Nema permanentne stabilnosti na Balkanu dok Srbija ne prizna Kosovo, veruje Tom Kantrimen, bivši američki diplomata, koji je deo svoje karijere proveo služeći u tom regionu, a danas je predsednik Upravnog odbora Udruženja za kontrolu naoružanja. Međutim, Kantrimen smatra "da smo još daleko od momenta u kojem će Beograd ili Priština biti spremni da preduzmu teške, neophodne kompromise".
U svetlu razgovora predstavnika Srbije i Kosova u Briselu ove nedelje, tokom kojih su otvorene dve nove teme - pitanje Zajednice srpskih opština i imovine i međusobnih finansijskih zahteva, Kantrimen je za Glas Amerike govorio o tome da li bi ovakav tok razgovora mogao u doglednoj budućnosti da vodi ka konačnom sporazumu, imajući u vidu više puta ponovljene izjave predsednika Srbije da Beograd neće priznati Kosovo?
“Reč ‘nikada’ se preterano koristi u politici i diplomatiji. Srbija nikada neće priznati Kosovo... dok ga ne prizna. Taj dan je možda u dalekoj budućnosti, ali nema permanentne stabilnosti u regionu dok ne dođemo do tog dana. U međuvremenu, ozbiljne diskusije o tekućim dostupnim sredstvima političke I ekonomske saradnje u regionu poput ovonedeljnih diskusija u Briselu su neophodne i korisne. U odsustvu političke volje u oba glavna grada da se preduzmu veliki kompromisi, dve vlade bi trebalo bar da se fokusiraju na pokušaje da pruže viže prosperiteta svojim građanima”.
Prošle nedelje u Vašingtonu, pod pokroviteljstvom Bele kuće - specijalnog izaslanika predsednika Trampa za pregovore Kosova i Srbije Ričarda Grenela i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’Brajena - postignut je važan dogovor o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Sve strane vide taj dogovor kao veliki korak napred i priliku za otvaranje novih radnih mesta za mlade u Srbiji i na Kosovu. Savetnik za nacionalnu bezbednost O’Brajen izrazio je uverenje da dogovor vodi ka političkom rešenju.
Glas Amerike: Kako biste ocenilii ove razgovore uopšte, koliko je po vama realistična O’Brajenova ocena i koji vremenski okvir za takvo rešenje biste vi predvideli?
Kantrimen: Za Belu kuću primarna svrha samita je bila da se održi foto sesija koju će Tramp upotrebiti u svojoj izbornoj kampanji, kako bi pokazao da ‘rešava’ svetske probleme. Ekonomska obećanja koja su pružile obe strane u Vašingtonu su pozitivna, iako su manje specifična i manje obavezujuća nego što su uobičajeni ekonomski aranžmani između zemalja. Pa ipak, to je veliki logičan skok da se kaže da će ovi mali koraci dovesti do političkog rešenja. Još smo daleko - u smislu godina i mentaliteta - od momenta u kojem će Beograd ili Priština biti spremni da preduzmu teške, neophodne kompromise.
Glas Amerike: Kako biste okarakterisali i objasnili ovako intenzivno interesovanje za pitanja Balkana od strane SAD posle dužeg vremena?
Kantrimen: Ne verujem da su Sjedinjene Države ignorisale Balkan. Pokretačka sila za prošlonedeljni sastanak je bila jedino predsednikova želja da zabeleži ‘pobedu’ na planu inostrane politike za svoju kampanju.
Glas Amerike: Da li smatrate da je važno da SAD i EU i dalje, posle ovako intenzivnog razvoja događaja, ostanu angažovani uz veću koordinaciju njihovih nastojanja.
Kantrimen: Vašington i Brisel moraju blisko da koordinišu, ne samo u vezi sa pitanjima Srbije i Kosova već i u vezi sa obezbeđenjem napretka i stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Tešnja saradnja između EU i SAD - za koju sam siguran da će se desiti - neophodna je, ali neće biti dovoljna da se pozabavimo nerešenim pitanjima Balkana, ako lideri regiona ne budu spremni za taj izazov.
