„Uradi ono što si rekao“, krilatica je koju je Majkl Kirbi američki diplomata dugogodišnjeg staža, upotrebio u odgovoru na pitanje Glasa Amerike šta bi vlasti Srbije trebalo da učine kako bi se pomerile sa mrtve tačke u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom - obeleženom u 2020. time što nije otvoreno nijedno poglavlje.
“Ako Srbija i njena vlast žele da napreduju potrebno je da izvade spisak i iskreno kažu gde se trenutno nalaze."
„Srbija je dala brojna obećanja i nije ih ispunila, a mislim da veliki broj ljudi u Briselu uz sebe ima pokazatelje onoga što nije ispunila. Po sistemu - Srbija je obećala toliko i toliko - ispunila je polovinu, ili četvrtinu… Kada će da ispuni obećano? Mislim da je to neophodno”, rekao je u intervjuu diplomata u penziji koji je veći deo svog staža proveo na području Centralne i Istočne Evrope i službovao kao ambasador SAD u Beogradu od 2012. do 2016.
“Ako Srbija i njena vlast žele da napreduju potrebno je da izvade spisak i iskreno kažu gde se trenutno nalaze. A ne da ukazuju na to gde oni misle da se nalaze. Nije dovoljno samo otvoriti poglavlje potrebno je raditi na ispunjavanju kriterijuma koje to poglavlje podrazumeva. I ne samo govoriti da radiš…”, podvlači Majkl Kirbi.
Prema njegovoj oceni najspornija reformska oblast u Srbiji trenutno je vladavina zakona čija se primena, kako kaže, odnosi na medije, korupciju, izbore, ali i finansiranje izborne kampanje.
“Ta poglavlja ključna su procesu pristupanja. Kada su se Bugarska i Rumunija pridružile Evropskoj uniji kriterijumi iz tih poglavlja nisu u potpunosti bili ispunjeni. Ostatak Evropske nije ukazao je tim zemljama da je u tim oblastima bilo potrebno ostvariti dodatni napredak”, kaže Kirbi aludirajući na pregovaračka poglavlja 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, prim. nov). On dodaje da u važna pitanja spada i usaglašavanje spoljne politike Srbije sa diplomatskim principima EU što mu, kako kaže, deluje kao nešto teži izazov za aktuelne vlasti Srbije.
Glas Amerike: Poznato je da Srbija održava bliske veze sa Rusijom i Kinom, koje deluje da dodatno jačaju poslednjih meseci, ili godinu… Koliko je realan scenario po kom bi Srbija napustila pregovarački proces sa Unijom i pospešila odnose sa Rusijom i Kinom?
Kirbi: Realno je da vlasti Srbije možda žele da budu bliže Rusiji i Kini nadajući se da će od njih dobiti nešto…
Glas Amerike: Nešto kao?
Kirbi: Iskreno, ne znam šta Kina i Rusija mogle da ponude. Njihov model vlasti nije baš sjajan, oba su manje-više, totalitarna. U Kini, takoreći, nema izbornog procesa. Kina je, prema izveštaju Fridom hausa na dnu, kao i Rusija. U Rusiji je ugrožena sloboda medija, a setite se samo i šta se dogodilo Navalnom (Aleksej Navalni opozicionar i kritičar Vladimira Putina, prim. nov).
Da li je njihov ekonomski model ono što bi Srbija zaista želela? Da nekolicina bogatih drži sav novac u rukama, a građani se muče… Nekoliko poslednjih godina za Rusiju nisu bile dobre u ekonomskom smislu. Ruska ekonomija
"Korumpirane države Srbiji nisu potrebne."
zasnovana je na nafti i još nekim stvarima kojih u Srbiji nema toliko. Ali kako se na to ugledati? Korumpirane države Srbiji nisu potrebne. Ne mislim da su adekvatan model. I sećam se građana Srbije kao ljudi koji dosta prigovaraju svojoj vlasti i koji ne vole previše da im se govori šta da rade. A u dva modela koje smo pomenuli, ako previše gunđate o vlastima, idete u zatvor.
Glas Amerike: Sa kim procenjujete da Srbija gaji tešnje veze?
