Opsesija kontinuiranim ekonomskim rastom nametnula je ekonomski i politički model koji izaziva društvene i ekonomske nejednakosti i dovodi do degradacije životne sredine, a prirodni i ljudski resursi koriste se kao instrument akumuliranja kapitala za nekolicinu privilegovanih. Vladajuća elita se stavila u službu krupnog kapitala prodajom i koruptivnim prepuštanjem lokalne infrastrukture i prirodnih resursa domaćim i stranim kompanijama, bez ikakve odgovornosti prema čovekovoj sredine, izjavila je u utorak viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš u okviru predstavljanja istraživanja o efektima kineskih investicija u Srbiji.
Bjeloš je na okruglom stolu "Smederevo, Bor i Zrenjanin – borba sa posledicama kineskih projekata" u organizaciji BCBP rekla da je investitorima iz Kine trebalo čitavu deceniju da potpuno preuzmu železaru u Smederevu, RTB Bor i da krenu u izgradnju grinfild investicije Linglonga u Zrenjaninu, u "plodnoj Vojvodini".
"Eksploatacija prirodnih resursa i radnika je opis svakog investitora, uključujući kineske, ali razlika je da kineski investitori to pokušavaju da ostvare u veoma kratkom roku i bez etičkih, zakonskih i ekoloških ograničenja. Za kratko vreme eksploatacija prirodnih bogatstava u službi povećanja proizvodnje i profita je dovela do raznih ekoloških opasnosti koje su ugrozile javno zdravlje i egzistenciju", rekla je ona i navela primere povećanja broj malignih obolenja i drugih bolesti, kao i da je kvalitet vazduha značajno pogoršan tokom poslednjih godina.
To je izazvalo ekološke proteste i dovelo do podnošenja krivičnih prijava protiv odgovornih, dodala je.
Međutim, građani, njihova udruženja i lokalni politički aktivisti imaju "veoma težak zadatak da se bore protiv zagađenja životne sredine ili barem da pokušaju da ublaže negativne posldice kineskog ulaganja, jer Vlada Srbije pruža puno političku podršku investitorima iz Kine i spremna je da uguši svaku kritiku".
"Vladajuća elita je uložila mnogo truda da omogući dolazak kineskog kapitala u Srbiju kako bi održala zaposlenost u lokalnim sredinama, sačuvala socijalni mir i samu sebe legitimisala pred domaćom javnošću", kazala je ona.
To je, nastavlja, podrazumevalo prilagođavanje poslovnog okruženja i pravnog okvira investitorima iz Kine, što je "dovelo do niza štetnih sporazuma, zakona i praksi poput doniranja obradivog zemljišta i dodela subvencija, zaobilaženje ekoloških i građevinskih standarda, postupka javnih nabavki, ekspropijacije zemljišta bez propisane nadoknade, žmurenje na kršenje radnih i ljudskih prava kao i brojne druge ustupke na račun građana i lokalnih zajednica".
"Zajedničko svim investicijama iz Kine je nedostatak transparentnosti i javnog nadzora. Građanima Srbije su uskraćene informacije od javnog značaja, o sadržaju ugovora koje je potpisala Srbija, kvalitetu vazduha, čak i odlukama nadležnih organa. Štaviše, i fizički im je bilo onemogućeno da učestvuju u javnim debati o proceni uticaja kineskih investicija na životnu sredinu i društvo", što je ugrozilo elementarno pravo nadzora civilnog društva nad vlašću.
Radnici iz Azije - žrtve trgovine ljudima
Još jedna odlika kineskih projekata je priliv radne snage iz Azije u Srbiju, pri čemu posebno zabrinjava tretman vijetnamskih radnika u Boru i to da država potpuno toleriše potencijalnu trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije.
To dovodi do zaključka da će i srpski radnici biti tretirani kao i vijetnamski, dodala je. Generalno, deluje da su kineske investicije eks-teritorijalne i da na njima ne važe zakoni Republike Srbije, kazala je.
Šefica katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula rekla je da je u Boru i Smederevo, za razliku od Zrenjanina, problem zagađenosti star zbog prirode proizvodnje Rudarsko - topioničarskog basena i Železare.
U Boru je proizvodnja bakra krenula 1902, "dakle mi imamo 120 godina rudanja i eksploatacije bakra u Boru; mi nikada nismo imali čist vazduh u Boru", kazala je i rekla da je od onda povećano prisustvo kancerogenih materija u vazduhu, pa posledično i u vodama i zemljištu.
Međutim, Ziđin je značajno povećao proizvodnju u Boru, a planiraju dalji rast proizvodnje u Topionici za čak 150 odsto, upozorila je ona.
"Topionica je u centru grada, što je svetski primer bez presedana", ukazala je Šerbula, podsećajći da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da ne moraju odatle da se sele.
