Pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid otišla je iz Beograda dalje na svoju turneju po regionu. U utorak je sa srpskim zvaničnicima razgovarala iza zatvorenih vrata. U saopštenjima posle sastanaka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom tehničke vlade Anom Brnabić, navedeno je da se razgovaralo o bilateralnim odnosima, dijalogu Beograda i Prištine, evropskim integracijama, "Otvorenom Balkanu" , a u jednoj rečenici u saopštenju sa Andrićevog venca pomenuto je i da je tema bila odnos Srbije prema situaciji u Ukrajini.
Prema rečima predsednice tehničke vlade Ane Brnabić njen sastanak sa Donfrid je bio "težak, konstruktivan i korektan". Brnabić je takođe za TV Pink izjavila da joj je "zujalo u glavi" posle sastanka od "napetosti da se brane sopstveni stavovi, a da se istovremeno napravi prostor za dalje jačanje odnosa sa SAD".
Donfrid je stigla u Beograd u momentu kada pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji zbog invazije u Ukrajini, često dolaze iz EU i predstavnika zemalja članica, a nedavno su u Beogradu bili i američki senatori koji su takođe iskazali očekivanje da se Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, uskladi sa spoljnom politikom EU. Međutim, sudeći po saopštenju, ta tema nije bila dominantna u razgovorima.
Konstruktivnost umesto pritisaka
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, to objašnjava drugačijim pristupom američke administracije - gde je možda veća šargarepa od štapa.
"Videlo se iz ove posete... jedan konstruktivan pristup administracije, nisu bile glavne one teme koje opterećuju i koje su izgledale kao dominantne. Naprotiv. Podrška prvo Srbiji u evrointegracijama, podrška tom ekonomskom pristup i konceptu, podrška Otvorenom Balkanu, to su ozbiljne poruke američke administracije. Sigurno su bila ova pitanja i nema sumnje da je američki stav potvrđen i Srbija to ima u vidu, i kada je reč o normalizaciji odnosa i međusobnog priznanja Beograda i Prištine, i kada je reč o odnosu o rusko-ukrajinskom sukobu i potrebi da se srpska strana izjasni na određeni način. Ali, ipak je duh konstruktivnosti bio prisutniji od insistirianja na tim pitanjima i uslovljavanju, što je jako važno i ukazuje da američka administracija, razumevanjem pozicija Srbije, nalazi da je to bolji mehanizam nego mehanizam pritisaka", kaže Milivojević za Glas Amerike i dodaje da su se "Amerikanci ponašali mnogo konstruktivnije od Evropljana".
I profesor Ivo Visković sa Fakulteta političkih nauka, koji je bio i ambasador u Nemačkoj, veruje da Zapad u ovom trenutku Srbiji mora da ponudi i neki podsticaj - prvenstveno zbog raspoloženja javnog mnjenja.
"Mislim da se mora očekivati i neka vrsta razumevanja od strane Zapada – i SAD, i EU, i neka vrste uslovno rečeno šargarepe, nečega što se Srbiji ipak mora ponuditi. Jer, nažalost, međunarodna politika je zasnovana prvenstveno na interesima i svako zna da se ne može naterati bilo koga da uradi nešto što je za njega relativno nepovoljno ili moguće čak i štetno, a da mu se zauzvrat ne da bar naznaka nekakvih mogućnosti, svojevrsne nagrade, ili se direktnim postupanjem, direktnim činjenjem to odmah ne ostvari. Obećanje u međunarodnim odnosima nije baš velika sigurnost da će biti i ostvareno, ali se mora u ovom slučaju voditi računa o tome da ukoliko srpsku rukovodstvo bude prisiljeno da prihvati stavove koji nisu ni malo popularni u javnom mnenju – ono mora na neki način dobiti neku vrstu satisfakcije, neku vrstu nadoknade, jer inače nema tog političara na svetu koji bi prihvatio da radi nešto što je direktno protiv njega, a da nikakvu korist iz toga ne izvuče".
