Na redovnoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, održanoj u Njujorku, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković poručio je da je situacija na Kosovu nestabilna i da Srbi i drugi nealbanci žive u stanju straha i neizvesnosti, dok je šefica kosovske diplomatije Donika Gervala-Švarc istakla da Srbija, umesto suočavanja sa prološću i težnje ka pomirenju, trenutno predstavlja najveću pretnju normalizaciji i miru u regionu.
Selaković je takođe istakao da je prisustvo UNMIK-a u nesmanjenom kapacitetu ključno za stabilnost i mir, dok je Gervala-Švarc navela da Kosovo izuzetno ceni različite misije Ujedinjenih nacija, ali da nema potrebe za administrativnom i bezbednosnom misijom budući da kao funkcionalna država može da garantuje bezbednost svim svojim građanima.
Šef srpske diplomatije je na sednici poručio da u Prištini ne postoji politička volja za konstruktivnim rešavanjem problema, i da odbijanjem da se formira dogovorena Zajednica srpskih opština, kosovske vlasti zapravo podstiču odlazak Srba i drugih nealbanaca. Rekao je da se vođenjem spornih sudskih procesa na etničkoj osnovi i ignorisanjem političkih predstavnika Srba u kosovskim institucijama stvara atmosfera neizvesnosti koja vodi ka egzodusu Srba sa Kosova.
"Na osnovu svega što vidimo na terenu, cilj Prištine je da još više Srba i ostalih nealbanaca napusti Kosovo", rekao je.
Selaković je rekao da će Beograd nastaviti da međunarodnoj zajednici ukazuje na probleme na Kosovu i istakao da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Podsetio je da vlasti u Prištini nisu dozvolile održavanje referenduma o promenama Ustava Srbije 16. januara , i rekao da prvi put od 1999. godine, Srbi na Kosovu nisu imali mogućnost da glasaju na izborima u Srbiji.
"Privremene kosovske institucije su time uputile poruku da je unilateralizam princip po kojem funkcionišu", istakao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Srpska delegacija takođe je podelila članicama Saveta bezbednosti dokument o zabeleženim incidentima protiv pripadnika srpske i drugih manjina na Kosovu, kako je rekao, ukupno 63 u periodu obuhvaćenom izveštajem.
"Srbija da prizna realnost"
S druge strane, Donika Gervala-Švarc je konstatovala da je Kosovo spremno za dijalog, ali da Srbija mora da se suoči sa prošlošću i "prizna realnost" - legalnost kosovske nezavisnosti.
"Bez suštinskog priznanja realnosti ne može biti razgovora, jer mi ne delimo ni istu realnost. Republika Kosovo je država čije je legalnost potvrđena u Međunarodnom sudu pravde i priznao je veći deo sveta, veći deo miroljubivih i demokratskih zemalja sveta", istakla je ministarka spoljnih poslova Kosova.
Povlačeći paralele između sadašnjih stradanja Ukrajinaca tokom ruske invazije sa stradanjem kosovskih Albanaca za vreme Miloševićevog režima, kosovska ministarka rekla je i da kosovska nezavisnost nije rezultat secesionističkih pokreta.
"Naša zemlja je rođena iz genocida koji je počinila Srbija. Kosovo je preživelo srpski pokušaj istrebljenja. Danas smo primer svim žrtvama agresije i genodica da će pravda uvek pobediti. Mi smo deo Zapada dok naš severni sused Srbija ostaje i dalje ruski satelit", izjavila je na sednici Saveta bezbednosti kosovska ministarka i potpredsednica vlade.
Ona je rekla da su "rasizam i težnja za srpskom nadmoći" i dalje izraženi u ponašanju srpskih vlasti i da svojim ubrzanim naoružavanjem Srbija predstavlja pretnju susedima.
"Ništa ne može da se se izgubi priznanjem Kosova, mnogo može da se dobije - mirnija, prosperitenija Evropa i pouzdani saveznik. Ali Srbija mora da donese odluku da li želi da bude deo Zapada ili isturena ruka Rusije. Posle događaja u Ukrajini jedno je sigurno, sedenje na dve stolice više nije moguće, ruska agresija je okončala tu eru", rekla je ministarka Gervala-Švarc, dodajući da "ništa u vezi sa kosovskom nezavisnošću nije privremeno."
Nova šefica UNMIK-a Karolina Zijadeh koja je sada prvi put predstavila redovni šestomesečni izveštaj o stanju na Kosovu, na početku izlaganja je istakla događaji u Ukrajini utiču i nastaviće da utiču na sva pitanja evropske bezbednosti, uključujući i područja gde je prisutna misija UN.
