Tokom ove godine širom sveta će biti održani izbori u više od 50 država, ali nijedno glasanje ne privlači toliko pažnje kao predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 5. novembra. Ali to nije samo pažnja birača, medija i stručnjaka, već i onoga što mnogi nazivaju “neprijateljima demokratije”.
Kompanija "Majkrosoft" je sredinom aprila saopštila da je u prethodnih mesec i po dana uočila “pojačavanje” ruskih onlajn kampanja za uticaj na američke izbore. S obzirom na to da su slične kampanje, sa manje ili više uspeha prema ocenama stručnjaka, postojale i tokom prethodna dva izborna ciklusa 2016. i 2020, jasno je što se oblak zabrinutosti ponovo nadvio nad američkom javnošću.
Kao i pre četiri godine, snage na izborima će odmeriti demokrata Džo Bajden, aktuelni predsednik SAD i republikanac Donald Tramp.
Džošua Taker, direktor Džordan centra za napredno proučavanje Rusije na Njujorškom univerzitetu, kaže da bi bio veoma iznenađen da Moskva i ovaj put ne pokuša da utiče na izbore u SAD, “pogotovo jer je ulog ogroman”.
On ističe da je bitno da se razlikuju vrste potencijalnih napada - one koji bi bili usmereni na izbornu infrastrukturu u Americi i one koji deluju kao vrsta kampanje uticaja na “informacioni sistem” u SAD.
“Pokušaj da se poremeti glasanje na sam dan izbora mislim da bi bio izuzetno skup i u prošlosti nismo videli dokaze o tome. To bi imalo daleko najveći efekat i verovatno izazvalo najveću odmazdu SAD. Mislim da su to stvari o kojima se svi izborni zvaničnici brinu i pokušavaju da razmišljaju kako da ojačaju sisteme protiv ove vrste sajber napada”, kaže Taker za Glas Amerike.
Ističe da je veća verovatnoća da će, kao i ranije, biti različitih pokušaja da se utiče na “američki informacioni ekosistem”. Navodi se u prošlosti korišćeni “trol” nalozi koje su kontrolisali ljudi iz Rusije i čiji zadatak je bio da “šire narative koje ruske vlada želi”.
“Ne mislim da je tako nešto sasvim moguće ove godine, ali morate da pripazite. Postoje i pokušaji da se na neki način direktno umetnu narativi u SAD, u američki informacioni ekosistem preko televizijskih stanica, internet kanala ili jutjub kanala i platformi kao što su RT i Sputnjik i takve vrste ruske državne propagandne operacije u SAD”, dodaje on.
Tod Helmus, analitičar istraživačke RAND korporacije, objašnjava za Glas Amerike da je cilj Rusije “da širi sadržaj koji izaziva podele među publikom u Sjedinjenim Državama”, a u odnosu na prethodne izbore, novi faktor je i rat u Ukrajini na koji Moskva takođe stavlja propagandni fokus.
“Radiće na stvaranju raznolikog sadržaja koji će pokušati da cilja američku publiku na više načina. Za njih je isproban i pravi metod bio da kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama, a onda sadržaj sa tih profila pokupe neke od platformi. Ali će takođe imati i lažne vesti. Veb sajtovi će imati sopstvene mehanizme za vesti koje će širiti sadržaj za koji se nadaju da će cirkulisati u SAD”, kaže Helmus.
Rusija je u februaru 2022. započela invaziju na Ukrajinu. Kijev ima podršku Zapada, ali se epilog sukoba ne nazire ni posle više od dve godine. Helmus ne smatra da su zbog rata u Ukrajini oslabljene ruske sposobnosti, kao ni ambicije da utiče na predsedničku trku u Americi.
“Sasvim suprotno. Mislim da su zbog rata u Ukrajini, Rusi značajno uložili u svoj propagandni sadržaj. Postoji ogromna količina ruskog propagandnog materijala koji cilja ne samo ruske građane i ljude unutar Ukrajine, već i širu međunarodnu zajednicu. Zaista punom parom rade na tome. Imaju sadržaj koji cilja Afriku, Indiju, Latinsku Ameriku, da ne pominjemo SAD i Evropu. Imaju robusni mehanizam za širenje ovog sadržaja, i verovatno su sada spremniji i sposobniji nego ranije", navodi Helmus za Glas Amerike.
Stiv Livingston, koosnivač Instituta za podatke, demokratiju i politiku na Univerzitetu Džordž Vašington iz glavnog grada SAD, tvrdi da Rusija konstantno ulaže napore da pokuša da produbi podele u Americi, kao da to čine i Kina i Iran. Ističe, međutim, da je ključ za Ameriku da “utvrdi koliko će to mešanje biti efikasno i kakva je njegova priroda”.
