Već godinama najbolji srpski košarkaš u NBA ligi Peđa Stojaković
zadržao je tu ulogu i ove sezone. Iako ga je povreda leđa umnogome
omela da i u Nju Orleansu nastavi da pruža partije kao nekada u
Sakramentu i nakratko Indijani – Stojaković je, prema rečima trenera
Hornetsa Džefa Bouera, izuzetno važan igrač u postavi tima iz
Luizijane. Prilikom nedavnog gostovanja Hornetsa, ovde u Vašingtonu,
Stojaković je za "Glas Amerike" govorio o tekućoj sezoni,
klupskim i ličnim planovima, a prokomentarisao je i veliki uspeh
reprezentacije Srbije na poslednjem Evropskom prvenstvu u Poljskoj.
Prvi
put u poslednjih deset godina, Stojaković je sezonu počeo kao
rezervista, u okviru eksperimenta bivšeg trenera Hotnetsa Bajrona
Skota, koji je smenjen posle devet utakmica. Kako sam kaže, tim je
prilično loše startovao u prvenstvu, tako da je i bilo za očekivati da
dođe do promena.
„U ovom momentu igramo bolje ... Ne znam stvarno, prethodnih godina, mogao sam da
kažem šta ćemo da očekujemo od sezone, koji nam je cilj ... ove godine
stvarno mislim da ne možemo sa sigurnošću da kažemo koji nam je cilj.
Imamo talenat, imamo kvalitet da budemo među osam najboljih
ekipa na Zapadu, ali jednostavno, prema našim igrama i u nekim
prethodnim utakmicama, jednostavno ne možemo da kažemo koji nam je cilj
i kako ćemo da završimo sezonu“.
Zapad je i ove sezone definitivno kvalitetnija konferencija, ali to ne mora da bude nešto negativno, kaže Stojaković.
„Jeste,
ali gledajući tabelu ... ja mislim da od treće pozicije na Zapadu, pa
do desete, razlika je samo tri utakmice. Tako da su sve te ekipe u ovom
momentu, na neki način, rekao bih izjednačene, pošto je ostalo još 45
utakmica do kraja sezone i sa dve-tri pobede u nizu, ili dva-tri poraza neke druge ekipe, možemo da se popnemo sa devete pozicije na
šestu ili petu“.
Stojakovićeva uloga u timu Hornetsa
definitivno se promenila u odnosu na onu koju je imao ranije, pre svega
u Sakramentu, ali srpski internacionalac i dalje predstavlja važan faktor u igri i pobedama
svog tima.
„Mislim da je to normalna stvar, kod svih nas
sportista. U mom slučaju, ja i sam osećam da sam na nekom zalasku
karijere, nisam u onim godinama kada sam mogao da budem vodeći igrač
ekipe, prva ili druga opcija u napadu. Jednostavno,
posle povrede leđa, koja me je zadesila pre tri i po godine, nisam se
sto odsto oporavio i verovatno je ta povreda došla u loše vreme. Tako
da ... sve je pitanje kako se čovek adaptira. To je jedan proces kod
svakog sportiste, pa tako i kod mene. U početku mi je bilo malo teško.
Jednostavno, par puta se nađeš u situaciji gde tvoje telo ne može da
isprati tvoje košarkaške misli, tako da se zamisliš i pokušaš da se
nađeš svoju pravu ulogu u ekipi. Verujem da sam se na neki način
navikao. U stvari ne navikao, nego jednostavno shvatio sam gde se nalazim kao
igrač, u kojim sam godinama, kakvu ulogu imam u ekipi, kakvu ću
minutažu dobijati iz dana u dan, tako da je sve OK“.
Stojaković
kaže da ga ne opterećuje činjenica da je i ove sezone najplaćeniji
košarkaš svog tima, kao i da ga ne pogađaju pisanja pojedinih
američkih medija u kojima se razmatraju koji su ugovori bili dobar, a
koji loš potez.
„U ovo vreme recesije, to je svakodnevna priča
kod svih ekipa. Kad bi išli unazad 10-15 godina, kada je svetska
ekonomija bila mnogo bolja i kad se okreneš na ugovore tih bivših
igrača, verovatno bi bila ista priča. Ali ne razmišljam o tome. Mi smo
profesionalci i u tom momentu, kad smo potpisali te ugovore, verovatno
ih ne bi ni potpisali da ih nismo zaslužili. To je jedan surovi
profesionalizam i za jednu i za drugu stranu. Idemo dalje“.
Ugovor sa Nju Orleansom Stojakoviću ističe u leto 2011. godine. Kako kaže, još nije odlučio – šta posle toga.
„Još
mi je ostalo godinu dana ugovora sa Nju Orleansom. Imaću 34 godine tada ... sešću, razmisliću, videću kako se osećam u tom
trenutku. Na momente čak razmišljam da tada prestanem da se bavim
košarkom, ali želeo bih da odradim ovaj ugovor na najbolji mogući
način, da ja kažem zbogom košarci, a ne da me povrede nateraju da
prestanem da igram“.
S obzirom da razmišlja o kraju
igračke karijere, teško je očekivati da će Stojaković ponovo oblačiti
reprezentativni dres, ni predstojećeg leta u Turskoj, niti posle toga.
„Baš
sam se video sa (Nenadom) Krstićem, pre neki dan u Oklahomi, stvarno mi je drago
i Krstić ih predvodi stvarno dobro, zajedno sa Dudom Ivkovićem. To je
jedna mlada generacija koja treba da se podrži i stvarno su napravili
veliki uspeh u Poljskoj i verujem da će sledećih godina vratiti našu
košarku na prave puteve. Kod nas je uvek postojao košarkaški talenat i
siguran sam da ćemo i dalje biti u vrhu evropske i svetske košarke“,
zaključio je Stojaković.