BEOGRAD – Rat u Ukrajini uticaće na stabilnost, pozicioniranje i oblikovanje politika i formiranje vlada u pojedinim državama Zapadnog Balkana, moglo se čuti od učesnika konferencije o situaciji u regionu u kontekstu rata u Ukrajini, koju su organizovali beogradski Centar za spoljnu politiku i nemačka fondacija Hans Zajdl.
Kada je reč o Srbiji, očekuje se da bude pod sve jačim pritiskom EU da uvede sankcije Rusiji i pitanje je da li će nova Vlada te pritiske moći da „priušti“ ako brine o ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti društva, ocenio je Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Ovoga puta mogu da budu drugačije poluge: ne sviđaju vam se naše sankcije prema Rusiji? Onda vam se ne sviđaju ni fondovi EU. Ne sviđa vam se bezvizni režim, evropski investitori? Bez toga, možemo da zaboravimo da se hvalimo brojkama, BDP-om u izbornoj kampanji“, kaže Vuksanović.
On je ocenio da je rat u Ukrajini „noćna mora za one koji oblikuju srpsku spoljnu politiku“ i da je nametnuo stare dileme.
„Sa jedne strane Zapad, svuda oko nas je Zapad, naša ekonomska budućnost zavisi isključivo od Zapada uprkos penetraciji drugih ekonomskih igrača poput UAE ili Kine. Ne treba zaboraviti da sistem koji mi ovde imamo na vlasti od 2012. godine mnogo više zavisi od blagoslova Zapada, nego blagoslova Moskve. Sa druge strane je Rusija, dilema srpske politike oko Kosova, ruski gas i posebna zabrinutost tokom izbora za srpsko rukovodstvo je bila popularnost Vladimira Putina i Rusije u srpskom javnom mnjenju i naročito među glasačima vladajuće stranke".
Srbija je glasala tri puta protiv Rusije u UN, i usaglasila se sa EU kada je reč o uvođenju sankcija bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču.
Vuksanović kaže da je legitimno pitanje da li su ovi potezi Beograda „šminka“ ili istinski prelazak u zapadni tabor, ali procenjuje da će Srbija na kraju ipak uvesti delimične ili pune sankcije Rusiji.
„Sada će biti dve ozbiljnije akrobatike koje će se izvoditi: prvo je pitanje kakav će biti sastav nove Vlade i od toga zavisi da li će se uskladiti sa Evropom...Druga akrobatika se tiče gasa. Mi već sada vidimo da, pošto smo glasali za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, Vučić i provladini mediji govore o velikoj pobedi koju smo dobili zbog izostavljanja od sankcija EU za uvoz nafte preko Gasproma i NISa“, podseća Vuksanović.
Zaključuje da će jedna od posledica cele situacije biti i „cementiranje“ odnosa Srbije sa Kinom, što može biti problem na duže staze kada Rusija izađe iz fokusa, a rivalitet Pekinga i Vašingtona postane sve veći.
Uticaj rata na situaciju u Crnoj Gori i BiH
Za razliku od Srbije, Crna Gora se jasnije svrstala uz zapadne zemlje i uvela sankcije Rusiji, uz protivljenje prosrpskih stranaka. Zatvorila je i vazdušni prostor za ruske avione, i proterala petoro ruskih diplomata iz zemlje.
Predsednik Atlantskog saveta u Crnoj Gori Savo Kentera kaže da će rat u Ukrajini uticati na formiranje nove Vlade.
„Ono što je promenilo celu sliku u Crnoj Gori, kada je reč o formiranju Vlade, je situacija u Ukrajni, koji je do krajnje mjere ogolila namere pojedinih partija i individua i zemalja. Sada možemo mnogo lakše ući u formiranje Vlade koja pre svega mora biti potpuno prozapadna, proevropska i pro-NATO vlada, koja neće ostaviti nikakvih dilema da li NATO i EU mogu računati na Crnu Goru, već će to dokazati i pokazati“.
Kentera je skrenuo pažnju na, kako kaže, destabilizujući uticaj Rusije u Crnoj Gori kroz Srpsku pravoslavnu crkvu, određene partije, medije, nevladine organizacije.
„Ono na čemu će morati da radi ta naredna Vlada, ako zaista želi da se pokaže kredibilnom, jeste da se razračuna sa svim elementima, zaštiti ustavni poredak Crne Gore. Mi jesmo članica NATO-a i ovde niko ne može unositi nemire, nestabilnost, ono što su Rusi pokušavali da urade“.
Rusija je, kaže profesor Fakutleta političkih nauka u Sarajevu Mirza Smajić, konstatno pokušavala da destabilizuje Bosnu i Hercegovinu i skrene je sa puta ka EU i NATO.
„Mnogi Bosnu i Hercegovinu, a posebno Rusija, žele da vide kao crnu rupu van NATO-a i EU“, kaže Smajić i dodaje da je sada prilika da se BiH pokaže kako se postavlja prema međunarodnim akterima.
BiH se, tokom rata u Ukrajini, uskladila sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji, ali te sankcije nije priznao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodilk.