Lideri država članica Severnoatlanstke alijanse (NATO) saglasili su se da je budućnost Ukrajine u članstvu, ali zvaničnom Kijevu nisu uputili pozivnicu, niti raspored za pristupanje koji je Ukrajina zatražila, na nezadovoljstvo njenog predsednika Volodimira Zelenskog.
U deklaraciji objavljenoj tokom dvodnevnog samita Alijanse u Viljnusu u Litvaniji, lideri su odustali od zahteva da Ukrajina ispuni Akcioni plan za članstvo čime je, javlja Rojters, uklonjena prepreka Kijevu ka članstvu.
“Budućnost Ukrajine je u NATO. Bićemo u poziciji da uputimo poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi kada se saveznici sagalase i ispune uslovi”, navedeno je u tekstu.
Samit se održava u trenutku ukrajinske ofanzive protiv Rusije koja je na tu zemlju izvršila invaziju februara 2022.
U deklaraciji nisu precizirani uslovi koje Ukrajina treba da ispuni, ali je navedeno da će Alijansa pomoći Kijevu da napreduje u vojnoj interoperabilnosti i reformama u oblastima demokratije i bezbednosti.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, specijani gost samita u Viljnusu, kritikovao je lidere NATO-a jer Ukrajini nisu ponudili vremenski okvir za članstvo.
Ukrajinski lider, koji je pred dolazak u Litvaniju izjavio da je "apsurdno i bez predsedana da se ne postavi vremenski okvir za pozivnicu u članstvo", na jednom skupu u Viljnusu izrazio je razočarenje što Ukrajina nije pozvana u NATO.
"NATO će Ukrajinu učiniti bezbednijom, Ukrajina će učiniti NATO bezbednijim", poručio je hiljadama okupljenih ljudi, od kojih su mnogi mahali ukrajinskim zastavama.
Kijev traži brzo članstvo u NATO, sa bezbednosnim garancijama, što je bilo aktuelno pre ruske agresije na tu zemlju.
NATO saveznici su raspravljali o formulisanju završne zajedničke deklaracije, ali je postignut konsenzus da za vreme ruske invazije ne može da se razmatra prijem Ukrajine. Članstvo u sred rata bi zahtevalo od Alijanse da primeni princip iz člana 5, da je "napad na jednu - napad na sve", zbog čega bi se SAD i zapadne nacije našle u direktnom sukobu sa Moskvom.
Zelenski je izjavio da prihvata takvu situaciju ali je, malo pre nego što su se lideri okupili na sastanku, na Tviteru ustvrdio da "postoje signali da se bez Ukrajine razgovara o određenim formulacijama."
"Izgleda ne postoji spremnost ni da se Ukrajina pozove u NATO niti da ona postane članica Alijanse", izjavio je Zelenski.
Upitan o kritikama Zelenskog, Stoltenberg je u obraćanju medijima rekao da NATO do sada nije uputio snažniju poruku.
“Kada je reč o političkoj poruci o napredovanju ka članstvu, kao i konkretnoj podršci NATO saveznika. Prethodna pristupanja nisu praćena vremenskim okvirom. Pristupanje je zasnovano na uslovima – oduvek je bilo tako”, rekao je generalni sekretar NATO-a.
Iskorak tokom zasedanja lidera država članica Alijanse je spremnost Turske da ratifikuje prijem Švedske.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu da ovogodišnji samit predstavlja "istorijski trenutak".
"Pristupanje Finske i Švedske NATO-u je veoma značajno, i vaše liderstvo je zaista značajno. Takođe se slažemo u pogledu jezika koji ste predložili a koji se odnosi na budućnost ukrajinskog prijema u NATO."
Stoltenberg je izjavio da je "apsolutno siguran" da će turski parlament odobriti prijuem nove članice - Švedske.
Jens Stoltenberg je još uoči samita okupljanje označio istorijskim pošto je sa turskim predsednikom postignut napredak u razgovorima - usled njegovog nesaglasja sa švedskim pristupanjem.
Erdogan je obećao da će podržati odobrenje kandidature Švedske u turskom parlamentu, dok se očekuje da će Mađarska, druga preostala članica NATO koja tek treba da da odobrenje u procesu koji mora biti jednoglasan, slediti taj primer.
U onome što je izgledalo kao poslednje zatezanje uoči samita, Erdogan je povezao pitanje Švedske sa zaustavljenim zahtevima Ankare za pridruživanje Evropskoj uniji.
"Sjedinjene Države su uvek podržavale (Turske) aspiracije za članstvo u EU i nastavljaju da to čine. Zahtev i proces za članstvu su stvar između EU i (Turske)", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost za Glas Amerike. Zvaničnik je zatražio da se ne identifikuje, što je uobičajena praksa kada se razgovara o politici administracije. "Naš fokus je na Švedskoj, koja je spremna da pristupi NATO".
Predsednik Bajden, koji bi se sastao sa Erdoganom kasno u utorak na kraju prvog dana samita, pozdravio je vesti o podršci Turske Švedskoj.
"Spreman sam da radim sa predsednikom Erdoganom i (Turskom) na jačanju odbrane i odvraćanja u evroatlantskom području", rekao je Bajden u saopštenju izdatom iz Vilnjusa, gde prisustvuje samitu lidera NATO. "Radujem se što ću dočekati premijera Kristersona i Švedsku kao našeg 32. saveznika u NATO".
Švedska i Finska su zajedno podnele zahtev za članstvo prošlog maja, pri čemu su obe nordijske nacije navele ogromnu podršku svojih javnosti ovoj ideji usred ruske invazije na Ukrajinu. Članstvo Finske je finalizovano u aprilu.
Inače, pojedini saveznici u NATO, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku, spremni su da predlože načine za osnaživanje ukrajinskih oružanih snaga.
Posle dvodnevnog samita, Bajden u četvrtak odlazi u Helsinki gde se sastaje sa liderima Finske, Švedske, Norveške, Islanda i Danske. Kada Švedska uđe u NATO, svih pet nordijskih zemalja biće članice vojnog saveza.
Rusija najavila kontramere
Rusija preduzima "odgovarajuće" i blagovremene mere kao odgovor na moguće pristupanje Švedske i Ukrajine vojnom savezu NATO, izjavio je u utorak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da evropski lideri izgleda ne shvataju da je pomeranje infrastrukture NATO ka ruskim granicama greška.
Peskov je rekao na brifingu da je napredovanje zapadne vojne alijanse u centralnu i istočnu Evropu dovelo do sadašnje krize oko Ukrajine, pre svega.
