Reporteri bez granica (RSF), međunarodna nevladina organizacija usredsređena na zaštitu novinara i medijskih prava i sloboda, do kraja nedelje će Evropskoj komisiji (EK) predati izveštaj o Srbiji, izjavio je Glasu Amerike Pavol Salaj – njen predstavnik zadužen za područje Evropske unije i države Balkana.
Međunarodna ženska fondacija za medije: Zabrinjavaju pretnje smrću i onlajn nasilje nad novinarima u Srbiji
Elisa Lis Munjoz, izvršna direktorka Međunarodne ženske fondacije za medije, ocenila je da pretnje smrću i onlajn nasilje čije su žrtve novinari Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić predstavljaju zabrinjavajući primer jačanja negativnog raspoloženja prema medijima u Srbiji.
“Žene i istorijski marginalizovane grupe česte su žrtve zlostavljanje na internetu. Komentari seksualne i rodne konotacije posebno zabrinjavaju – jer ugrožavaju postojanje različitih pogleda u medijima”, rekla je Munjoz za Glas Amerike.
Ona je primetila i da zastrašivanje u onlajn sferi predstavlja odraz ekslalacije nasilja nad novinarima u globalnoj sferi.
“Što bi trebalo da sankcionišu predstavnici vlasti. Svrha nasilne retorike, uključujući objavu podataka Vanje Đurić, je ućutkivanje novinara i suzbijanje slobode medija”, istakla je za Glas Amerike Elisa Lis Munjoz, izvršna direktorka Međunarodne ženske fondacije za medije – sa sedištem u američkoj prestonici Vašingtonu.
Sloboda medija i izražavanja jedna je od oblasti koja se vrednuje pri proceni primenjenih reformi države kandidatkinje na putu članstva u Evropskoj uniji.
U izveštaju EK za prethodnu, 2023. godinu, zaključeno je da Srbija ostvarila ograničeni napredak - uz iskazanu zabrinutost zbog pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima.
Salaj nije iznosio detalje izveštaja RSF-a za Evropsku komisiju koji se odnosi na Srbiju. Međutim, nesumnjivo će biti poznati kada ta organizacija, povodom Dana slobode medija 3.maja, bude objavila Indeks slobode medija u svetu - što čini neprestano od 2002.
Učinak Srbije RSF je procenjivao u okolnostima kada je Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope, koja notira napade na medijske radnike, uvrstila na listu još četvoro novinara iz Srbije.
Dinko Gruhonjić i Ana Lalić - Hegediš, čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), pridodati su listi zbog pretnji smrću kojima su izloženi od početka marta, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope.
Precizirano je da im je upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte - zbog učešća i izlaganja na festivalu “Rebeda” u Dubrovniku u Hrvatskoj.
Pavol Salaj kaže da se radi o posledici klevetničke kampanje koju je, kako je primetio, predvodio predstavnik vladajuće većine Milenko Jovanov.
“Pozdravljamo hapšenje osoba koje su pretile Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić, nakon javnog istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Osumnjičene bi što pre trebalo izvesti pred sud i osuditi. Jovanova treba da sankcioniše njegova stranka, dok bi napade trebalo javno da osudi Vučić, kao i ostatak vladajuće većine. U suprotnom, političke provokacije će se ponavljati i iznova dovoditi u opasnost živote novinara”, poručio je Salaj povodom pretnji kojima su izloženi Gruhonjić i Lalić-Hegediš.
Milenko Jovanov, visoki funkcioner Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije tvrdio je da se Gruhonjić pohvalio da mu se ime podudara sa imenom Dinka Šakića - ustaškog zvaničnika, u Hrvatskoj osuđenom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata.
Tvrdnje o Gruhonjiću zasnovane su na osnovu fabrikovanog video snimka tokom prošlogodišnjeg gostovanja na pomenutom regionalnom festivalu u Hrvatskoj. Česta gošća istog regionalnog okupljališta je i Ana Lalić-Hegediš.
Do sada su, zbog sumnje da su im pretile, uhapšene tri osobe.
Osim njih, Savet Evrope registrovao je i napade na Vanju Đurić i Željka Veljkovića - novinare televizija N1 i Nova S, koji su se našli na meti onlajn zastrašivanja i maltretiranja.
Pavol Salaj, aktuelnu ugroženost novinara u Srbije, povezuje i sa - između ostalog, odlukom Apelacionog suda da oslobodi okrivljene u slučaju ubistva novinara i publiciste Slavka Ćuruvije.
“Skandalozna oslobađajuća presuda potresla je domaću i međunarodnu novinarsku zajednicu. Novinari u Srbiji su postali ranjiviji. U tom slučaju nekažnjivost je ozvaničena, što je strašna poruka srpske države o nesposobnosti da kazni najekstremniji oblik cenzure: ubistvo novinara”, istakao je Salaj.
Kako je ukazao, vlasti Srbije procesuirale su nedavna blaža krivična dela protiv novinara.
“Međutim, u periodu nakon februara 2024. potrebno je da vlasti udvostruče napore u primeni zakona, kao i na političkom nivou. Pažljivo ćemo to posmatrati. Ukoliko ne bude reakcije Srbije – istaćićemo to na međunarodnom planu”, rekao je Glasu Amerike Pavol Salaj, predstavnik Reportera bez granica.
Preinačenjem osuđujuće prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je krivice i ukupne zatvorske kazne u trajanju od sto godina za ubistvo Slavka Ćuruvije, oslobodio bivše pripadnike Državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.
Uvrede vlasti i desničarske opozicije
Kada je reč o detaljima napada na novinare Đurić i Veljkovića, Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope pozvala se na objavu mreže SafeJournalists.
U njoj je upozoreno na brojne poruke mržnje koje je dvoje novinara dobilo zbog komentara na nastup devojčice, koja je na poluvremenu košarkaške utakmice Crvene zvezde, izvodila numere čiji su lajtmotivi tradicionalizam, srpstvo i Kosovo.
“Uvredljive komentare davali su činioci vlasti i predstavnici desničarskih opozicionih partija. Činile su ih uvrede, pretnje i zahtevi za proterivanje iz Srbije. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici, objavila je na društvenoj mreži ‘Eks’ da Đurić mrzi sve srpsko - dodajući niz uvreda. Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj napisao je da pravoverni ljudi treba da im oproste i pomole se da ih suluda mržnja napusti”, navodi u saopštenju Savet Evrope.
Navedeno je da je Vanja Đurić zatvorila naloge na društvenim mrežama, ali je bila izložena pretnja putem telefona – jer je njen broj bio objavljen na društvenim mrežama. U sve to, kako je ukazano, bili su uključeni tabloidi – koji su raspirivali slučaj.
Glas Amerike je, početkom aprila, povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih - do zaključenja teksta, stignu odgovori.
Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na bezbednost i integritet novinara, jedan je od zaključaka izveštaja Saveta Evrope objavljenog početkom marta. U toj kategoriji Srbija je rame uz rame sa Rusijom koja, prema tumačenjima međunarodnih posmatrača, prednjači u represiji nad medijima i slobodom izražavanja.
“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, rekla je nedavno za Glas Amerike Tereza Ribero - predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.
Ona je podvukla da se medijske slobode mogu ostvariti isključivo u ambijentu u kom novinari obavljaju svoj posao bez strahovanja od bilo kakvog vida odmazde.
“Bez toga ne može biti kvalitetnog i nezavisnog novinarstva, niti trajne i funkcionalne demokratije i informisanih građana”, istakla je Ribero.
U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.
U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.
U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.
Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.
