Izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak objavio je na Tviteru, posle sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, da je boravio u Beogradu i Prištini pozdravio odluku Kosova da prihvati novi plan za pregovore.
"Drago mi je što je Kosovo sada prihvatilo predlog u načelu. Nastavićemo razgovore na sastancima na visokom nivou", napisao je Lajčak.
Kurti je to prethodno potvrdio svojom objavom na Tviteru, iako nije jasno šta će biti sa Zajednicom srpskih opština na koju se Kosovo obavezalo Briselskim sporazumom, a Kurti odbija da je formira.
Lajčak se u Beogradu sastao sa Vučićem, koji je na Instagramu objavio svoje utiske o sastanku, iako detalji razgovora nisu saopšteni.
"Otvoren i prijateljski razgovor sa Miroslavom Lajčakom. Kada kažem otvoren, to stvarno mislim. Razumeli ste me sve. Živela Srbija!", objavio je Vučić.
Nastavak diplomatske inicijative Zapada
Lajčak je u prestonicama Kosova i Srbije boravio u okviru pojačane evro-američke inicijative čija je svrha pospešivanje učinka dijaloga dve strane i u kontekstu predloga EU za normalizaciju i osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Miloš Pavković stručnjak nevladinog Centra za evropske politike glavni razlog Lajčakovog dolaska na Balkan treba tražiti u Prištini.
“Pretpostavljam da se njegova misija odnosi pre svega na to da odobrovolji Prištinu i Aljbina Kurtija da odustanu od ovih zahteva i ultimatuma koje je izneo pre neki dan. A nakon toga sledi dolazak u Beograd radi nekih detaljnijih razgovora o sasmom planu”, kaže Pavković u razgovoru za Glas Amerike i ocenjuje da je reč o neozbiljnim zahtevima, kao da ni Priština, ni Beograd nisu u poziciji da postavljaju bilo kakve zahteve međunarodnoj zajednici.
“Mislim da su ovi zahtevi pre svega usmereni za unutrašnju upotrebu, za javno mnenje na Kosovu i da je Kurti spreman da od njih odustane u nekom trenutku. Ali to je prosto bio način da on polako promeni pristup prema ZSO i to je njegov modus za promenu pristupa implemantaciji ZSO. E sad preostaje međunarodnoj zajednici i Lajčaku da ga diplomatskim aktivnostima natera na tako nešto”, nastavlja Pavković.
On ocenjuje da će posao međunarodnih posrednika biti mnogo lakši u Beogradu uprkos onome što se krajem prošle nedelje događalo u srpskom parlamentu.
“Ono što smo mogli da vidimo u Skupštini velika podela prema ovom sporazumu i to što nijedna strana nije shvatila ozbiljno tu skupštinsku raspravu – ni pozicija, ni opozicija. Već se to sve više svelo na neke ad hominem napade, lične obračune itd, dok se vrlo malo konkretno pričalo o stavu i ulozi skupštine u čitavom procesu”, kaže Pavković.
“Iz perspektive opozicije oni ne žele da sad daju legitmitet predsedniku za potpisivanje bilo kakvog sporazuma, jer oni nisu imali nikakav uticaj ni prethodnih deset godina kada su se pregovori vodili i sada ne žele da dele odgovornost za potpisivanje sporazuma. Bio on dobar ili ne. Tako da je to neki stav opozicje koji je donekle razumljiv, ali ostavlja Vučića i njegove koalicione partnere kao jedine odgovorne za potpisivanje ovog sporazuma. I za sve prethodno ispregovarano", smatra Pavković.
Sa druge strane, Vučić je, po rečima sagovornika Glasa Amerike, u parlamentu rekao da je bio prinuđen da deklarativno prihvati evropski plan za Kosovo prilikom posete međunarodne petorke Beogradu.
Međutim, prema mišljenju Pavkovića, na osnovu detalja iz evropskog plana koji su objavljivani u srpskim medijima mnoga pitanja traže odgovore.
“Ono što je sporno sa stanovišta Srbije, koja ima te crvene linije nepriznavanja Kosova kao države, jeste to što se u nekoliko članova predviđa jednak status, jednaka prava i jamči se teritorijalni suverenitet i integritet Kosova. To su stvari koje su otežavajuće za Srbiju, pogotovu taj član 4, koji predviđa i članstvo u međunarodnim organizacijama, uključujući tu, iako se eksplicitno ne pominje koje su to međunarodne organizacije, i članstvo u UN", kaže Pavković.
Dijalog Kosova i Srbije - proces vrlo promenljivog učinka, posebno je bio usporen tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.
Razgovore dve strane, koji bi trebalo da budu okončani pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa, obeležilo je nekoliko kriza tokom 2022.
Rešene su angažovanjem međunarodnih partnera, prevashodno posrednika u dijalogu - Evropske unije i Sjedinjenih Država.
