Istraživanje stavova građana o problemima sa očuvanjem životne sredine i zagađenjem vazduha, vode i tla, pokazalo je da su građani relativno dobro obavešteni u vezi sa tim pitanjem, iako se prvenstveno informišu preko društvenih mreža i u ličnom kontaktu, ali da za takvo stanje krive sami sebe, odnosno građane, pa tek onda državne organe i institucije, dok privatne investitore odgovornim smatra najmanji broj ispitanih.
Iva Marković, iz Organizacije za političku ekologiju "Polekol", rekla je na konferenciji u beogradskom Medija centru da je istraživanje javnog mnjenja o vodi i životnoj sredini pokazalo da velika većina građana ima osećaj i stav da je nivo zagađenja visok, da ugrožava zdravlje, da je zagađenje vazduha katastrofalno i da imamo, osim toga, problem sa deponijama i zagađenje voda.
"Nama je dosta bilo zanimljivo da vidimo koga drže za odgovornog kad je u pitanju zagađenje - građani okrivljuju sami sebe, odnosno podeljeni su između stava da su sami građani odgovorni i insitucije, a mali broj misli da je u pitanju problem koji pravi industrija, kompanije i generalno privatni sektor", rekla je ona.
Vrlo mali broj građana veruje da Srbija dobro upravlja svojim vodnim resursima, protive se privatizaciji vode i vodnih resursa u velikom broju i smatraju da je mnogo bolje ulagati u preventivu, nego čekati posledice i posle njih sanirati uz visoku cenu, možda i žrtve kada je reč o popolavama, kazala je ona.
Kao najveće probleme kada je reč o vodama, građani ističu otpadne vode, a ogromna većina ispitanih takođe ima volju da podrži neophodnu ustavnu zaštita voda kao javnog dobra i pitke vode kao ljudskog prava, rekla je Iva Marković.
"Ono što nas je pomalo iznenadilo je da imaju više poverenja u ekološke organizacije nego u institucije koje se bave životnom sredinom, što je indikator šta radimo kao društvo... U stručna lica se i dalje ima poverenje", rekla je ona i navela da su građani u velikom broju spremni da podrže proteste zbog zagađenja.
Prema rezultatima istraživanja, građani se dominantno informišu preko društvenih mreža, a Iva Marković smatra da je uzrok tome to što ne postoji "nekakav program, nešto što je doprlo do građana - mediji ili obrazovni program".
Vujo Ilić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju rekao je da je istraživanje pokazalo da Beograđani imaju najmanje poverenja spram institucija i da su najspremniji da zbog ekologije organizuju proteste.
Takođe, ljudi koji najviše veruju ekološkim organizacijama, po pravilu su obrazovaniji.
Dina Đorđević, istraživačka novinarka CINS-a koja se bavi ekološkim temama, ispričala je da je radeći svoj posao bila u prilici da priča sa ljudima koji su "bili primorani da budu dobro informisani".
Ljudi u različitim gradovima dobro razmenjuju informacije koje imaju, rekla je ona i navela primer da će ljudi u Boru upirati prstom i na Rio Tinto i porediti se sa ljudima koji imaju problem sa aktivnostima te kompanije, a informacije su delili i ljudi koji su bili pogođeni izgradnjom mini hidroelektrana.
Ti ljudi, međutim, nikada odgovornost ne stavljaju na sebe i uvek upiru prstom na institucije. Čudno joj je, kaže, što to rade i kad je u pitanju privatni investitor koji zagađuje i ispred kog po odgovornost uvek stavljaju institucije, pa tako i u Boru gde se, kako je ispričala, građani pitaju zašto ne reaguju inspektori, a ne zašto kineski Zi Đin toliko zagađuje vazduh.
Zapitla je zbog čega građani najviše veruju medijima sa nacionalnom frekvencijom, kada se oni gotovo uopšte ne bave ovom temom na način na koji bi trebalo.
Iva Marković se suprotstavila stavu, koji često provejavau javnosti i koje plasiraju nacionalni mediji, da je "vlast super, kakvi su nam građani", odnosno da su građni odgovorni za prljavu životnu sredinu, da oni prave otpad, da oni zagađuju vode:
"Očigledno na kraju ljudi i poveruju u to da su sami krivi i to nije samo u toj oblasti. To je propaganda. Apelujem na ljude - nemojte verovati u to. To što je otpad po ulici, to je stvar velikih sistema, naše reciklažne industrije i našeg ophođenja prema tome kao društva, a to društvo zastupaju različite institucije".