"I ne moraju, ako se drže zakonske regulative" i ako Ziđin svede emisiju štetnih gasova i čestica u zakonske okvire, rekla je Šerbla i navela da arsen ide i do 90 puta više od dozvoljenog, a da je koncentracija sumpor-dioksida i do 100 puta veća od zakonski dozvoljene, pri čemu su propisi Srbije usklađeni sa praksom EU i Svetske trgovinske organizacije.
Jasmina Krunić iz organizacije Astra, koja se bori protiv trgovine ljudima, rekla je da je analiza situacije sa vijetnamskim radnicima u Linglongu pokazala da je tu reč o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacjie.
"Ono što obeshrabruje je da to država ne vidi", kazala je ona i usprotivila se stavu da je pitanje kako na poštovanje zakona naterati Linglong, već da je pravo pitanje šta država Srbija treba da uradi da bi samo sprovela ono što već postoji od zakonodavnog okvira, bez izmišljanja ičeg novog.
Smederevo: Kineski vlasnik ne daje podatke o vazduhu, prethodno američki donirao merače
Dragan Nedeljković iz organizacije ProTok21 iz Smedereva rekao je da u tom gradu, kao i u Boru, prevladava osećaj da za investitora zakoni naše države ne važe.
"Nemamo nikakav uvid u merenja, što nije bio sličaj u prošlosti" kazao je i precizirao da je američki Ju-es stil, prethodni vlasnik Železare, "donirao prve merače u Srbiji koji su postavljeni tamo i koji su imali u realnom vremenu čitanje".
Rekao je da bi voleo da čuje kinesku stranu da nešto kaže, ali da ona "nema šta da kaže".
U tom gradu se, nastavio je, uglavnom govori o zagađenju vazduha, a mnogo manje o toga šta je sa zemljom i vodom.
"Železara traži da se tretira kao dugoročni projekat, što znači da morate da ulažete i u ekologiju, i u zajednicu, i u razvoj. Ali sve deluje kao da je kratkoročno i da služi za kratkoročno izvlačenje profita i da se ne razmišlja šta će biti sa okolinom i ljudima u narednih 10-15 godina. To je najopasnija stvar koju imamo", rekao je Nedeljković.
"Otvaranje Linglonga Zrenjanici čekaju sa strahom"
Član upravnog odbora Zrenjaninske akcije (ZRAK) Mišo Živanov rekao je da je pesimista i da dosadašnja borba civilnog sektora i građana daje male rezultate. Ocenio je da samo udruživanje i uticaj na međunarodne organizacije može da donese nekakvo rešavanje problema.
"Zrenjaninci sa opravdanim strahom očekuju otvaranje fabrike guma kineskog Linglonga u gradu", kazao je on, podsetivši da Zrenjanin već 18 godina nema pijaću vodu i da se taj problem ne rešava adekvatno, pa da se tako neće rešavati ni buduće zagađenje iz Linglonga.
"U Zrenjanu takođe ne postoji komunikacija, ne postoji transparetnost, očigledno je kršenje ljudskih prava i prava radnika - ne samo stranih nego i domaćih, informacije koje cure iz Linglonga ne daju neki optimizam da će se poslovanje fabrike staviti u zakonske norme, a servilnost države i vladajuće garniture pokazuje da je jedino profit cilj svega toga", zaključio je Živanov.
Ivan Živkov, zamenik predsednika nevladine organizacije Preokret u Zrenjaninu, različitoj slici koja postoji u tom gradu u odnosu na Bor i Smederevo dodao je i činjenicu da je investicija Linglonga u Zrenjaninu grinfild, odnosno da se investitori ne mogu vaditi na zatečeno stanje.
Ključno saučesništvo države
"Oni su dobili zemljište na poklon, veliku pomoć iz budžeta, najavljeni su kao spasioci privrede i mogli su da se pokažu u naboljem svetlu, a pokazali su se u najgorem", rekao je Živkov podvlačeći da je reč o "saučeništvu" kineskih investitora i srpske države, bez koje ništa od ovoga ne bi bilo moguće.
Podsetio je da nadležni upravni sud ne reaguje više od godinu dana na tužbe protiv pokrajinskog sekretarijata koji je izdao građevinsku dozvolu, drugog koji je uradio procenu štetnosti po životnu sredinu i ostalo.
"Ubijena" Borska reka
Miodrag Živković iz sela Slatine kraj Bora rekao je da živi pored Borske reke, koja je nekada bila "nomalna" reka zbog čega su se ljudi pored nje nastanjivali, ali da je ona danas odvod svih otpadnih voda iz RTB-a, kao i celokupne borske kanalizacije. Takođe, smerovi vetrova su najčešće takva da svo zagađenje iz borskog vazduha završi u tom selu.
"Okolna sela Bora su sela koja naseljava vlaška nacionalna manjina. Meni je teško da to kažem, ali mi osećamo da su ugrožena naša ljudska i naša manjinska prava... Hranimo se nezdravo, dišemo nezdravo, voda nam je nezdrava, samo nam je Bog na pomoći", kazao je on.