Kirbi: Veze postaju jače sa obe zemlje i to ne iz dobrih razloga. Mislim da finansiranje kampanje ima veze sa snažnijim vezama sa Rusijom. Mislim da je to politička percepcija. Mnoge vlade u Srbiji su se tokom prethodnih godina oslanjale na to ukazujući ruski tretman kosovskog pitanja pa se zato inputira da treba voleti Rusiju. A ponoviću da ste vi Evropljani i da vam je mesto u Evropi. Međutim, deluje da je Srbija bliža tim zemljama i da sa SAD nije bliska kao nekad. Trampova administracija jeste ponudila nekakve naznake poput razmene teritorija ili nečeg sličnog…
Glas Amerike: Da li ste sigurni u to?
Kirbi: Niko nije u potpunosti siguran šta je nuđeno, jer deluje da je Grenel (Ričard Grenel, bivši specijalni izaslanik bivšeg predsednika Donalda Trampa za dijalog Kosova i Srbije prim.nov) ponudio razmenu teritorija. Ali promena granica je veoma složeno pitanje.
Glas Amerike: Imate li neke čvrste izvore u vezi sa tim tvrdnjama jer smo mi nekoliko puta pokušali da mu postavimo pitanje u vezi sa tim. Njegovi odgovori su se uvek zasnivali na tvrdnjama da se o razmeni teritorija nikada nije razgovaralo u njegovom prisustvu.
Kirbi: Administraciju sam napustio u junu 2017. i mislim da se zvaničan stav Stejt departmenta nije promenio. Ali stav tog gospodina nikada nije bio čvrsto povezan sa Stejt departmentom. I na nesreću, prethodnu administraciju pratila je reputacija da nije vek govorila istinu. Mislim da je provera istinitost
"Mislim da je provera istinitosti tvrdnji gospodina Trampa pokazala da je izgovorio na desetine hiljada laži o gotovo svemu."
tvrdnji gospodina Trampa pokazala da je izgovorio na desetine hiljada laži o gotovo svemu. To je prva stvar. Drugo, nije praksa da se tokom pregovora u javnost iznose svi detalji o kojima se razgovara. Ono što govorite u poverenju tako treba i da ostane. Dakle, ne mogu da garantujem da su to nudili, ali sigurno su postojali snažni nagoveštaji za to. A za Evropsku uniju i Nemačku promena granica nije bila dobra ideja. Previše je granica koje su se promenile nakon Drugog svetskog rata. Pogledajte šta se desilo u Ukrajini kada je Rusija pokušala da prekraja granice. Setite se problema koje je to izazvalo u Gruziji. Kako god da povučete crtu - neki ljudi će ostati na drugoj strani. U Evropi se ne može precizno nacrtati granica. Srbija bi to trebalo da zna, jer je multietnička zemlja. Veliki broj ljudi iz različitih etničkih grupa živi vekovima na njenoj teritoriji. Da li ćete promeniti i te granice?
Glas Amerike: Koje su, po vašem mišljenju, mogućnosti za rešenje spora Srbije i Kosova? Nedavno je obeleženo deset godina od početka ove faze dijaloga?
Kirbi: Potrebno je da postoje dve strane koje žele dogovor. Srpska i kosovska - koje žele da se to dogodi. Međutim, nisam uvideo da je ijedna od njih na to spremna. Tu postoji neki razgovor. Jedina validna nagrada za postizanje sporazuma je članstvo u Evropskoj uniji. Ipak, mislim da Srbija nije spremna da postane članica, jer nije ispunila sve kriterijume. Ni Kosovo za to nije spremno iako ima snažne aspiracije. Tako da se pitanje zasniva na tome kako stvoriti okruženje u kom će političari postići sporazum. Sa srpske strane - Srpska napredna stranka o tome pregovara godinama, uloga crkve u tome nije
"Kosovo ima probleme sa korupcijom i deluje mi da je tamošnje rukovodstvo više nego srećno da za odugovlačenje u postizanju sporazuma krivi Srbiju."
bila preterano korisna. Dok je kosovskoj strani bilo mnogo lakše da za neuspeh krivi Srbiju - nego pripadnike sopstvenih redova. Kosovo ima probleme sa korupcijom i deluje mi da je tamošnje rukovodstvo više nego srećno da za odugovlačenje u postizanju sporazuma krivi Srbiju. Međutim, to je problem u obe zemlje. Vraćam se na to da je potrebno da za sporazum postoji nagrada. Ona može biti članstvo u EU, ili neka vrsta pomoći za ekonomski razvoj. Da Srbija i Kosovo konačno imaju produktivnu ekonomiju u kojoj ljudi mogu dobiti posao koji je pristojno plaćen. Jer ako ćete se odreći ideje o Velikoj Srbiji, sa političke tačke gledišta, potrebno je nešto da dobijete zauzvrat. Niko ne želi da se nečega odrekne, a da ne dobije ništa zauzvrat.
