Posle mnogo godina, srpska košarka ponovo ima čitavu petorku u NBA ligi. Starosedeocima Nikoli Jokiću, Nemanji Bjelici i Bobanu Marjanoviću, ove sezone su se pridružili Miloš Teodosić i Bogdan Bogdanović, koji je ove nedelje sa svojim Sakramento Kingsima gostovao u Vašingtonu. Bivši košarkaš Partizana i Fenerbahčea za Glas Amerike je govorio o početku novog poglavlja u svojoj - za sada - izuzetno uspešnoj karijeri.
Bogdan Bogdanović je oduvek pobeđivao... sa Partizanom, sa Fenerbahčeom, sa reprezentacijom Srbije... Sada, konačno u najjačoj košarkaškoj ligi sveta, u kojoj po svemu pripada - mora da se privikne i na poraze. Očigledno je da mu to nije lako.
Na jutarnjem šuterskom treningu pred duel sa Vašington Vizardsima, poziv igračima da završavaju, jer domaći tim izlazi na teren nije sprečio Bogdanovića da uputi još 20 šuteva na koš – uz svega jedan ili dva promašaja, koji su pre svega bili plod žurbe.
Želja da napreduje je ogromna, baš kao i da ova ekipa Sakramento Kingsa što pre opravda neosporni potencijal.
„Jeste teško prolaziti kroz toliki broj poraza, ali eto, imamo to neko opravdanje da smo mladi. Jeste teško, ali mislim da ćemo se izvući iz toga“, kaže Bogdanović na početku razgovora za Glas Amerike.
Daleko od tipičnog NBA rukija, 25-godišnji Bogdanović ističe da se ni ne oseća kao novajlija.
„Navikavam se polako, osnovne stvari sam pozavršavao, te sitnice, to je bilo malo problema u početku. Navikavanje na vremensku zonu, pa sad opet na putovanja i to... prva je sezona, ima dosta stvari, kažem, da se navikneš, privikneš, nešto novo da naučiš. Veoma je zanimljivo“.
A u svemu tomu, ogromnu pomoć mu pružaju dve legende kluba iz severne Kalifornije – sluša generalnog menadžera Vlada Divca i potpredsednika za razvoj igrača Peđu Stojakovića.
„Pogotovo Peđu, pošto je bio na mojoj poziciji, pa zna koje trikove koristiti u igri i kako igrati, tako da mnogo pričam s njim o košarci. Generalno, s njima pričam i stvarima van terena, kako se živi, kakav je život jednog NBA igrača. Treba mnogo da se trenira. Ovde si uglavnom sam, samotnjački je život i sam moraš da se spremaš i za utakmicu, dok si u Evropi dosta podređen timu i sve je timski, sve ideš ekipno. Tako da i na to moram da se naviknem, i tu mi oni dosta pomažu“.
Neki od igrača koje je kao klinac pratio i voleo, danas su mu saigrači i takođe mu pomažu u privikavanju na zahteve igranja u NBA.
„Izuzetno su iskusni, iako su u nekim godinama i dalje mogu (odlično) da igraju, čak sam i rekao Vinsu, on bi lagano mogao da igra u Evropi do 50. On je stvarno profesionalac, ima sačuvano telo i dalje lepo zakucava... Neverovatno stvarno, kad smo gledali klipove, uvlačenje lakta u obruč, stvarno mi je neverovatno da imam priliku da sad igram s njim“.
Bogdanović je u NBA stigao ubrzo posle sjajnog nastupa na Evropskom prvenstvu u Turskoj, na kojem je znatno oslabljena selekcija Srbije osvojila srebrnu medalju, a on sam izabran u petorku turnira sa prosekom od 20 poena, 5 asistencija i skoro 4 skoka.
„Bitno je da se nastavi taj kontinuitet igranja finala, doći će i ta zlata ja mislim, verujem. Bitno je da se osvajaju medalje, to je ja mislim najvažnije trenutno i mislim da je sada s ove tačke gledišta, kad je sve to prošlo, kad su se slegli utisci, mislim da smo napravili jedan dobar rezultat“.
Koliko bi na nekom narednom velikom takmičenju i eventualnom duelu sa svetskim i olimpijskim šampionima mogla da pomogne činjenica da Srbija ponovo ima NBA petorku? Bogdanović veruje – mnogo.
„Siguran sam da nećemo odigrati kao što smo odigrali prethodna dva finala. Iako se mi nismo plašili, spolja je možda delovalo da jesmo, a tako je na kraju pokazao i rezultat. Međutim, mislim da će nam ovo iskustvo ovde koje stičemo, da će nam dosta pomoći u toj nekoj eventualnoj utakmici“, zaključio je Bogdanović.
