BEOGRAD - “Voleo bih da vidim da se dogovor (Srbije i Kosova) postigne ove kalendarske godine. Mislim da je to moguće”, kazao je američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu, dan nakon sastanaka sa predstavnicima vlasti. Američki diplomata je u Srbiju došao nakon specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, a uoči sastanka lidera Srbije i Kosova na visokom nivou u Ohridu, 18. marta.
Eskobar veoma aktivno učestvuje u dijalogu Srbije i Kosova pod okriljem EU, koji SAD podržavaju. Kaže da je svrha njegove posete da radi sa političkim liderima na tome da krenu napred u realizaciji evropskog predloga. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti su 27. februara u Briselu dali usmenu saglasnost na tekst evropskog predloga, i sada slede razgovori o tome kako ga primeniti.
Američki predstavnik smatra da je evropski predlog jedna od najboljih prilika za region da krene napred, ali ističe da ne očekuje da se u subotu u Ohridu nešto konkretno potpiše.
"Naša očekivanja su da će dvojica lidera uspeti da se usaglase oko toga da ovaj predlog o normalizaciji postane realnost. Drugim rečima, da nađu način da prevaziđu prepreke, i da ćemo sa sastanka izaći sa zajedničkim razumevanjem da se nastavlja rad na tome”.
Eskobar naglašava se razgovori vode o normalizaciji odnosa, a ne o priznanju Kosova – iako se stav Amerike o tome nije promenio.
Na pitanje šta se razlikuje sada u odnosu na prethodni period u dijalogu, odgovara da se sada u Srbiji i Kosovu vodi “pravi razgovor, a ne lažna diskusija, o tome šta znači za obe strane da imaju dobre odnose” i što se razgovara o realnim mogućnostima.
“Pitanje članstva u UN sekundarno”
Jedna od spornih tačaka evropskog predloga za Srbiju jeste mogućnost pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama, pa i UN.
Američki diplomata kaže da je članstvo Kosova u UN za sada sekundarno pitanje, što ne mora biti slučaj sa drugim međunarodnim organizacijama.
“Kada je reč o članstvu Kosova u drugim međunarodnim organizacijama, ovaj sporazum eksplicitno ohrabruje veće integracije ne samo Kosova, već i Srbije u međunarodne procese. I kada govorimo o integracijama Kosova u međunarodne strukture, mi želimo da budu blisko povezani sa evropskim strukturama. Odnosno, želeli bismo da vidimo Kosovo u procesu evropskih integracija, to će doprineti svim ljudima u regionu”, kazao je Eskobar, ne precizirajući na koje organizacije misli.
Kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), koju je Kosovo odbijalo da osnuje, američki izaslanik ponavlja da je reč o obavezi iz Briselskog sporazuma koja mora biti ispunjena – bez obzira na to da li se postigne novi dogovor ili ne.
Prema njegovom mišljenju, osnivanje ZSO je danas bliže realizaciji nego što je to bilo ranije.
“Diskusije sa Vladom Kosova bile su produktivne i realistične, oni shvaraju da će ova obaveza nastaviti da postoji u nekoj formi, i da njeno ispunjavanje da može da ih približi Evropi. Mnogo smo bliži tome nego pre par nedelja”.
Eskobar kaže da se nada da će u Ohridu biti postignuto razumevanje o tome da je formiranje ZSO važan deo odnosa Srbije i Kosova. Podsetio je da je specijalni izaslanik EU za dijalog, Lajčak, u Prištini predstavio nekoliko modela zajednice i da bi “voleli da vide da jedan od tih modela bude i matrica za ZSO”.
Jedna od očekivanih tema na sastanku u Ohridu biće i predstojeći lokalni izbori u opštinama na severu Kosova, na kojima je Srpska lista najavila da neće učestvovati.
“Što se lokalnih izbora tiče, voleli bismo da vidimo da Srbi učestvuju u potpunosti na izborima, kao i da se kandiduju. Nadam se da ćemo uspeti da dođemo do onoga što im je potrebno da bi učestvovali”, kazao je američki diplomata i dodao da se u Ohridu očekuju i razgovori o povratku Srba u kosovske institucije.
Speciijalni predstavnik za Zapadni Balkan kazao je i da se sada u dijalogu, za razliku od pre dve godine, vode “pravi razgovori, a ne lažne diskusije o tome šta za Srbiju i Kosovo znače dobri odnosi” i koje sve koristi region može da ima od postizanja dogovora.
“Zapadni Balkan ima ogromne ekonomske prilike, ovaj deo Evrope je najbrže rastući na kontinentu. Može da postane lider u oblasti informacionih tehnologija, transporta, obnovljivih izvora energije. Ali, ljudi i dalje veruju da je Balkan region konflikta, podela, etničkih rivaliteta i da je moguć novi rat. Mi koji dosta dobro poznajemo Balkan, znamo da je istina drugačija. I ovaj dogovor, dugoročno, omogućava poslovnoj zajednici u Evropi i svetu da vidi činjenice onako kako ih mi vidimo. Najvažniji ishod ovoga je poboljšana investiciona klima. Drugo je da otvara vrata boljoj ekonomskoj integraciji, region nisu 6 malih država, već celina sa 21 milionom stanovnika, sa ekonomijom od 125 milijardi evra, sa potencijalno velikom stopom rasta i mi smo na to fokusirani. I rekao bih da to razumeju lideri i u Srbiji i na Kosovu, da su aktuelna pitanja prepreka tome gde bi Zapadni Balkan mogao da bude za 25 godina”, zaključuje Gabrijel Eskobar.