Glas Amerike: Na Kosovu su nedavno održani parlamentarni izbori na kojima je najveći broj glasova osvojila politička partija koju predvodi Aljbin Kurti. Kakav angažman očekujete od njega u dijalogu sa Srbijom?
Kurti: Mislim da bi bili savršeno srećni sa što je moguće manje angažmana. Ali, Kosovo je trenutno u težoj ekonomskoj situaciji od Srbije. Tako da će biti potrebno da donese odluku o tome kakvu će imati budućnost kao zemlja, a Amerika veruje da bi to trebalo da učini, što podrazumeva da se preduzmu potrebni koraci. Da se dijalog sa Srbijom uspešno okonča. U ovom trenutku ne znam da li postoji spremnost za ozbiljne razgovore.
Glas Amerike: Sa jedne strane nalazi se Srbija čiji zvaničnici poručuju da je spremna, sa druge Kosovo koje još nema formiranu vlast. Kurti tvrdi da dijalog nije među glavnim prioritetima. Da li takve tvrdnje treba u potpunosi uzimati za ozbiljno - ili je to istovremeno nekakav pokušaj ojačavanja pregovaračke pozicije uoči runde dijaloga koja bi se, kako smo čuli, mogla dogoditi u maju?
Kirbi: Pregovori su neophodni ukoliko je Kurtijev cilj ekonomski snažnije Kosovo. Put do Kosova kao mesta čiji će građani imati bolju budućnost ide preko dijaloga. Potrebno je da utvrde svoju poziciju, tako da ono što govore sada nije nužno da će govoriti i kasnije. Kurti je u pravu kada kaže da dijalog ne bi trebalo da bude centralna tema, ali je ključni element u postizanju svega ostalog. Dijalog je sredstvo za ostvarivanje uspešne ekonomije i stvaranja bolje zemlje.
Glas Amerike: Specijalni izvestilac Evropske unije Miroslav Lajčak rekao je da bi sporazum mogao biti postignut u narednim mesecima. Ambasador Metju Palmer je poručio da za to ne postoje rokovi, ali da spada u domen, kako se izrazio, hitnih pitanja. Kako vi to vidite, šta to znači?
Kirbi: Ne mislim da su to nužno različite izjave. Moglo bi trajati mesecima - ako Evropska unija, Sjedinjene Države, Srbija i Kosovo žele da to tako bude. Za to su potrebna četiri igrača: tri i mi koji možemo da pomognemo zbog bliskosti između Kosova i SAD. Dakle, moglo bi potrajati mesecima, ali i ne mora. Dijalog traje već deset godina. I prilika je tu, nadohvat ruke veoma dugo, ali pitanje je da li akteri žele da je iskoriste. Tako da je Lajčak u pravu
"Status kvo sputava Srbiju i sprečava je da napreduje ka Evropskoj uniji."
kada kaže da bi proces mogao da se okonča u narednim mesecima. I Met (Metju Palmer - specijalni izaslanik državnog sekretara za Zapadni Balkan, prim.nov) kada kaže da ne postoje rokovi. Ali moglo bi potrajati mesecima i mislim da je to tačno: potrebno je formirati vlast na Kosovu, ali i da Beograd odluku da želi to da reši donese pre izbora 2022. I da pitanje bude zaključeno ove godine pre tog izbornog ciklusa, jer usred njega to se pitanje neće rešavati. Sa druge strane, uzimajući u obzir šta se dešavalo prethodnih deset godina, ne postoji poseban razlog zbog koga ne bi moglo da traje još deset. Ali status kvo sputava Srbiju i sprečava je da napreduje ka Evropskoj uniji.
Glas Amerike: Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo da izgleda rešenje spora? Od čega bi trebalo da se sastoji?
