Najkorisniji igrač Super lige Srbije u poslednje tri godine i član prve petorke Evrolige prošle sezone Boban Marjanović polako se navikava na američku košarku i način života, a kako ističe – u svemu mu izuzetno mnogo pomažu svi u novom klubu – petostrukom šampionu NBA lige San Antoniju.
„Prošlo je evo dva meseca, pomažu mi moji drugari u timu, moji saigrači, naravno i trener i ceo stručni štab da se naviknem i da se prilagodim ovoj košarci. Ne znam tačno šta je drugačije, ali postoji, da ne kažem velika razlika, ali postoji mala razlika, neke sitnice na koje treba da se prilagodim, i u tome mi pomažu svi u ovom fenomenalnom klubu".
Marjanović je na prvih pet utakmica San Antonija ulazio u igru samo dva puta i proveo na parketu ukupno šest minuta. Međutim, to ga ne opterećuje, svestan je kvaliteta tima u koji je došao, i posebno – ogromne konkurencije na njegovoj poziciji.
„Znao sam šta me očekuje ovde, spremio sam se... i ja naravno kao i svaki novi igrač, svaki drugi ruki, čekam svoju šansu. Nekad minut, nekad nema skidanja, ali realno, tu sam uz tim, gledam da pomognem koliko mogu, da naučim šta mogu i da unapredim svoju igru, da bi sve to bilo kako treba. Znao sam da sam došao u takav tim, da neću imati veliku minutažu, ali tu sam da naučim uz ove velike ljude. Stvarno mi je drago što sam deo ovoga, nisam nervozan što ne dobijam veću minutažu, već sam ponosan što sam uopšte u San Antoniju“.
Prilikom debija u dresu Sparsa, kada je za četiri i po minuta postigao 6 poena, uz 5 skokova i jednu asistenciju, Marjanović je dobio veliku podršku i sa tribina. Navijači su, kao i trener Greg Popović i njegovi saigrači, bili impresionirani njegovim kretanjem i osećajem za koš i dodavanje.
"Nešto sam ih zadivio, ne znam ni ja čime, tako da mi je drago. Čuo sam i ja, dobio sam dosta podrške sa tribina, kad sam dao prvi koš, kao da sam dao gol. Drago mi je da me publika prihvatila, mogu da kažem da se lepo osećam ovde i da mi je lepo u San Antoniju".
Marjanović je za reprezentaciju Srbije na velikim takmičenjima debitovao na Evropskom prvenstvu u Litvaniji 2011. Prošlog leta propustio je Evropsko prvenstvo zbog povrede stopala, koja mu i dalje povremeno izaziva bol.
"Imao sam želju, ali povreda je omela tu želju, tako da sam navijao za svoje saigrače, svoje drugare, svoj tim. Krivo mi je što se nismo plasirali na olimpijske igre, ali ništa nije izgubljeno, tu su kvalifikacije sledeće godine i mislim da ćemo uraditi dobar posao i ostvariti san da odemo na olimpijske igre. Na nama je da se dobro spremimo, kao što rekoh, ništa nije izgubljeno, i da se kvalifikujemo za Rio“.
