Kao i Rusija, Srbija voli status kvo, ne želi da se rastane od starih problema i načina njihovog stvaranja i rešavanja, niti da napravi iskorak ka novom, izjavila je bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak i dodala da su to dve zemlje koje kroz istoriju imaju izabran model razvoja i paradigmu zadržavanja statusa kvo.
Na današnjoj konferenciji "Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu" Kurjak je rekla da se tu ne radi se o pitanju reformi, već o iskoraku ka modernizaciji:
"Srbija nikada nije želela da se modernizuje, i samo se osvrnite kroz ne tako davnu istoriju - ona je, slično kao i Rusija, sve svoje reformatore na vreme ubila. Sve potiče od nas i suština je u nama. Mi očekujemo i od Rusije da nam pomogne - neće. Očekujemo i od Evrope da nam pomogne - neće. Mi moramo prvo da znamo šta mi hoćemo da bi nam neko pomogao", istakla je Kurjak.
Nekadašnji ambasador Srećko Đukić je ocenio da Rusija blokira sve unutrašnje i reformske procese u Srbiji, dok sa druge strane sama Srbija vodi prilično voluntarističku spoljnu politiku, koja nije potkovana empirijskim podacima, niti objektivnim ekspertskim mišljenjem.
Ovde se doživljava da je Srbija Rusiji na prvom mestu, ali istraživanja javnog mnenja u samoj Rusiji pokazuju da je njima Srbija nisko na listi saveznika, rekao je Đukić:
"Među saveznicima, tu ima oko 40 zemalja, Srbija je na dvedesetom mestu. Prva je Belorusija, pa Kina, pa Kazahstan, Jermenija, Indija. Pa čak je i Nemačka ispred nas, Bugarska i Gruzija su takođe ispred nas, Tadžikistan, pa Japan, pa tek Srbija na 20. mestu se percipira kao saveznik u Rusiji", naglasio je Đukić.
Karsten Fojt iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, ocenio je da u Srbiji treba da postoji debata o ulozi u regionu, ali i o tome kakav se razvoj društva želi. "Ako želite moderno društvo, potrebna je posebna spoljna politika. To podrazumeva drugačije odnose sa susedima i evropskim institucijama i zato debata osim o spoljnoj politici, treba da bude i o srpskom identitetu u prošlosti i budućnosti", smatra je Fojt