije, dok je ona iz EU, iako ubedljivo najveća, jedva pominjana, kako pre pandemije, tako i nakon njenog početka. Medjak je s tim u vezi ocenio da su građani Srbije "žrtva lažnih vesti".
Novinar Boško Jakšić ocenio je da je "EU ipak izgubila marketinšku utakmicu sa Kinom i Rusijom u pandemiji, čemu je kapitalno doprineo predsednik Aleksandar Vučić". Rekao je da, uprkos tome što političku budućnost vezuje za Zapad, Vučić koristi Istok da bi se Zapadu pokazao kao nezaobilazni partner, "iako pomalo ćudljiv".
To je opasna politika, smatra on, jer Rusija ne odustaje od toga da "osim energenata izvozi i svoj autoritarni politički model", dok Kina ulaganjima primorava Srbiju da krši pravila EU u poslovanju.
"To nas udaljava od EU. Sve to u Briselu znaju, ali tamo ne mogu da se izbore ni sa Viktorom Orbanom, a sa Aleksandrom Vučićem - moj je utisak - ni ne pokušavaju da se izbore, iako su svesni toga da njega ne zanima da iz EU uveze demokratske tradicije", kazao je Jakšić.
Ocenio je da to što priča Aleksandar Vučić i što pišu provladini tabloidi nije slučajno, već da je reč o sistematskoj kampanji kroz koju se urušava odnos sa onim sa kojim želiš da sarađuješ i uđeš u organizaciju.
"To klackanje ne može da traje dugo i platićemo skupu cenu za doktrinu lelujanja. Da stvar bude gora, može da bude da ćemo platiti i na drugoj strani, na Istoku", kazao je Jakšić ocenjujući da ni u tom delu sveta ne postoji poverenje u spoljnu politiku Srbije.
Samo reformisana, ozbiljna pravna država neće gledati čas prema Moskvi, čas prema Pekingu, već će se pridržavati obaveza prema EU, zaključio je on.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla da su Evropskoj uniji neophodne refome, ali da je teško zamisliti da će se one i desiti.
"Činjenica je da se EU još nije navikla, i teško će se navići, da živi bez Sjedinjenih Država, za sada je to kompleksan odnos", rekla je ona govoreći o izmenjenim vezama po dolasku na vlast administracije Donalda Trampa.
"Vrlo je značajno kako će se prevazići podele unutar EU, pogotovo nakon Kovida, i za nas je to veoma značajno".
Liht je naglasila da Srbija, ukoliko joj je EU i dalje strateško opredeljenje - a ukoliko nije o tome se mora vrlo ozbiljno razgovarati - Srbija mora da se potrudi i pronađe ne samo šta EU može da uradi za nju, već i šta ona može da uradi za EU. Zamoljena da to detaljnije objasni, ona je kao primere pomenula borbu protiv globalnog zagrevanja, kao i borbu protiv pandemije, što su oblasti, u kojima svaka zemlja može da napravi značajne korake.
Ocenila je da se u Srbiji i dalje pogrešno razume EU.
"Samim tim šo se fokusiramo samo na neke zemlje, mi iznova pokazujemo da ne razumemo šta su EU integracije", kazala je ona naglasivši da je svaka članica EU podjednako važna, jer svaka može da u nekom glasanju o definisanju odnosa prema nekoj državi, postane značajna.
