Izveštači i medijski analitičari u Avganistanu upozoravaju na konstantno jačanje cenzure i pogoršanja uslova rada novinara.
Političke vlasti guše slobodu medija u svetu
Slobodu medija širom sveta ugrožavaju političari na vlasti - upravo ona strana koja treba da bude njihov garant, istaknuto je u izveštaju o medijskim slobodama za 2024. godinu nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
“Zaključak se zasniva na činjenici da je od pet pokazatelja korišćenih u formulisanju izveštaja u najvećoj meri nazadovao politički indikator - za 7,6 poena”, navedeno je u izveštaju međunarodne nevladine organizacije usredsređene na zaštitu slobode medija.
Precizirano je da državne vlasti ne obezbeđuju okruženje u kom bi javnosti bile dostupne pouzdane, nezavisne i raznovrsne vesti i informacije. U izveštaju se upozorava na zabrinjavajući nedostatak podrške i poštovanja autonomije medija, uz istovremeno povećanje pritisaka države i drugih političkih aktera na njih.
“U godini kada više od polovine svetske populacije izlazi na birališta, RSF upozoravaju da države i drugi politički akteri sve manje štite slobodnu medija - što je neophodan uslov postojanja svakog demokratskog sistema i ostvarivanje političkih sloboda”, navedeno je u izveštaju.
Ta ocena upotpunjena je činjenicom da su čak i tri prvoplasirane države Indeksa medijskih sloboda doprinele padu političkog pokazatelja ukupnog stanja.
“Uprkos tome što je zadržala prvu poziciju, Norveška se nalazi među državama u kojoj je zabeležen pad političkog indikatora. U trenutno osmoplasiranoj Irskoj zvaničnici tamošnjeg medijskog servisa bili su mete sudskog zastrašivanja, zbog čega ju je na mestu drugoplasirane države nasledila Danska. Iza nje je trećeplasirana Švedska”, navedeno je u izveštaju Reportera bez granica.
Takođe, precizirano je da su tri poslednjeplasirane države iz prošlogodišnjeg izveštaja Vijetnam, Kina i Severna Koreja, svoje pozicije ustupile Avganistanu, Siriji i Eritreji.
“Poslednje dve države su zone medijskog bezakonja u kojima je rekordan broj novinara priveden, nestao ili uzet za taoce”, navodi RSF u svom Indeksu medijskih sloboda za 2024.
Mediji su uslovljeni da ne objavljuju sadržaje bez odobrenja talibana, preneo je Glasu Amerike novinar - koji je insistirao na anonimnosti, strahujući od odmazde.
Duže od decenije prati teme iz oblasti politike i bezbednosti. Ukazao je da je ranije bio u mogućnosti da odmah izađe na teren, dobije izjave očevidaca i zatraži komentare zvaničnika.
"Tako nešto je sada nemoguće. Potrebno je da imamo talibanski izveštaj, jer u suprotnom ne možemo da objavimo priču", rekao je neimenovani novinar Glasu Amerike.
Državna kontrola medijskih sadržaja - samo je jedan od izazova sa kojima se novinari u Avganistanu suočavaju.
Za novinarke su veliki izazov i nametnuta pravila oblačenja.
U aprilu 2024, talibanski zvaničnici u provinciji Kost uhapsili su trojicu novinara i blokirali privatne televizijske kanale Nor i Berija, izvestili su tamošnji mediji.
Talibanski zvaničnici saopštili su da ti emiteri nisu poštovali nacionalne i islamske vrednosti.
Novinari u Avganistanu daju sve od sebe da kredibilno izveštavaju - ali na tom putu se suočavaju sa sve više izazova, kaže za Glas Amerike Gul Mohamed Gran - predsednik ogranka Kluba novinara Južne Azije i Foruma novinara.
„Cenzura jača iz dana u dan. Talibani žele da kontrolišu medije. Da se izveštava o temama koje odobre i zanemare priče koje ne žele da se pominju", kaže Gran.
Aktuelna situacija ogleda se u Svetskom indeksu slobode medija za 2024. Avganistan je nazadvao za 26 pozicija u odnosu na prethodnu godinu. Sada se nalazi na 178. mestu u konkurenciji 180 država. Stanje u medijskom okruženju je u izveštaju Reportera bez granica (RSF) ocenjeno najlošijom ocenom - jedinicom.
Avganistan je pod talibanskom vlašću postala najrepresivnija zemlja u Južnoj Aziji, izjavila je Selija Mersije, koja je RSF-u zadužena za to područje.
"Postoje razne direktive koje ograničavaju slobodu medija", upozorava Mersije.
Talibanski portparol, niti tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na upit Glasa Amerike za komentar. Talibani su ranije saopštili da uživaju neograničenu slobodu i podršku vlasti u primeni državnih zakona i islamskih vrednosti.
Centar za novinare u Avganistanu zabeležio je više od 450 slučajeva kršenja medijskih sloboda - od kada su talibani preuzeli vlast, nakon povlačenja američkih trupa avgusta 2021. godine.
„To obuhvata tri ubijena novinara, 219 pritvorenih i 235 slučajeva pretnji i fizičkog nasilja“, izjavio je Ahmad Kuraiši - izvršni direktor te organizacije.
Kuraiši je za Glas Amerike rekao da su, prilikom preuzimanja vlasti, talibani saopštili da će postojeći zakon o medijima ostati na snazi.
Ali, onda su - kako objašnjava, doneli uredbe koje su suprotstavljene zakonu o medijima.
Beh Lin Ji, zadužen za Aziju pri njujorškom Komitetu za zaštitu novinara (CPJ), kaže da talibani nastoje da kontrolišu medije - kako građani ne bi znali šta se događa u zemlji.
On je istakao da bi međunarodna zajednica trebalo da stane u zaštitu novinarki - za koje kaže da snose teret talibanskog obračuna sa medijima.
"Uskraćena im je prilika da rade u Avganistanu - koja treba da bude jednaka za sve", rekao je on.
Više od 80 odsto avganistanskih novinarki izgubilo je posao u prva četiri meseca pošto su talibani preuzeli vlast, saopštili su Reporteri bez granica.
Tokom tog perioda broj zaposlednih u avganistanskim medijima, uključujući i novinarke, iznosio je 73 odsto, navodi RSF.
Novinarke koje su nastavile da se bave tim pozivom suočile su se sa strogim ograničenjima. Talibani zahtevaju da sve žene nose hidžab i da im svi delovi tela budu prekriveni odećom.
Takođe, nije im dozvoljeno da na dužim deonicama putuju bez pratnje muškog rođaka.
„To ih sprečava da rade svoj posao", ističe Farog Tarin, bivša novinarka agencije Pajhvok u Kabulu.
„Bilo mi je zabranjeno da odlazim na događaje, konferencije, intervjue i proteste. Zbog toga sam bila prinuđena da napustim Avganistan“, rekla je Tarin za Glas Amerike.
Od 2022. živi u Francuskoj. Uprkos ograničenjima, novinari u zemlji i oni u egzilu i dalje posvećeno rade svoj posao.
Jedan izveštač iz provincije Kost, pod uslovom anonimnosti, rekao j da ima brojnih izazova u izveštavanju - što ih, međutim, nije nateralo da odustanu.