Kirbi: Mislim da bi sve trebalo da ostane u granicama koje su uspostavljene. I to uz razumevanje da će se Srbija pridružiti Evropskoj uniji. Mislim da mora doći sa značajnom količinom razvojne pomoći za obe strane, kao i shvatanjem o načinu na koji bi se trebalo obračunati sa korupcijom na obe strane, jer bez toga nema napretka. Ako postoji sporazum Sjedinjene Države će biti pozvane da pomognu novčano. To isto važi i za Evropsku
"Ako postoji sporazum Sjedinjene Države će biti pozvane da pomognu novčano. To isto važi i za Evropsku uniju."
uniju. U današnje vreme to je komplikovano zbog svih aktuelnih izazova - pogotovo u vezi sa Kovidom 19 i troškovima koje države imaju. U SAD je nedavno usvojen predlog zakona kojim se za pomoć usled Kovida izdvaja 1,9 hiljada milijardi dolara. Količina novca u našem budžetu koja bi se izdvojila za Srbiju i Kosovo nije toliko velika i mislim da bismo mogli to da uradimo. Postići mir u Evropi je veoma značajno. Rešiti konflikt i zatim oba mesta uputiti prema Evropskoj uniji i to u potpunom, ne nekom polovičnom smislu. Evropska unija Srbiju ne želi ukoliko ne bude rešeno pitanje Kosova. Srbija ne mora da voli Kosovo i Kosovo ne mora da voli Srbiju. Ali treba da nauče da tolerišu jedno drugo, jer se ljudi mogu slagati.
Glas Amerike: Američki ambasador u Srbiji postali ste septembra 2012. kada je Srbija pripadala grupi slobodnih država. Živeli ste i radili tamo do 2016. Pre dve godine Srbija je prema kriterijumima Fridom hausa postala delimično slobodna zemlja… Proveli ste tamo četvorogodišnji period - šta mislite da se dogodilo…. Da li je bilo naznaka pogoršanja političkih prava i građanskih sloboda dok ste službovali u Srbiji?
Kirbi: U Beograd sam stigao neposredno posle izbora 2012. Deo razloga zbog kojih ih je Demokratska stranka izgubila bio je to što su građani bili umorni zbog onoga što su smatrali korupcijom. Mislim i da se značajan broj građana opredelio da ne izađe na birališta. Deo građana smatrao je da će smena Demokratske stranke sa vlasti doprineti da se nešto učini u vezi sa
"U Beograd sam stigao neposredno posle izbora 2012. Deo razloga zbog kojih ih je Demokratska stranka izgubila bio je to što su građani bili umorni zbog onoga što su smatrali korupcijom."
korupijom. Međutim, ako pogledate indeks - situacija se pogoršala. Nije bolje i to je jedna od značajnih promena koju sam uvideo. Strožija je kontrola nad medijima i dogodile su se promene u ekonomiji. Brojnim građanima je teško, dok mladi ambiciozni ljudi napuštaju zemlju i one koji ostaju. Stariji pak, smatraju da imaju manje mogućnosti, plaše se promena i nastavljaju da glasaju za istu stranku. Naravno, prethodna godina i pandemija Kovida 19 - dodatno su pogoršala stvari.
Glas Amerike: Smatrate li da su razlozi za to povezani sa transferom vlasti posle izbora 2012. godine - ili je to globalni trend koji je, u neku ruku, bio neminovan.
Kirbi: Mislim da je reč o kombinaciji. Mislim da je korupcije bilo za vreme prethodnog režima koji je predvodila Demokratska stranka. Međutim, uvek može gore. Sada je loše i u Srbiji može biti još gore. Kada se jednom stupi na vlast - ona se teško ispušta uz ruku. I teži se slabljenju institucija kako bi se
"Srpska napredna stranka formirala je širok blok kome su pristupale partije i njihovi glasači. Teško je okupiti opoziciju koja bi je smenila na izborima."
omogućio ostanak na vlasti. Struktura političkih partija se u Srbiji prilično promenila. Srpska napredna stranka formirala je širok blok kome su pristupale partije i njihovi glasači. Teško je okupiti opoziciju koja bi je smenila na izborima.
Glas Amerike: Da li očekujete da bi Srbija mogla biti dobro vođena zemlja što je cilj na koji svakodnevno ukazuje predsednik Vučić ili pak ide u smeru izolacije od evrointegracija i saradnje za zapadnim zemljama?
