Za Albance sa juga Srbije rešenje odnosa između Beograda i Prištine je u priznavanju nezavisnosti Kosova, dok Srbi sa severa Kosova smatraju da je status quo najpoželjnije rešenje i podržavaju neku vrstu autonomije severnog Kosova, odnosno autonomiju Kosova u okviru Srbije – pokazalo je istraživanje koje su sproveli nevladina organizacija Aktiv iz severne Mitrovice i Centar za demokratiju i edukaciju - Dolina iz Bujanovca.
Ipak, istraživanje koje je sprovedeno u decembru prošle i januaru mesecu ove godine je pokazalo da osim u viđenju problema u odnosima Srbije i Kosova dve zajednice dele vrlo slične životne probleme – i za Srbe sa severa Kosova i za Albance sa juga Srbije gorući problemi su ekonomija, migracije, korupcija, nepotizam, kao i nisko poverenje u institucije sistema.
U tom kontekstu Albanci sa juga Srbije najviše poverenja imaju u Vladu i predsednicu Kosova – njih 64,3 odsto misli tako, a samo 8,3 procenata veruje vladi Srbije i 6,3 odsto predsedniku Srbije.
Sa druge strane Srbi sa severa Kosova najviše veruju Vladi Srbije - 21,8 odsto, dok 17,7 odsto veruje predsedniku Aleksandru Vučiću. U vladu Kosova poverenje ima samo 1,2 odsto Srba sa severa Kosova, dok predsednici Kosova veruje još manji broj ispitanika – svega 0,6 odsto ispitanika.
Takođe, 44,8 odsto Albanaca sa juga Srbije misli da su odnosi Srba i Albanaca jako loši, a samo 0,9 odsto da su odnosi odlični. Na srpskoj strani rezultati su tek malo optimističniji: 31,2 odsto Srba sa severa Kosova smatra da su odnosi sa Albancima izuzetno loši, dok 1,8 odsto njih smatra da su odlični.
Istraživanje je sprovedeno pod naslovom "Od zajedničkih izazova do zajedničkih rešenja" obuhvatilo je 350 ispitanika na severu Kosova, kao i 750 građana u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, a kako je istakao predsednik NVO Aktiv Miodrag Milićević istraživanje pokazuje i da su obe zajednice zapravo nezadovoljne stepenom institucionalnog odgovora na njihove potrebe.
Kako je rekao na konferenciji za novinare – pad poverenja lokalnih Srba u vladu Srbije i uopšte u Srpsku listu je usledio nakon uklanjanja barikada u decembru prošle godine i neizvesnosti oko formiranja ZSO:
“I ako pogledate sa te strane, konkretno prethodne izborne rezultate naspram onoga što se sad dešava – jasno je da su građani listom razočarani svime što se dogodilo. Uključujući ne samo predstavnike sa severa Kosova, već i one koji su predstavljali Srbe u centralnim institucijama, uključujući sve do predsednika tokom pregovaračkog procesa. Građani na severu Kosova uprkos nekim obećavajućim trendovima po pitanju briselskog procesa to osećaju kao potencijalnu opasnost jer ne vide u kojoj meri i kako će se konkretno ta ZSO formirati”, rekao je Milićević i objasnio da Srbi sa severa Kosova ne znaju da li će ZSO biti oblikovana prema njihovim potrebama ili će to tek biti jedno telo koje će imati samo formu u kojoj će suština izostati.
Osim sličnih problema, svaka zajednica ima i neke svoje specifinosti, a Albanci sa juga Srbije ističu nostrifikaciju diploma kao veliki problem – kako je rekao Agon Islami iz Centra za demokratiju i edukaciju, 91,9 odsto Albanaca iz Preševske doline ima srpska dokumenta, a 7,5 odsto kosovska jer rade na Kosovu.
Po njegovim rečima nostrifikacija kosovskih diploma u Beogradu je veliki problem jer onemogućava rad mladim ljudima u javnim instutucijama, a to je, rekao je Islami, opet povezano za ekonomskom situacijom i migracijama.
“Većina Albanaca sa juga Srbije imaju pasivizirano prebivalište, odnosno oduzeto im je pravo na lične dokumente. Ovo istraživanje smo radili u decembru i januaru, a sada, ove nedelje imamo pogoršanu situaciju dole u Bujanovcu. Imamo upad žandarmerije u nekoliko albanskih porodica, a imamo i pretnje jedinom narodnom poslaniku sa juga Srbije Šaipu Kamberiju”, objasnio je Islami.
Obe zajednice smatraju da bi trebalo da učestvuju i budu predstavljeni u dijalogu Beograda i Prištine, a po rečima Islamija Albanci sa juga Srbije očekuju da budu tema dijaloga jer veruju da bi to popravilo i njihov položaj.
Većina Albanaca sa juga Srbije podržava nezavisnost Kosova i očekuju reciprocitet prava koja su dobili dobili Srbi sa severa Kosova. “Ne bi trebalo da jedna strana bude privilegovanija od druge, jer bi to bio loš signal za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine”, ocenio je Islami i naglasio da građani Preševske doline u većoj meri nego Srbi sa severa Kosova ocenjuju da se zakoni koji garantuju pristup informacijama i javnim uslugama na maternjem jeziku ne poštuju na lokalnom nivou.
