BEOGRAD - Vlada Srbije obeležila je prvih 100 dana rada u Lebanu. Premijerka Ana Brnabić ocenila je da su priprema budžeta za 2023. godinu, rešavanje energetske krize, završetak ustavne reforme i stalne nestabilnosti i napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji obeležili prvih 100 dana rada Vlade Srbije, prenosi FoNet.
“Stalna nestabilnost i provokacije, napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji obeležili su ovih teških 100 dana, koje je na sebi, pre svega, izneo predsednik Aleksandar Vučić”, kazala je Brnabić kojoj je ovo treći, uzastopni mandat.
Premijerka je rekla da će ostati upamćeno da je ova Vlada Srbije, poslala zahtev KFOR-u za povratak bezbednosnih snaga na Kosovo, kao i da je insistirala da se poštuje Briselski sporazum i formira Zajednica srpskih opština. Kazala je da za vreme njenog trećeg mandata povećane plate u javnom sektoru i minimalna zarada, da je obezbeđena energetska stabilnost uprkos krizi, da je završen process ustavnih reformi usvajanjem seta pravosudnih zakona.
"Sto dana u horoskopskom znaku Kosova i planete Rusije"
Vlada Srbije formirana je više od šest meseci nakon izbora, iako je od početka bilo jasno da SNS ima većinu. Spekulisalo se da su razlog za odlaganje izazovne spoljnopolitičke okolnosti, rat u Ukrajini i oklevanje Srbije da stane uz Zapad i uvede sankcije Rusiji.
Rat u Ukrajini i dalje traje, poruke sa Zapada upućene Srbiji bivaju sve jasnije, a treća vlada Ane Brnabić nastavlja dobro utabanim stazama - ka Istoku, ocenjuje za Glas Amerike spoljnopolitički komentator i novinar Boško Jakšić.
„Čitava politika Srbije, unutrašnja i spoljna, je u horoskopskom znaku Kosova, koji je obeležen veoma jakim uticajem planete Rusije. Nastavio se jedan trend koji traje već deceniju najmanje, a to je da pod takvim okolnostima Srbija napušta svoju zvanično, proklamovano geostrateško približavanje ka Zapadu i približava se Istoku na način koji je nedoličan zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. Posledice su evidentne, jer je usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa Unijom, za samo godinu dana od 2021. sa 64 odsto pala na skromnih 46 procenata. A sve je to propraćeno uočljivim rastom proruskog sentimenta u javnosti.“
Vlada Srbije za svojih 100 dana postojanja nije odlučila da uvede sankcije Rusiji – uprkos brojnim pozivima, pa i uslovljavanjima Evropskog parlamenta da pregovori neće biti nastavljeni ukoliko se Beograd ne usaglasi sa spoljnom politkom EU.
Ali, u ovih 100 dana desio se jedan nagoveštaj zaokreta kada je reč o Kosovu - kada je predsednik Vučić istupio i rekao da je prihvatio evropski predlog za rešavanje tog pitanja:
„Sad dolazimo do mogućeg raskršća sa kojim će biti suočena Vlada Ane Brnabić, ali i predsednik, za koga znamo da je faktički i premijer – rat u Ukrajini bi mogao da promeni sve ove negativne trendove jer Zapad traga za rešenjem kosovskog konflikta, kako bi se onemogućilo da on preraste u bezbednosni i otvoreni problem Evrope, regiona, Srbije i Kosova. I čini mi se da Srbija dobija novu šansu da se vrati demokratskom svetu koji je davno odabrala“, kaže Jakšić.
Da li će kabinet Ane Brnabić napraviti ovaj zaokret, zavisiće od predsednika, smatra Jakšić i dodaje da Vučić ima načina da svoju autoritarnost iskoristi da disciplinuje članstvo stranke i dobije podršku za evropski predlog. Ako se to, pak, ne desi, moguće je da vlada ipak ne potraje ni do oročene 2024.
„Ako se ne prihvati predlog, onda bi to moglo da vodi novim izborima. I novoj vladi sa neizvesnim rezultatom, imajući u vidu to mnoštvo protiv evropskog predloga. Srbija bi ušla u period dramatične neizvesnosti koji ne samo da bi je izolovao naspram Zapada i gurnuo u ruke možda grabljivim političarima iz Moskve, nego bi sasvim sigurno i dodatno podelio Srbiju do ivice građanskog rata. Ne bih voleo uopšte da se dogodi neki takav scenario“, zaključuje Jakšić.