Konstatovala je da su novi izbori u Srbiji pokazali da većinska stranka i dalje ima poverenje javnosti i da vladajuća koalicija u Prištini takođe ima "udobnu većinu" u parlamentu, što su okolnosti koje, kako je rekla, ponekad vode "hrabrim liderskim odlukama."
Zijadeh je izrazila žaljenje zbog odluke kosovskih vlasti da ne omoguće srpskim biračima glasanje na izborima u Srbiji, rekavši da je ona imala polarizujući efekat i podelila javnost po etničkim osnovama. Ipak, kako je istakla, više od 19.000 birača sa Kosova je uz logističku podršku obe strane glasalo na specijalnim biračkim mestima otvorenim u Srbiji.
Zijadeh je konstatovala da je napredak u dijalogu Beograda i Prištine spor čak i kod krajnje tehničkih pitanja kao što je pitanje registarskih tablica. Podsetila je da u četvrtak ističe rok za postizanje sporazuma i pozvala Beograd i Prištinu da "proaktivno traže trajno rešenje".
Šefica UNMIK-a ukazala je na nedavne incidente na severnom Kosovu kada su napadnuti pripadnici kosovske policije i pozvala javnost i zvaničnike obe strane da osude takvo nasilje i pruže informacije kako bi se odgovorni priveli pravdi. Pozvala je lidere i u Prištini i Beogradu da budu razboriti u svojim postupcima i političkoj retorici, jer je na njima "glavni zadatak da smanje tenzije umesto što ih rasplamsavaju".
Karolina Zijadeh kaže da je od dolaska na taj položaj čula insinuacije da sam UNMIK predstavlja ili prepreku ili sredstvo da se dođe do određenog ishoda koji želi jedna ili druga strana, kao i insinuacije da sam UNMIK ima određenu agendu mimo svog mandata da obezbedi uslove za miran i normalna život svih građana Kosova.
"Nijedna od tih netačnih percepcija ne sadrži istinu, ali se suviše često pojavljuju u javnom diskursu", upozorila je.
Zijadeh je navela da se sastala sa ponovo izabranim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ranije ovog meseca i da je ohrabrena direktnim razgovorima koje je vodila sa političkim liderima u Beogradu. Dodala je da se još nije sastala sa kosovskim premijerom i predsednicom, što je, kako je navela, važan politički preduslov za konstruktivan angažman, ali je dodala da se sastala sa većinom lidera širom političkog spektra u Prištini.
Ambasadori o Kosovu, ali i Ukrajini
Prvu sednicu Saveta bezbednosti o radu UNMIK-a od kako je počeo rat u Ukrajini obeležila je i razmena diplomatskih predstavnika Rusije i SAD. Zamenica ruskog ambasadora Ana Evstigneva prenela je nepromenjeni stav Moskve da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ostaje međunarodna pravna osnova za rešenje pitanja Kosova, i da se Rusija zalaže da Beograd i Priština postignu održivo, međusobno prihvatljivo rešenje na osnovu te rezolucije i u skladu sa međunarodnim standardima.
U svojim komentarima, podsetila je i da su se u martu navršile 23 godine od početka NATO bombardovanja Srbije, u kojem su, kako je rekla, stradale hiljade civila i bačene desetine hiljada bombi i krstarećih raketa.
"Zapad je za saveznika u sukobu izabrao Oslobodilačku vojsku Kosova, čiji brojni zločini ostaju nekažnjeni sve do sada", rekla je ruska predstavnica.
Takođe je kritikovala kosovske vlasti zbog nesprovođenja postignutih dogovora sa Beogradom i napada na Srbe i njihovu imovinu, navodeći da je u toku "jasan pokušaj brisanja srpskog kulturnog identiteta napadima na crkve i manastire".
Zamenik američkog ambasadora u UN Ričard Mils rekao je da je predstavnica Rusije iznela brojne dezinformacije "kakve nažalost možemo očekivati od ruske delegacije ovih dana". Istakao je da posle prizora koji direktno i svakodnevno stižu iz Ukrajine, iz mesta kao što su Buča i Marijupolj, delegacija jedne zemlje koja učestvuje u izazivanju takvih prizora "nema kredibilitet da bilo kojoj članici ovog tela drži lekcije o poštovanju ljudskih prava".
Mils je rekao i da SAD snažno pozivaju Srbiju i Kosovo da se energično uključe u poštovanje svih aspekata dijaloga. Za razliku od prestavnika Rusije i Kine koji su se založili za nastavak rada misije UN u nepromenjenom kapacitetu, ponovio je da Vašington smatra da je UNMIK ispunio svoju ulogu i da njegova misija više nije neophodna, kao i da sednice SB o Kosovu treba da se održavaju jednom godišnje.