„To je multispektralni ratni pristup međunarodnim poslovima koji Rusi najduže sprovode. Rusi su davali sve od sebe sasvim otvoreno, čak i drsko, pokušaju da utiču na podršku Ukrajini na poslednjim izborima ili na poslednjem glasanju u Kongresu. Dakle, ovo nije jednokratno, već deo tekućeg procesa“, navodi Livingston za Glas Amerike.
On tvrdi da je “onlajn operacija” mešanja u američke izbore za Rusiju svakako jeftinija varijanta od pravog rata poput onog u Ukrajini, ali postavlja pitanje da li takva “propaganda i kampanje dezinformacija” imaju efekat. Ističe da postoje i različita mišljenja stručnjaka o efikasnosti takvih kampanja 2016. i 2020.
Džošua Taker sa Univerziteta Njujork navodi da treba treba imati na umu dve stvari - većina Amerikanaca već sada zna za koga će glasati, kao i da će izborno okruženje biti pretrpano informacijama. Ocenjuje da će ostati marginalna pitanja koliko će demokrata na dan izbora ostati kod kuće nezadovoljni time kako se Džo Bajden odnosi prema ratu u Gazi, kao i koliko republikanaca neće glasati za Trampa zbog upada u Kapitol 2021.
„Uticaj sadržaja koji je umetnula Rusija verovatno će biti marginalan jer će on biti mali kada se pogleda ukupna količina umetnutog sadržaja. Ako želite da razmišljate o uticaju, onda treba imati na umu scenario po kome se ne ubacuje samo ‘normalan’ sadržaj, već da se nešto dešava. Tako se u Slovačkoj pojavio snimak pred kraj izbora. Bila je rasprava o tome kako je objavljen u poslednjem trenutku, da li je bilo dovoljno vremena da se ljudi ubede da to nije istina? Da li je to bilo nešto novo što su čuli?“.
Podsetio je na studiju Njujorškog univerziteta o ruskom uticaju na izbore 2016.
“Gledali smo odnos potencijalnog izlaganja ruskim tvitovima tokom predizborne kampanje 2016. i promene verovatnoće da glasate za jednog od kandidata, kao i promene mišljenja o nekim pitanjima. I nismo našli nikakvu vezu između toga što ste videli više ovih tvitova i promena vašeg mišljenje. Imajući to u vidu, postoji drugi način na koji rusko mešanje na kraju može da ima uticaj, a to je ako oni budu uhvaćeni da to rade tokom izbora", dodaje Taker.
Taker ocenjuje i da Rusija neće imati problem da izdvoji sredstva za onlajn operacije, jer informativne kampanje ne vode isti ljudi koji se bave kopnenim operacijama ili odlučuju gde da pošalju projektile. Kao potencijalnu opasnost ističe “nove alate” koje Rusija može da primeni, poput veštačke inteligencije.
“Ako ste ograničeni brojem govornika engleskog i onim što možete da uradite, AI čini stvari mnogo lakšim. Treba obratiti pažnju, ako su 2016. prevashodno ciljani Amerikanci koji govore engleski, sad je lakše pojačati kampanju i ciljati Amerikance koji govore kineski, španski ili arapski”, objašnjava on.
Tod Helmus iz RAND korporacije smatra da su platforme društvenih medija “naučile mnogo” iz prethodna dva izborna ciklusa i ukazuje na primer Fejsbuka koji je značajno povećao ulaganja “da bi identifikovao ono što nazivaju koordinisanim neautentičnim sadržajem ili ponašanjem na mreži”.
“Zato je teže da američki rivali, poput Rusije i Kine, sprovedu neke od ovih kampanja. Mnogo toga se otkrije u ranim fazama i smatramo da mnoge kampanje koje se pokupe nisu baš efikasne. Ali platforme vode računa i to je od pomoći”, kaže Helmus.
Ukazuje da bi potencijalno veći problem mogli da budu mediji koji ne proveravaju izvore vesti i šireći određene sadržaje, utiču i na širenje propaganda.
“Neki od ruskih sadržaja ciljaju Ukrajinu, nastojeći da potkopaju Zelenskog, promovišu teme oko korupcije u Ukrajini i slično. Tu su i neki od propagandnih sadržaja oko lažnih biolaboratorija ili laboratorija u Ukrajini. Mnogo toga preuzmu mediji, uglavnom konzervativni, poput Brajtbarta. Možda to ne urade namerno, ali koji god da je razlog, tako šire i pojačavaju tu poruku”.