Kirbi: Ne mislim da je to baš tako jednostavno i to iz više razloga. Mislim da se većina građana Srbije osećaju kao Evropljani. Mislim da smatraju da ih u dovoljnoj meri ne doživljavaju na takav način. Srbija se nalazi u središtu Evrope od kako taj kontinet postoji. Nalazi se na dobroj lokaciji. Takođe, svojevremeno je i Jugoslavija imala značajnu ulogu u tranziciji između Istoka i Zapada. Tako da, po mom mišljenju, tu se istinski ne radi ni o kakvom izboru. U današnje vreme, Rusija nije model evropske zemlje, već je to Evropska unija. Međutim, da bi se sprovele promene koje će je dovesti do Evropske unije – potrebno je imati pošten pravosudni sistem. To je bilo teško ostvarivo i pre vlasti Srpske napredne stranke - sa čime su i Sjedinjene Države imale problem.
Druga stvar je obrazovanje, koje nije toliko dobro koliko se priča. Utisak o tome pomračili su navodi prema kojima je nekoliko ministara optuženo da su kupili doktorat. U takvim okolnostima se ne može govoriti o dobrom obrazovanju. Mogućnosti za zaposlenje su takođe ograničene pogotovo ako ste u dvadesetim ili tridesetim godinama i želite nešto da postignete za svoju decu. Tako da se mnogi građani opredele da napuste zemlju. To je potrebno ispraviti i stvoriti uslove da se zemlja ne napušta. A to je moguće isključivo ako joj budućnost bude bila u Evropskoj uniji, a ne u stilu koji promoviše Rusija, zasnovanom na više korupcije.
Glas Amerike: Čija je odgovornost za to što se dešava?
Kirbi: Zajednički su odgovorni vlast i građani. Izbori postoje, ne održavaju se u uslovima slobode koliko bi svi želeli, ali opet stanje nije toliko loše kao u brojnim državama. Ni izbor koji građani imaju nije sjajan. Mnoge stranke su se poslednji put opredelile za bojkot - umesto da učestvuju, pokušaju da se bore. Međutim, ako se pojavite, ljudi koji se pojave izaberu onoga koga žele. A, možda je bilo i “ohrabrivanja” ili pritisaka da se glasa za određene stranke.
"Ako niste prisutni na glasačkom listiću za vas se ne može glasati."
Ali, ako niste prisutni na glasačkom listiću za vas se ne može glasati. Tako da mislim da opozicioni političari nisu bili dovoljno odgovorni. Da na primer kažu: “Nismo bili bezgrešni dok smo bili u vlasti Demokratske stranke, nismo savršeni, ali ako želite nešto drugo na tome je potrebno raditi. A za to je potreban i angažman građana umesto što odlaze iz zemlje”.
Glas Amerike: Ali, sa druge strane, opozicija upućuje optužbe o neregularnosti izbornih uslova, nejednakoj zastupljenosti u medijima u odnosu na partije vlasti…
Kirbi: Sve je to tačno. Ali izbori će biti održani i ukoliko ne učestvujete - nemate šanse za pobedu. Ukoliko učestvujete argumentovano možete i da ih osporite i privučete međunarodne medije da obrate pažnju. Ako već nema srpskih medija - moguće je druge pozvati u pomoć. Jer kada građani čuju o
"Ukoliko učestvujete argumentovano možete i da ih osporite i privučete međunarodne medije da obrate pažnju."
čemu je reč - to pravi veliku razliku. Međutim, svrha izbora nije samo u osvajanju vlasti, već u vezi sa ciljem da se učini nešto dobro za Srbiju. Po mom mišljenju suština je u stvaranju okruženja u kojem ljudi svih generacija mogu da napreduju. Okruženja u kom će Srbija za 20 godina postati bolja nego što je sada. Mnogi u vlasti misle da je Srbija bila bolje mesto pre 15-20 godina ili pre interevencije NATO. Da je bila bolje mesto Srbija u prošlosti….. Ali to ne štima. Stalno osvrtanje na prošlost ne doprinosi napredovanju.
Glas Amerike: Stanje političkih prava i građanskih sloboda se u svetu pogoršavaju u poslednjih 15 godina - što je jedan od glavnih zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021”, nevladine organizacije Fridom haus. Šta su razlozi za to?
Kirbi: Mislim da je mnoštvo građana širom sveta zabrinuto zbog uticaja na svoje živote u ekonomskom smislu. I brojne vlade i političari su pokušali da igraju na tu kartu i podstaknu građane da glasaju za njih. Nacionalistička politika, nešto od nje videli smo u Sjedinjenim Državama sa gospodinom
"Povećava se i stepen korupcije, to se dogodilo u Sjedinjenim Državama, ako bacite pogled na deo izveštaja koji se odnosi na tu zemlju. Postali smo korumpiraniji i to nikada ne može biti dobro za jednu zemlju."