Ćulibrk: Brnabić vodi vladu ne 100, nego 2.050 dana
Po rečima glavnog urednika NIN-a Milana Ćulibrka teško je govoriti o 100 dana vlade jer je Ana Brnabić, od trenutka kada je prvi put izabrana premijerka 29. juna 2017. godine, premijerka Srbije već 2.050 dana. Kaže i da većina građana ne zna ko su ministri.
“Ogromna većina građana verovato nema pojma da je nama u prošloj vladi ministarka za privredu bila gospođa Anđelka Atanacković, da je sada gospodin Rade Basta. Ti ljudi su potpuno nepoznati široj javnosti, a to znači da nam odluke o privredi donosi jedan drugi čovek. A i ne samo u privredi, nego i u svemu drugom. Tako da je to onaj ključni utisak koji ostaje, ne posle ovih 100 dana, nego posle ovih 2.050 dana vlade, svih vlada Ane Brnabić”, kaže sagovornik Glasa Amerike i ukazuje na još jedan rekord.
“I pre nego što je navršeno 100 dana vlade povela se priča kad će biti prevremenih izbora. Ja mislim da je ovo rekord u istoriji. Dakle, vlada nije sastavila ni 100 dana, a ozbiljno se nekoliko dana pričalo o tome da li nas već u septembru čekaju novi vanredni parlamentarni izbori”.
Kao novinar koji se godinama bavi pre svega ekonomskim temama, Ćulibrk ukazuje i na činjenicu da se država sada zadužuje uz kamatu od sedam posto da bi vraćala dugove koje je uzimala uz kamatu 2-3 posto, što će državu dodatno koštati nekoliko desetina, pa možda i stotina miliona evra godišnje više samo za otplatu kamata.
Takođe, inflacija u Srbiji, za razliku od SAD, Nemačke i zemalja evrozone, još nije dostigla maksimalni nivo i počela da pada.
“Ona je kod nas i u novembru, i u decembru bila na rekordnih 15,1 posto, dok se i u SAD, i u Nemačkoj, i u evrozoni i u mnogim drugim zemljama ona negde u oktobru i novembru dostigla vrhunac i onda je počela lagano da pada. Kod nas još nema naznaka da će se to desiti, a čak je i vlada svoju projekciju budžeta za ovu godinu bazirala na tome da će ove godine cene da porastu za dodatnih 11 posto. Posle prošlogodišnjih 15 posto, a ja verujem da će ove godine biti nešto malo veće, mi ćemo doći do toga da su nam cene od prilike porasle za 30 odsto”.
Veliko je pitanje koliko je i današnji kurs dinara od 118 dinara za jedan evro realan, s obzirom na to da se kurs praktično nije menjao svih deset godina SNS vlasti. Za to, kako kaže Ćulibrk, ima i realnih, ali i psiholoških razloga.
“Jedan od razloga je što je naša država pre svega dužna u dolarima i verima i ukoliko bi kurs porastao naš javni dug bi odjednom sa 55 skočio na 60-65 posto BDP, pa vlast ne bi mogla da se hvali kako imamo jedan od najmanjih javnih dugova u Evropi”, kaže Ćulibrk i objašnjada da su u Srbiji preduzeća i građani uglavnom zaduženi u kreditima indeksiranim u evrima, pa bi promena kursa povećala njihova troškove.
Na pitanje koliko rat u Ukrajini doprinosi ekonomskoj situaciji u Srbiji Ćulibrk kaže da je to realno ozbiljan problem, ali je, po njegovim rečima problem i svima drugima.
“Mi smo prošle godine imali manji rast BDP -a nego, recimo, Evropska unija koja je mnogo jače osetila posledice rusko-ukrajinskog rata zbog devet-deset paketa sankcija koje je EU uvela Rusiji i direktno radila na svoju štetu. Srbija nije uvela ni jednu vrstu sankcija, a imala je niži rast od EU i evrozone, a upola niži rast nego druge zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Ali uprkos tome smo lideri - ako je slušati predstavnike vlasti”, kaže Ćulibrk na kraju i ističe da obećanja o boljem životu i većima platama i penzijama ili kilometrima izgrađenih puteva više nisu dovoljna.
“I stalno ćemo živeti u toj boljoj budućnosti, ja stalno ponavljam da bi možda bio red da jednom živimo bolje i danas”.
