BEOGRAD - Bilateralni odnosi SAD i Srbije, evropske integracije, dijaloge Beograda i Prištine, kao i druga aktuelna geopolitička pitanja bile su ključne teme današnjeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa pomoćnicom državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid.
Kako se navodi u saopštenju sa sastanka "sagovornici su razgovarali i o odnosu Srbije prema situaciji u Ukrajini, ali i o diverzifikaciji energetskih izvora u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana", a kako je razgovoru istakao Vučić za Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i da u tom smislu unapređenje dobrosusedske i uzajamno korisne saradnje predstavlja temeljno i nepromenjivo polazište ukupne spoljne politike Srbije.
Vučić i Donfrid su razmenili mišljenja i o dijalogu Beograda i Prištine i saglasili se da se otvorena pitanja u dijalogu mogu rešiti pod pokroviteljstvom EU kako bi došlo do kompromisnih rešenja. Po rečima američke zvaničnice to je jedan od prioriteta američke spoljne politike prema regionu i Amerika se snažno zalaže da čitav region Zapadnog Balkana uđe u EU.
Vučić je posebno istakao inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao primer uspešne regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve, a Donfrid je, pozdravljajući „Otvoreni Balkan“ i nameru Srbije da stavi ekonomska pitanja u fokus regionalne saradnje, je istakla da ta inicijativa predstavlja priliku za još bolje promovisanje investicionih potencijala regiona.
Takođe, Vučić je, kako ser navodi u saopštenju sa sastanka pozdravio prisustvo brojnih i značajnih američkih kompanija koje uspešno posluju u Srbiji i dodao da postoji ogroman potencijal koji bi trebalo iskoristiti s obzirom na odlične uslove koje Srbija može da ponudi potencijalnim investitorima.
Sastanku sa Vučićem u Predsedništvu Srbije prisustvovali su i specijani izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil.
Američka predstavnica je balkansku turneju počela posetom Kosovu.
Razgovarala je sa premijerom i predsednicom Kosova i istakla potrebu da se Priština angažuje u dijalogu sa Beogradom, koji će voditi ka uzajamnom priznanju. Donfrid je govorila i o bezbednosnim izazovima u vreme rata u Ukrajini i istakla da su SAD posvećene očuvanju bezbednosti Kosova.
Karen Donfrid će posetiti i BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru.
"Dijalog sa Kosovom bitan zbog ruskog uticaja u Srbiji"
Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka, za Glas Amerike ocenjuje da je poseta visoke američke zvaničnice pokazatelj da su region i Srbija bitni za SAD, ali i da je stigla u region brže nego što je planirano - zbog rata u Ukrajini.
Zapadne zemlje su u više navrata pozvale Beograd da se, kao kandidat za članstvo u EU, uskladi sa spoljnom politikom Unije i uvede sankcije Rusiji, što aktuelna vlast odbija da učini. Srbiju to čini i jedinom zemljom u regionu koja Moskvi nije uvela sankcije.
"Ovo neusmnjivo jeste jedan od signala Srbiji da će zapadne zemlje očekivati više u kontekstu usklađivanja Srbije sa evropskom politikom prema Rusiji. U najavi događaja, Stejt department je izdao communique, u kojem je rečeno da će Donfrid urgirati da Srbija nastavi sa reformama koje su put ka EU. Ja nekako mislim da se te reforme odnose na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i mislim da će na tome biti glavni fokus", smatra Krstić.
Jedna od najavljenih tema je i dijalog Beograda i Prištine, o čemu je Donfrid već razgovarala i sa zvaničnicima na Kosovu. Poznati cilj SAD je da dijalog dovede do normalizacije odnosa i uzajamnog priznanja Srbije i Kosova.
Krstić, međutim, ovome dodaje još jednu dimenziju i kaže da je dijalog u ovom trenutku, uprkos ratu u Ukrajini, važna tema - jer pitanje Kosova ostavlja prostor za uticaj Rusije u Srbiji.
"Verovatno je dodatno naglašena normalizacija odnosa baš sada zato što je to deo jednog šireg pristupa, uslovno rečeno, "zapušavanja rupa", koje Amerikanci i Zapad imaju u okviru svoje zone interesa na svim mestima gde bi ruski uticaj mogao da poraste. A jedan od izvora ruskog uticaja u Srbiji, pored energenata, jeste i činjenica da Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN i da time sprečava Kosovo da postane članica UN. Dok se ne reši kosovsko pitanje, dok se ne postigne sporazum Beograda i Prištine, Rusija će na konto te podrške srpskoj politici prema Kosovu imati značajan uticaj na bilo koju vlast u Srbiji. Imajući to u vidu, ja verujem da je to zato ponovo na agendi, dakle da je to želja za smanjivanjem ruskog ili kineskog uticaja".
Kako smatra Igor Novaković iz ISAC-a u Srbiji se ogrešno se interpretira da postoji neka tajna agenda američkih poseta Beogradu i regionu, dok se pojačano prisustvo Sjedinjenih Država može objasniti procenom Vašingtona da je Srbija ključni igrač za očuvanje bezbednosti u regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
"Meni se čini da vlada u Srbiji šalje upravo tu poruku: mi jesno faktor stabilnosti u regionu i mi nećemo učiniti ništa što bi destabilizovalo region. Čak šta više i pružićemo podršku da se učvrsti bezbednosna situacija u regionu", kaže Novaković.
S obizrom da se stiče utisak da je Amerika mnogo aktivniji igrač na Zapadnom Balkanu u odnosu na Evropsku uniju, nedavne posete senatorske trojke Beogradu i regionu, kao i današnju posetu Karen Donfrid Novaković objašnjava činjenicom da američka diplomatija ima mnogo više resursa na raspolaganju, ali i da je mnogo pragmatičnija od evropskih kolega:
"EU je svoj pristup, odnosno države članice su upravo i razvije te mehanizme kroz proces pristupanja EU kao jedan trajan, čvrst birokratski pristup kojim se kompenzuje, odnosno u velikoj meri eliminišu te ad hoc inicijative. U tom kontekstu Amerikanci su mnogo fleksibilniji i angažovaniji i oni svakako imaju interesa zato što se njihove trupe nalaze na terenu na Zapadnom Balkanu".
