Državnici i pregovarači u briselskom dijalogu, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti održaće novu rundu dijaloga u ponedeljak – u nešto drugačijim okolnostima.
Obojica su naznačila saglasnost sa evropskim predlogom za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Međutim, ostaje nedoumica da li ih i koliko to približava pravno-obavezujućem sporazumu kojim bi, u pregovorima dužim od decenije trebalo da bude stavljena tačka na spor Kosova i Srbije.
Izuzetak u odnosu na već gotovo uobičajenu praksu je da međunarodni partneri uključeni u proces - Evropska unija i Sjedinjene Države, neće rešavati još jednu krizu u nizu između dve strane.
Na stolu se nalazi konkretna stvar, evropski predlog o čija je svrha normalizacija odnosa, iza koga je stao zapadni svet – dokument koji je i dalje nepoznat javnosti.
“Ne vidim elemente koji bi doprineli znatnijem iskoraku u procesu. Deluje mi da je reč o sastanku čiji je cilj da se održi zamajac postignut tokom poslednjih nekoliko nedelja. Njegova suština je to što su obe strane prihvatile francusko-nemački predlog kao nešto o čemu će pregovarati. Dakle, radi se o pokušaju da se održi zamajac i da se, na neki način, nadograđuje”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Tobi Vogel – briselski stručnjak nevladinog Centra za politiku demokratizacije.
Sjedinjene Države saopštile su uoči razgovora da snažno podržavaju predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. U odgovoru Glasu Amerike istakle su da od dvojice lidera očekuju da budu konstruktivni i doprinesu napretku u vezi sa evropskim predlogom.
"Normalizovani odnosi između Kosova i Srbije u konačnici treba da budu usmereni na uzajamno priznanje", navedeno je, između ostalog, u odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
Izvestilac Evropske unije u tom procesu Miroslav Lajčak, poručio je pre nego što će ugostiti učesnike, da osim nedvosmislenog zvaničnog izjašnjavanja o prihvatanju, od Kurtija i Vučića očekuje razmatranje detalja o primeni evropskog predloga.
Eventualno odbijanje, kako je poručio u intervjuu nekolicini medija uoči sastanka u ponedeljak značilo bi negativan signal - da jedna ili obe strane nisu spremne da brže krenu, kako se izrazio, evropskim putem.
“Teško mogu da vidim scenario prema kom bi strane u procesu objavile da odustaju i da ne žele više da razgovaraju – a da se, sa druge strane, međunarodni posrednici povuku. Međutim, ako bi se to dogodilo – mislim da bi scenario bio sličan kao sa Kiprom. Međunarodna diplomatija bi svoju pažnju preusmerila na nešto drugo i bile bi potrebne godine da se ponovo stvore uslovi u kojoj bi strane učestvovale u dijalogu uz međunarodnom posredovanje”, smatra briselski analitičar Vogel.
Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić sastaju se u Briselu svega nekoliko dana posle godišnjice ruske agresije na Ukrajinu – rata u Evropi koji deluje da je ubrzao angažman dela međunarodne zajednice u rešavanju srpsko-kosovskog spora usled bojazni od mogućeg prelivanja na, i dalje trusno, područje Balkana.
“Ta činjenica je u velikoj meri ukorenjena u svesti Evropljana i Amerikanaca. Obe strane smatraju da nije dobro imati nered u sopstvenom dvorištu. Rešavanje spora između Kosova i Srbije bilo bi od velike pomoći Evropi. Međutim, nije moguće učesnike naterati da to učine. Potrebno ih je podstaći i ohrabriti – ali ih ne možete prisiliti. Reč je o pravoj prilici koja učesnicima pruža šansu da odaberu pravu stranu”, ocena je bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija – koji je u Beogradu službovao od 2012. do 2016.
Sa celokupnim i zvaničnim sadržajem evropskog predloga o normalizaciji, koji se u međunarodnoj javnosti tumači kao sredstvo za dostizanje pravno-obavezujućeg sporazuma Kosova i Srbije, za sada su upoznati samo predlagači i pregovarači.
Miroslav Lajčak otkrio je da se sastoji iz jedanaest tačka, odbivši da kaže više, uz tvdnje da, sve ostalo ne bi bilo od koristi u trenutnoj fazi pregovora.
“Nemam osećaj da Evropska unija i Sjedinjene Države u ovom trenutku daju bilo kakav vid premoći nekoj od strana. Siguran sam da čvrsto žele da se posao završi i da se izađe iz perioda u kom su odnosi Kosova i Srbije i nestabilnosti u Bosni i Hercegovini – vratili Balkan u centar pažnje. Uprkos činjenici da su SAD i EU u znatnoj meri zaokupljene ratom u Ukrajini. Njihova zajednička težnja je da učine sve što je potrebno da obe strane prođu kroz cilj – kada je reč o normalizaciji njihovih odnosa”, ukazuje Čarls Kapčan – stručnjak koji je tokom diplomatske karijere, između ostalog, od 2014-2017. obavljao funkciju specijalnog pomoćnika američkog predsednika.
Nasuprot tome, briselski stručnjak Tobi Vogel primećuje da dosadašnje objavljene verzije evropskog predloga, čija autentičnost nije utvrđena, ukazuju da bi to rešenje moglo ići u korist Srbije.