Za razliku od Helmusa, Livingston smatra da je američka javnost malo šta naučila iz iskustava ruskog mešanja u prethodne izbore.
“Mi koji smo oprezni prema nekim temama, kao što je ideja da je Vladimir Putin zaista dobar momak, ali pogrešno shvaćen, imaćemo vrstu odbrambenog mehanizma. Ali u Putinu i u putinizmu ili orbanizmu, a iskreno govoreći, ovih dana i u nekim vidovima srpske politike, vidi se ovakva vrsta skretanja ka neliberalizmu. Oni u Putinu ili u Orbanu vide figuru koja predstavlja ono misle da su njihove vrednosti. Snažan vođa, pristalica tradicionalne porodice, tradicionalne rodne uloge, religiju, nacionalizam. Sve su to teme sa kojima se danas slaže značajan deo američke javnosti. I ako nam naše istraživanje kognitivnih nauka kaže da ako se slažete sa porukom, spremniji ste da prihvatite tu poruku“, ističe Livingston.
On tvrdnju potkrepljuje, kako kaže, standardizovanim stavom kognitivne nauke, „a to je da ljudi imaju tendenciju da nekritički prihvataju informacije koje su u skladu sa prethodnim verovanjima, a da se snažno suprotstavljamo informacijama koje su u suprotnosti sa našim prethodnim verovanjima, čak i ako je ono u šta verujemo neispravno“.
Kada se govori o veštačkoj inteligenciji, Livingston upozorava da je to problem koji će se „eksponencijalno pogoršavati“ i da ga to duboko zabrinjava.
“To jednostavno nisu samo slike. AI ima mogućnost sintetizacije zvuka. Mislim, svi smo se "igrali" time, ukucate tekst i AI će proizvesti da te reči izlaze iz usta Džoa Bajdena kao da ih je zaista izgovorio. Dakle, to je duboko zabrinjavajući razvoj, ne samo u kontekstu izbora”.
Profesor Tod Helmus kaže da postoje dokazi da Rusija već koristi velike jezičke modele za generisanje nekih lažnih sadržaja na društvenim medija koji će biti od pomoći za Moskvu, kao i za Kinu.
“Oni očigledno mogu da kreiraju lažne slike, video zapise, snimke. I ja bih, znate, pretpostavio da će pokušali nešto od toga. Znamo da Rusija već objavljuje dipfejkove o raznim temama u vezi sa ukrajinskim domaćim pitanjima i da žele da ciljaju izbore u SAD ili ne. Mogli bi da pokušaju da urade nešto veliko. Problem za Rusiju je u tome što možda ako više pokušavaju, to više rizikuju”, sumira Helmus.
Džošua Taker sa Univerziteta Njujork kaže da ga uoči predstojećih izbora više od mogućeg uticaja kampanja “trolova” na internetu brine “efekat drugog reda mešanja” u izbore.
On kaže da nakon što su izbori 2016. završeni i mnogo Amerikanaca se šokiralo što je Donald Tramp pobedio, “ta ideja da su se Rusi mešali u izbore, što su oni zaista i uradili, postala je nešto za šta možete da se uhvatite da biste objasnili rezultate”.
“Ako niste mogli da razumete da živite u zemlji u kojoj je moguće da Donald Tramp bude izabran, odjednom ova ideja o ruskom mešanju vam je dala objašnjenje za to? Pa, možda su Rusi promenili ishod izbora”, kaže on.
Taker, međutim, ističe da je problem u tome da, što se više ponavlja taj narativ, to više ljudi pomišlja da su izbori u SAD zapravo veoma krhki, da se ishod lako može promeniti i da strani akteri mogu da utiču na njih.
“U stvari, američki izborni sistem je prilično snažan i urađen je prilično dobar posao u obezbeđivanju integriteta procesa glasanja”, objašnjava Taker.
Ipak, ukazuje i da je jedna od posledica priča o mogućem velikom stranom uticaju na izbore to što “između 60 do 70 odsto republikanaca misle da izbori u SAD 2020. nisu bili legitimni”.
“Da li će rusko mešanje, tako što će ljudi čitati tvitove ili videti snimke na TikTok-u, promenite mišljenje dovoljnog broja birača utiče na izbore? Skeptičan sam prema tome. Ali će, pred neizvesne izbore u zemlji koja je tako podeljena, nastaviti da doprinosi narativu da naš izborni sistem nije siguran i da gubitnik može da tvrdi da su strani akteri promenili ishod. To me još više brine”, zaključuje Taker.
