Zagađenje vazduha i dalje izaziva više od 1.200 prevremenih smrti godišnje kod mlađih od 18 godina širom Evrope i povećava rizik od hroničnih bolesti kasnije u životu, saopštila je u ponedeljak agencija EU za životnu sredinu (EEA).
Uprkos nedavnim poboljšanjima, "nivo ključnih zagađivača vazduha u mnogim evropskim zemljama ostaje tvrdoglavo iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije" (SZO), posebno u centralno-istočnoj Evropi i Italiji, saopštila je EEA nakon studije u preko 30 zemalja, uključujući 27 država članica Evropske unije.
Izveštaj nije obuhvatio glavne industrijske zemlje - Rusiju, Ukrajinu i Ujedinjeno Kraljevstvo, što sugeriše da bi ukupan broj smrtnih slučajeva na kontinentu mogao biti veći.
EEA je prošlog novembra objavila da je 238.000 ljudi prerano umrlo zbog zagađenja vazduha 2020. u EU, plus na Islandu, u Lihtenštajnu, Norveškoj, Švajcarskoj i Turskoj.
"Zagađenje vazduha uzrokuje preko 1.200 prevremenih smrti godišnje kod ljudi mlađih od 18 godina u Evropi i značajno povećava rizik od bolesti kasnije u životu", navodi agencija.
U studiji, evropska agencija se po prvi put posebno fokusirala na decu.
"Iako je broj prevremenih smrti u ovoj starosnoj grupi nizak u odnosu na ukupan broj za evropsku populaciju koji procenjuje EEA svake godine, smrti u ranoj životnoj dobi predstavljaju gubitak budućeg potencijala i dolaze sa značajnim teretom hroničnih bolesti, kako u detinjstvu, tako i kasnije u životu", navodi agencija.
Oni pozivaju pozvao vlasti da se usredsrede na poboljšanje kvaliteta vazduha oko škola i vrtića, kao i sportskih objekata i čvorišta masovnog transporta.
"Nakon rođenja, zagađenje vazduha povećava rizik od nekoliko zdravstvenih problema, uključujući astmu, smanjenu funkciju pluća, respiratorne infekcije i alergije", navodi se u izveštaju.
Sedam miliona mrtvih godišnje
Loš kvalitet vazduha takođe može "pogoršati hronična stanja poput astme, od koje boluje devet odsto dece i adolescenata u Evropi, kao i povećati rizik od nekih hroničnih bolesti kasnije u odraslom dobu".
Prema podacima objavljenim u ponedeljak, 97 odsto gradskog stanovništva bilo je 2021. godine izloženo vazduhu koji nije ispunjavao preporuke SZO.
EEA je prošle godine podvukla da je EU na putu da ispuni svoj cilj smanjenja prevremenih smrti za 50 odsto do 2030. u poređenju sa 2005.
Početkom 1990-ih, fine čestice su uzrokovale skoro milion prevremenih smrti godišnje u 27 zemalja EU. To je 2005. godine palo na 431.000.
Situacija u Evropi izgleda bolje nego u većem delu sveta, piše SZO, koja krivi zagađenje vazduha za sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, skoro isto koliko i od pušenja cigareta ili loše ishrane.
Bilo je potrebno da se do septembra 2021. godine postigne dogovor o pooštravanju ograničenja postavljenih za velike zagađivače još 2005. godine.
Samo na Tajlandu, gde toksični smog guši delove zemlje, zdravstveni zvaničnici su prošle nedelje rekli da je 2,4 miliona ljudi od početka godine zatražilo bolničko lečenje zbog zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha.
Fine čestice, prvenstveno iz automobila i kamiona i koje mogu prodreti duboko u pluća, smatraju se najgorim zagađivačem vazduha, a zatim slede azot-dioksid i ozon.