Sa druge strane, Visković naglašava da je "lako tuđe brige rešavati elegantno", te da američki predstavnici u Beogradu znaju da EU treba da reši problem integrisanja Srbije i da su interesi SAD na ovom podneblju više fokusirani na pitanje Kosova i eventualno pristupanje zemalja regiona NATO-u.
Obojiica diplomata napominju da su pritisci na vlasti u poslednje vreme Srbiji sve veći i da se smanjuje stepen razumevanja za postizbornu poziciju Beograda koji odbija da uvede sankcije Rusiji. Konkretne posledice takvog stava mogle bi da se osete već u junu na samitu EU i lidera zemalja Zapadnog Balkana u junu.
"I to će biti prvi test kako Zapad na to gleda. Ukoliko ne bude otvaranja novog klastera, to će značiti da Evropa već kažnjava Srbiju i da je to početna forma kažnjnavanja. Kada je reč o Americi, to može da se oseti kroz podršku Amerike stavovima Evrope vezano za evropske intergracije i kroz poruke koje se tiču naših odnosa u sferama ekonomije, pristup projektima, programima itd", kaže Zoran Milivojević.
Profesor Visković napominje da je predsednik Srbije i na unutrašnjem planu pod pritiskom da ne uvede sankcije Rusiji, ali da će na kraju ipak morati da popusti - makar delimično.
" Ja pretpostavljam da će se na kraju ipak morati birati neka vrsta sankcija i da će to biti one koje su najmanje bolne za Rusiju, gde se na neki način može naići na njihovo donekle razumevanje. A činjenica jeste da što kasnije neku odluku donosiš, to si u nepovoljnijoj poziciji. Po pravilu unutar EU svi nastoje da utiču na formulisanje odluka i učestvuju u što ranijim fazama pripremanja i donošenja odluka. Mi nismo u toj poziciji, nismo članica, ne možemo to raditi – čekamo do zadnjeg časa i onda zaista dođemo u takvu poziciju, ili smo stavljeni u takvu poziciju da gotovo nemamo izbora. Postoje samo mogućnosti da napraviš nešto jako loše, a praktično si nateran da prihvatiš stav koji je zauzet od strane Zapada – sa jedne strane EU, a sa druge SAD".
Nekoliko dosadašnjih poteza Srbije, kada je reč o stavu prema ratu u Ukrajini, zapadne vlasti su pohvalile. Najpre, glasanje za rezolucije u UN kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, a potom i glasanje za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednim od paketa evropskih sankcija Rusiji, ali jeste podržala odluku Brisela o produženju sankcija nekadašnjem ukrajinskom predseniku Viktoru Janukoviču.
"Putinova izjava o Kosovu smanjuje težinu podrške u Savetu bezbednosti"
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova.
On je istakao da je "pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde u vezi sa Kosovom i da se dobro seća odluke u kojoj se navodi da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da od centralnih vlasti traži dozvolu da proglasi suverenitet".
"Naravno da, kada tumačite jedan slučaj kao presedan koji vama daje pravo da se tako ponašate, vi implicitno priznajete da je taj drugi slučaj završen. Rešen. Drugim rečima, vi priznajete da je Kosovo nezavisna država da biste, koristeći to, priznali dve novoproglašene, samoproglašene države na teritoriji Ukrajine. I u tom pogledu, bez obzira što neki dosta benevolentno tumače tu izjavu - da se on samo poslužio tim primerom, faktički ti kad se služiš tim primerom – ti ga prihvataš kao legitiman, kao nešto što je u stvarnosti se već dogodilo i u tom smislu mislim da je, bez obzira na sve ostalo, njihova podrška u SB UN sada mnogo drugačija, mnogo manju težinu ima nego što je imala dok se ovo nije dogodilo i dok oni nisu sami priznali te za koje smatraju da su pandan kosovskom slučaju", objašnjava profesor Ivo Visković.
Srbija još nema ni novu vladu koja bi mogla da donese odluku o sankcijama. Konačnih rezultata parlamentarnih izbora nema ni posle više od tri nedelje, zbog ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima i prigovora na regularnost koje Republička izborna komisija razmatra.
