Prvi komentari u Beogradu sporazuma koji su u petak potpisani u Vašingtonu su generalno pozitivni. Spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević smatra da će sporazumi, iako se prevashodno bave ekonomijom, imati odjeka i u segmentu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pitanjem kojim se pre svega bavi EU.
"Ovo što je razgovarano u Vašingtonu i sporazum koji je potpisan, bar kad je reč o Srbiji, on nema temu statusa i to je za Srbiju veoma važno i zbog toga on ima čak veći politički značaj nego što je sam njegov sadržaj. Jer nije se govorilo o statusu, već se govorilo o pitanjima koja život znače, koja praktično znače interes za sve strane, uključujući naravno i američku, i daju podstrek ka relaksiranju političkih odnosa na ovim prostorima, daju podstreka nastavku dijaloga u nekom pravcu koji može dati pozitivne efekte, otvaraju put i političkoj relaksaciji", kaže u izjavi za Glas Amerike Milivojević.
Stoga je, po njegovoj oceni, najvažnija tačka sporazuma upravo ona tačka 10 koje je izbačena na zahtev Srbije, a koje se ticala međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
Takođe, s obzirom da je do izbora u Americi istalo još manje od dva meseca, Milivijević smatra da se ova stvar ne može izvući iz predizbornog konteksta i iz predizborna platforme predsednika Donalda Trampa.
Asistent na FPN Stevan Nedeljković ide korak dalje i iznosi stav je ovo "Trampov sporazum":
"Ako pogledamo tačke kampanje - one se uglavnom odnose kroz diverzifikaciju energenata, kroz 5G mrežu, gde ne piše Kina, svi svi možemo to da pročitamo, kroz Izrael i približavanje jevrejskoj zajednici i jačanje pozicije Donalda Trampa kod te zajednice na izborima 3. novembra. I u tom smislu ja bih rekao da je ovo Trampov sporazum", kaže Nedeljković.
Kako ističe u izjavi za Glas Amerike, uz potpisivanje sporazuma između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela jasno je da se ovim sporazumima sa Srbijom i Kosovom Donald Tramp pred izbore obraća jevrejskoj zajednici u Americi i pokušava da dobije i njihove glasove na izborima.
Zbog toga Nedeljković u prvi plan iznosi tačku sporazuma kojim je Srbija prihvatila da svoju ambasadu prebaci iz Tel Aviva u Jerusalim, što su i Sjedinjene Države učinile u mandatu Trampa.
"Sada kada pogledamo ovo je jedan veliki plus za Donalda Trampa. Mislim da će dovesti do poboljšanja odnosa Srbije i Izraela, milsim da je ovo put za poboljšanje odnosa Srbije i SAD, gde ćemo se, čini mi se, sve više oslanjati na jevrejsku zajednicu", kaže Nedeljković i dodaje da to sa druge strane može dovesti i do problema:
"Jedan od njih je pogoršanje odnosa sa arapskim svetom. Druga reperkusija je pogoršanje odnosa sa EU, jer ako se dobro sećamo kada su SAD prebacile ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, to je izazvalo osudu država članica EU i ako ovo pogledamo sada - ovo može izazvati probleme na relaciji Srbija - EU. Pogotovu posle ovog sporazuma", kaže još Nedeljković i ističe da i tačka o Hezbolahu može Beogradu doneti probleme u odnosima sa Sirijom, Iranom i drugim državama tog regiona koje nisu priznale Kosovo.
Analitičar Zoran Milivojević u prvi plan ističe tačku sporazuma kojej e povezana sa takozvanim "malim Šengenom":
"To je nešto što daje podstrek upravo ekonomskim odnosima, imajući u vidu da je ekonomija za sve nas ovde na ovim prostorima postala prvo političko pitanje. Ne stojimo svi mi dobro ovde ekonomski, plus na to treba dodati pandemiju i sve ovo vezano za pandemiju. To je nešto što se uklapa i u spoljnopolitičku, regionalnu i susedsku politiku Srbije. I u tom smislu je interes Amerike i Srbije u ovom trenutku komplementaran, što je poseban kvalitet i za naše odnose, a rekao bih i za region", kaže Milivojević.
Po njegovom mišljenju, sada je lopta prebačena u evropsko dvorište s obzirom da se dijalog Beograda i Prištine za nekoliko dana prebacuje u Brisel:
"Treba podsetiti na izjavu gospodina Grenela, specijalnog izaslanika koji je bio zadužen za celu ovu priču - koji je bio vrlo jasan: mi ćemo razgovarati o ekonomskim temama, mi vidimo ekonomiju kao mehanizam za stvaranje povoljnih uslova i ambijenta u nekom generalnom smislu, ali i za buduće političko rešenje. A ostavljamo politička pitanja Briselu", ističe Milivojević i postavlja pitanje koliko EU, koja nema konzistentnu i jedinstvenu politiku prema Kosovu, može zaista da utiče na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova:
"Na Briselu je da razgovara o normalizaciji u funkciji evrointegracija i interesa Evrope za ova prostor, ali u situaciji kad ni oni nemaju jedinstven stav i kad je pitanje statusa, kad je reč o EU, de jure i de facto sporno... Mogu načelno, a to što zemlje koje su priznale Kosovo na čelu sa Nemačkom diktiraju neki tempo i imaju veći uticaj - to nikako ne znači da bi Srbija mogla da bude pod pritiskom da to po svaku cenu učini, a da iz toga budu izuzete velike sile koje u suštini treba o tome da odlučuju u nekoj narednoj fazi".