“Mislim da je potpuno očigledno da postoje pogodnosti koje su bliže poziciji Srbije koja se ne primorava da prihvati nezavisnost Kosova. Nijedna od verzija tekstova koja se pojavila u javnosti nije predviđala priznanje Kosova kao suverene i nezavisne države. To je ono što nedvosmisleno ukazuje da bi evropski predlog trebalo da bude neka vrsta privremenog sporazuma – jer bi konačni trebalo da dovede do rešenja tog konkretnog pitanja. To me navodi na tumačenje da konačni sporazum o normalizaciji odnosa Kosovo i Srbije dve strane neće postići još neko duže vreme”, ukazuje on.
Važna pitanja na koja međunarodni zvaničnici ne propuštaju da skrenu pažnju su primena sporazuma o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, ali i povratak znatnog broja pripadnika srpske zajednice koji su krajem 2022. napustili državne i javne inistitucije Kosova.
Zvaničnici Srbije učestalo ponavljaju da Zajednica opština predstavlja jednu od crvenih linija i nezaobilazan uslov za bilo kakav iskorak u dijalogu.
Uoči predstojeće runde briselskog dijaloga, tokom brifinga za medije neimenovanog zvaničnika Evropske unije, novinarima je ukazano da saglasnost sa evropskim planom o normalizaciji odnosa podrazumeva prihvatanje i Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Reč je, podsetimo, o organizaciji nepoznatih i nedefinisanih ovlašćenja i ustrojstva dogovorenoj pre jedne decenije - Briselskim sporazumom 2013. godine.
Kosovske vlasti joj se protive, pozivajući se na odluku tamošnjeg Ustavnog suda iz 2015. tvrdeći da bi osnivanje monoetničke zajednice destabilizovalo državu i ugrozilo njenu funkcionalnost.
Takođe, na istom brifingu, precizirano je da plan/predlog Evropske unije predstavlja i de fakto priznanje.
“Mislim da će se Kosovo saglasiti sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom – ukoliko se postigne sporazum o evropskom predlogu za normalizaciju. U vezi sa tim će se odugovlačiti koliko god bude bilo moguće – iako je to već dogovorena stvar čija primena je postala mučna. Ne očekujem da bi odluka mogla biti doneta sledeće nedelje – jer je za tako nešto potrebno postići fundamentalno razumevanje. Kada je reč o povratku Srba u kosovske institucije - to će se dogoditi čim Beograd bude signalizirao da to urade. Za to je potrebno da se dogodi nešto što će biti iskorišćeno kao razlog za povlačenje takvog poteza”, ukazuje penzionisani diplomata Majkl Kirbi.
Inače, zvanični Beograd i predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestalo su negirali navode da imaju ikakvih veza sa odlukom dela kosovskih Srba o napuštanju državnih institucija Kosova koju su doneli krajem 2022.
Nisu je preinačili ni pošto su kosovske vlasti odustale od kažnjavanja vlasnika nepreregistrovanih vozila sa tablicama kosovskih gradova izdatih u Srbiji.
To je ujedno i bila jedna od poslednjih tačaka razdora u odnosima Beograda i Prištine u čijem rešavanju su posredovale evropske i američke diplomate.
Ruske su za to vreme, lično – prisustvom na granici Kosova i Srbije, ali i verbalno, podržavale oštru retoriku i ponašanje srpskih zvaničnika koji su kritikovali postupke i odluke vlasti Kosova u vezi državnom politikom koju primenuju.
Prema tumačenju dela međunarodne javnosti – upravo višedecenijski nerešen spor između Srbije i Kosova Rusiji pruža otvoreno polje za nesmetano širenje uticaja u Srbiji i delu Balkana – koji koristi za destabilizaciju tog područja.
“Postepeno rešavanje otvorenih pitanja između Kosova i Srbije, kao i konačni dogovor će, prema mom mišljenju, biti važan iskorak u ograničavanju i naposletku okončanju uporišta i uticaja Rusije u regionu. Ali, budimo realni – to se neće dogoditi preko noći, radi se o procesu koji će trajati”, ocenjuje za Glas Amerike Čarls Kapčan - koji je deo karijere proveo i kao zvaničnik zadužen za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom mandata Baraka Obame.
Nadovezujući se na to – Tobi Vogel primećuje da su iz Beograda, poslednjih dana, odaslate poruke koje ukazuju na mogući zaokret od ruskog uticaja.
“Na kraju, sve se svodi na jednu osobu – a to je predsednik Vučić. Ne mislim da bi privremeni sporazum automatski doveo do neutralizacije ruskog uticaja u Srbiji. Ali, mislim da je moguće zamisliti da će Vučić u nekom trenutku doći do kalkulacije da za njega predstavlja veći interes traženje bližih veza sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. I istovremeno distanciranje od Moskve. Koliko daleko će u tome otići i da li bi bio spreman da uvede sankcije Rusiji? Veoma je teško predvideti, jer se na kraju, sve svodi odluku i volju jednog čoveka”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike analitičar briselskog Centra za politiku demokratizacije.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu pregovaraju pod okriljem Evropske unije – uz pomoć Sjedinjenih Država.
Razgovori dve strane, višegodišnji proces vrlo promenljivog učinka, posebno je bio usporen tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.