Trampom, u Mađarskoj sa Viktorom Orbanom, Poljskoj, a sigurno i u Srbiji - doprinosi ugrožavanju slobode medija. Uz to povećava se i stepen korupcije, to se dogodilo u Sjedinjenim Državama, ako bacite pogled na deo izveštaja koji se odnosi na tu zemlju. Postali smo korumpiraniji i to nikada ne može biti dobro za jednu zemlju. Građani ispaštaju u ekonomskom smislu, političari to koriste i uz to ugrožavaju slobodu medija.
Glas Amerike: Manje od 20 odsto svetske populacije živi u uslovima potpune slobode. Možete li tu okolnost da uporedite sa nekim drugim skoriji istorijskim periodom - jer taj procenat zvuči prilično obeshrabrujuće...
Kirbi: To je užasno i nedovoljno….. Deo problema čini to što Kina predstavlja veliki deo svetske populacije, a ta država je u potpunosti neslobodna. Deo perioda komunizma sam proživeo u Evropi. Bio sam u Poljskoj kada je pao Berlinski zid i taj događaj je inicirao mnogo optimizma da je sa time stigla i sloboda. Međutim u tom periodu u Jugoslaviji i Srbiji, na ceo Balkan, delovalo je da se ljudi odriču tih sloboda. Zarad neipunjenih obećanja o boljem životu koji su imali u prošlosti. Što nije dobro jer se sat ne može vratiti unazad.
Glas Amerike: Kako smatrate da će se stvari razvijati dugoročno - imajući u vidu objektivne pokazatelje i ono što je zabeležio Fridom haus, ali i druge nevladine organizacije?
Kirbi: Optimista sam i mislim da će se stvari popraviti. Deo problema sa kojima se suočavamo je tranzicija vlasti. Mnogi su srećni kada stupe na vlast - i nezadovoljni kada treba da je napuste. Pogledajte način na koji je Donald Tramp reagovao na rezultate američkih predsedničkih izbora. Izgubio je i onda je uložio sve napore da se ishod glasanja poništi. Srećom, naši sudovi su pokazali snagu i odbacili su sve njegove zahteve. I uprkos tome što se dogodilo 6. januara Kongres je takođe odbacio tvrdnje o nedokazanim nepravilnostima. Imamo tradiciju snažnih institucija koja traje stotinama godina i to druge zemlje nemaju. Ni gospodin Orban (Viktor Orban, premijer Mađarske, prim.nov) nije raspoložen da se odrekne moći i u te svrhe je menjao stvari. Reč je o zemlji Evropske unije koja ima probleme. Ozbiljnih pitanja ima u Poljskoj i u Srbiji - građani Crne Gore mislili su da tamošnja bivša vlast nikada neće biti smenjena. Međutim, ispostavilo se da institucije rade svoj posao.
Glas Amerike: Šta u globalnom smislu vidite kao glavna politička prava i građanske slobode u narednom periodu?
Kirbi: Mediji su u problemu, a da biste informisali građane, potrebni su vam jaka i slobodna sredstva informisanja. Internet i prljavi novac su u izvesnom smislu to otežali. Pokušavate da poslujete, a poslovni model je postao pretežak….
"Veliki je broj negativnih aktera koji guraju loše priče – tako da su vam u medijima potrebni vešti ljudi koji bi demaksirali takve stvari."
Gde da nađete novac... Veliki je broj negativnih aktera koji guraju loše priče - tako da su vam u medijima potrebni vešti ljudi koji bi demaskirali takve stvari. Za to je potreban novac, a novca je malo. Sa druge strane, vlast koja nastoji da očuva svoju poziciju novcem pokušava da utiče na medije i medijsku klimu. Po mom mišljenju - najznačajniji su mediji i borba protiv korupcije u kojoj oni mogu biti angažovani razotkrivajući koruptivne ljude i afere. Istovremeno, važno je i pronaći način za transparentno finasiranje političkih partija - umesto da im iz različitih država stižu novčani pokloni često stečeni na sumnjive načine. Pitanje finansiranja političkih partija je veoma značajno u tom smislu.
