Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Nenad Krstić za "Glas Amerike" govori o svom novom klubu, predstojećem NBA plej-ofu i učešću na Evropskom prvenstvu u Litvaniji ovog leta.
Krstić je u Boston je stigao pre nepuna dva meseca, kada ga je njegov dotadašnji tim Oklahoma Siti, u poslednjem satu prelaznog roka prosledio u najtofejniju ekipu NBA lige. Počeo je u prvoj petorci, igrao veoma dobro, ali je posle povrede kolena, zbog koje je propustio nekoliko utakmica, utakmice uglavnom počinjao na klupi.
„Počinjao sam u petorci, sad ulazim sa klupe, tako da postoje oscilacije. U početku sam igrao stvarno dobro, što niko niko nije očekivao, verovatno osim mene i par ljudi. Ja sam međutim uvek verovao u sebe, i to kad sam dobio šansu da igram 30 i više minuta, kada igraš sa nesebičnim igračima, pogotovo u prvoj petorci, dobiješ dosta prilike da poentiraš i da radiš neke dobre stvari na terenu, bilo je dobro. Onda kad sam se prebacio na klupu, čak i kad sam počinjao u petorci, ali sam igrao samo prvih pet –šest minuta, pa izmena, pa onda sedim na klupi duže malo, pa opet uđem opet pred kraj druge četvrtine, onda je bilo malo teže. I evo sad opet ulazim sa klupe, tako da je to prvi put nekako u karijeri da imam ovakvu situaciju, da ulazim sa klupe, da igram pet-šest minuta u prvom poluvremenu, sedam možda, onda isto tako u drugom poluvremenu, i onako, malo mi to... ne navikavam se baš kako treba, jer nisam jednostavno nikad imao takvu situaciju u karijeri“.
S druge strane, ponovo se našao u situaciji da bude važan igrač u tomu koji se bori za najviši plasman. Bogata istorija Seltiksa podseća da su ambicije Bostona uvek vezane za šampionski prsten.
„Uvek. Imam osećaj kao kad sam igrao u Partizanu, non-stop pritisak. Ovde u NBA ligi inače tog pritiska nema, ali stvarno, evo koliko sam u Bostonu... mesec i po-dva, stvarno se oseća pritisak na svakom koraku. Na gostovanjima vidimo koliko navijača ima u bilo kojoj areni u Americi, to dovoljno govori da je tu pritisak konstantan i da jednostavno svi očekuju od Bostona uvek da igra za titulu, da igra finale, da se bori za prsten i sve ostalo... Tako da ... biće teško, nije lako osvojiti prsten, to svi znamo, igramo s Njujorkom, u drugoj rundi već verovatno Majami, tako da to govori koliko će biti težak put do osvajanja“.
Krstić ima veliko poštovanje prema prvom protivniku u doigravanju.
„Mislim da imaju odličnu ekipu, pogotovo što su napravili par odličnih trejdova, tako da uvek treba malo vremena da se sve kockice slože. Oni su posle toga igrali malo slabije, sad su polako počeli da dižu formu i mislim da će biti teško. Dobra stvar za nas jeste što, pod jedan, većina igrača u ovom timu zna da igra plej-of, a pod dva, imamo prednost domaćeg terena. Tako da se nadam da ćemo to iskoristiti i da ćemo bez nekih većih problema proći u drugu rundu“.
Krstiću na kraju sezone ističe ugovor, a s obzirom na to da NBA liga i sindikat profesionalnih košarkaša još nisu postigli dogovor o kolektivnom ugovoru za naredni period, sve opcije su otvorene.
„Ja sad pokušavam da završim sezonu što bolje mogu, stvarno se trudim da se skoncentrišem što više na to, ali opet slagao bih kada bih rekao da ne razmišljam i o tome šta će se desiti na leto, što se tiče moje karijere. Svi znamo da se priča i o 'lock-out'-u, možda čak i da će biti gori od onog prethodnog, tako da sama ta pomisao vraća me u Evropu. Meni prijaju igre i za reprezentaciju, odgovora mi taj evropski stil, tako da uopšte ne isključujem mogućnost da se vratim u Evropu“.
Povratak u Evopu za Krstića će ovog leta biti neminovan, ako ne zbog narednog kluba, onda zbog učešća na Evropskom prvenstvu u Litvaniji.
„Nekako bi bilo normalno da i dalje idemo na najviši plasman. Prošle godine nam je izmaklo svetsko finale, imamo srebro sa EP u Poljskoj, ja se samo nadam da će tim ostati isti, da se neće desiti promena trenera, iako je Duda Ivković, svi znamo, podneo ostavku. Mislim da je 18. aprila izbor za novog predsednika saveza, baš me živo zanima šte će biti tu, nadam se boljim promenama i tako, ali opet kažem nadam se da će tim biti isti. Pokušavam da nagovorim Sašu (Pavlovića) da igra za reprezentaciju... Mislim da imamo dobre šanse za još jedno uspešno leto, još jedno novo iskustvo za mlade igrače, da napravimo neki dobar rezultat, zašto ne i da osvojimo medalju“.