Učestalost sastanaka Beograda i Prištine u Briselu i Vašingtonu ukazuje koliko je važno postići rešenje za odnose Srbije i Kosova, smatra Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču, a prethodno potpredsednik Nemačkog Maršalovog Fonda u Vašingtonu.
Vejvoda smatra da sastanke u Vašingtonu 4. septembra i Briselu 7. septembra treba sagledati u širem konteksu razgovora između Beograda i Prištine, koji su počeli još marta 2011. godine, dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić.
U pomenutom periodu bilo je i dugih pauza, podseća naš sagovornik, koji susret Predsednilka Srbije Aleksandra Vučića i Premijera Kosova Avdulaha Hotija u Ovalnoj kancelariji smatra bitnim:
„Svakako da je prisustvo u Beloj kući uvek značajno, pogotovo što Balkan više nije, srećom, na vrhu liste dnevnog reda svetskih zbivanja i čini se da postoji želja da se ubrza nalaženje rešenja za razmirice koje postoje između Srbije i Kosova. Videćemo, naravno, da li je to moguće. Međutim, postoji veća aktivnost nego što je postojala u poslednjih godinu, dve“.
Glavni akter u tim naporima ostaje Evropska unija, dodaje Vejvoda:
„Ali Evropska unija tu nije sama i ako bude dogovora to će biti naravno uz pomoć SAD, koje su uvek bile prisutne u tim razgovorima ovih deset godina. Podsetio bih da je značajno bilo to što je na nedavnom sastanku u Briselu sa Miroslavom Lajčakom, uz predsednika (Aleksandra) Vučića i premijera (Avdulaha) Hotija, bio i američki zamenik pomoćnika državnog sekretara Metju Palmer".
Amerika i Evropa, kaže Vejvoda, rade zajedno bez obzira što se vide neke razlike...
"... posebno u pogledu dodatka Bliskog Istoka tom dogovoru (pitanje prebacivanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, uspostavljanje diplomatskih odnosa Kosova i Izraela, prim. nov), koji je postignut u Beloj kući između Srbije i Kosova i SAD sa druge strane. To je bilo za američki stranu veoma važno, ali je u Briselu dočekano sa skepsom i kritikom da to nije u skladu sa prioritetima spoljne politike Evropske unije“.
Na pitanje kako predviđa dalji razvoj ovog procesa, uključujući moguću promenu u Beloj kući, Vejvoda kaže:
„Ako dođe do smene i dolaska (demokratskog predsedničkog kandidata) Džoa Bajdena, ja mislim da on neće imati ništa protiv ovog ekonomskog dela dogovora, dolaska Američke korporacije za međunarodni razvoj za finansiranje autoputa između Niša i Prištine, i dalje pruge prema Draču u Albaniji. Mislim da su to stvari sa kojima se svi slažu. Mislim da Evropa nema ništa protiv toga. Uostalom, Evropska investiciona banka finansira deo tog autoputa kroz Srbiju južno od Niša“.
Pored toga, Džo Bajden i predsednik Vučić se već dobro poznaju, ukazuje Vejvoda:
„Oni su se sreli nekoliko puta. Džo Bajden je dolazio kao potpredsednik SAD 2016. Sreo se tada sa Vučićem i oni se dobro poznaju i mislim da su preterane analize da će doći do promene ukoliko Bajden dođe za predsednika SAD. Sigurno će biti promena, ali što se tiče balkanske politike, ja ne bih očekivao neke drastične promene. Jedino ovo oko seljenja ambasade, mislim da može biti upitno, jer mnogi eksperti tvrde da su neobavezujući potpisi, što se tiče tih dokumenata.“
Bez obzira na izraženu skepsu o spremnosti novog kosovskog premijera Avdulaha Hotija kao pregovarača, naš sagovornik ističe:
„Mnogi su predviđali kratak život vlade Avdulaha Hotija. Vidimo da ona i dalje traje, da on ide na te razgovore. Bio je primljen u Parizu od predsednika (Emanuela) Makrona. On je i dalje sagovornik kao predstavnik vlade Kosova. Nije puno primećeno, da su između Vašingtona i Brisela, tokom tih tri dana, predsednik Vučić i premijer Hoti izdali zajedničku izjavu gde se zalažu za evropski put sopstvenih zemalja i da će sve učiniti da ovaj dijalog bude uspešan i da će se maksimalno angažovati na tom naporu. Mislim da je to prvi put da su zajedno potpisali jedan dokument“.
Glas Amerike: Da li je realno očekivati skori kraj spora između Srbije i Kosova?
Vejvoda: Ova učestalost sastanaka: već dva u Briselu u poslednjih mesec i po dana, sastanak u Vašingtonu, najnoviji u Briselu, već najavljen novi sastanak predsednika Vučića i premijera Hotija u Briselu krajem septembra, kao i sastanak ekspertskih timova, govori o uloženom naporu za važnu temu.
Nije beznačajno, ističe Vejvoda, ni to...
„... što je Kosovo u Vašingtonu reklo da će da priđe - na zadovoljstvo nekih, a nezadovoljstvo drugih - mini Šengenu. Rekao bih da je to inicijativa o regionalnoj ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji, gde treba razne barijere carinske, putne i druge, uključujući priznavanje diploma, da se usklade kako bi region mogao da živi skladnije. Ne zaboravimo da je to prvobitno inicijativa Srbije, Makedonije i Albanije, kojoj se pre nekoliko meseci pridružila i Crna Gora. Mislim da time region želi da pošalje signal Evropi i svetu da su kadri i preuzimaju vrednosti međunarodne saradnje, a time jačaju mir i stabilnost u regionu“.
Nedavnu odluku o ukidanju svih zajedničkih vojnih vežbi Srbije u Belorusiji kao sve druge zajedničke vežbe u narednih šest meseci, Vejvoda objašnjava kao odraz želje Beograda da pokaže svoju neutralnost.
