Sporazum koji su u Vašingtonu potpisali Beograd i Priština ne donosi ništa novo, jer je većina stvari već bila predmet pregovora u Briselu, izjavio je profesor na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber.
S tim se slaže i profesor Univerziteta Džon Hopkins Danijel Server, koji kaže da taj dokument ne predstavlja značajniji korak ka normalizaciji odnosa i smatra da će biti zaboravljen posle predsedničkih izbora u Americi, kod god da ih dobije.
Govoreći na vebinaru koji je organizovao Društveni klub Mitrovica, Server je istakao da se Vašingtonski sporazum posmatra kao važno oruđe u kampanji Donalda Trampa, bez obzira na činjenicu da američko javno mnjenje taj dokument previše ne zanima, prenosi Juropijen vestern Balkans.
"Politički dogovor u ovom trenutku nije izgledan jer za to ne postoji 'apetit' u Srbiji, ali je ekonomski sporazum dobra strategija", ocenio je Server, upozorivši da bi on ipak mogao da ima negativne posledice na odnose Srbije i Kosova sa Evropskom unijom.
Da su delovi sporazuma i Vašingtona u suprotnosti sa politikom Evropske unije upozorio je i Biber, koji ukazuje da se to posebno odnosi na premeštanje ambasada u Jerusalim.
"To je posebno problem za Srbiju, čija je spoljna politika i inače daleko od spoljne politike Evropske unije", ocenio je Biber. Server je rekao da je malo verovatno da bi Srbija mogla da postane članica EU u skorijem periodu, zbog toga što je stanje sa demokratijom sve lošije.
"Veoma teško mogu da zamislim da bi EU mogla da primi Srbiju pri sadašnjem stanju demokratije. Ne verujem da bi Aleksandar Vučić mogao da kvalfikuje Srbiju za članstvo u EU", kazao je Server.
Slično misli i Biber, koji je rekao da bi čak i u slučaju da reši problem Kosova, Srbija i dalje bila nespremna da se pridruži EU, najviše zbog autoritarnih tendencija sadašnje vlasti.
Prvi pozitivni, brzi efekti sporazuma
Podsetimo, sam predsednik Donald Tramp ocenio je pre desetak dana, sa druge strane, da će sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine učiniti Srbiju, Kosovo, Balkan i svet sigurnijim.
Tramp je tada, kako je preneto na Instagram profilu američkog Stejt dipartmenta, ocenio da je "bila potrebna izuzetna hrabrost" predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija da krenu na ove razgovore i dođu u Vašington kako bi finalizovali ove obaveze.
Kao direktni rezultat sporazuma u Vašingtonu, prethodnih dana usledila je i poseta delegacije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), predvođene direktorom Adamom Bolerom, kao i predstavnika američke EXIM banke.
Oni su se u Beogradu, nakon sastanaka u Prištini, sastali su se sa predstavnicima ministarstava i Narodne banke Srbije i Beogradu i razgovarali o realizaciji budućih projekata.
Iz Ministarstva finansija saopšteno je da je na sastanku sa DFC razgovarano "o milijardama dolara koje će biti na raspolaganju Srbiji, odnosno privredi i građanima".
Predstavnici američke delegacije naglasili su da je cilj posete Beogradu i Prištini realizacija dogovorenog u Vašingtu.
U Beogradu je svečano otvorena Kancelarija DFC, koja će predstavljati regionalni centar, što je ocenjeno kao "nova era u odnosima SAD i Srbije":
Direktor DFC Adam Boler rekao je da je u Beograd došao sa predstavnicima šest američkih vladinih agencija i da će projekti koje će DFC finansirati u saradnji sa privatnim sektorom biti vredni milijarde dolara.
„Ovo je nova era u odnosima SAD i Srbije“, kazao je Boler i istakao da je kancelarija DFC u Beogradu permanentna, iako je njeno otvaranje danas bilo simbolično.
