“Aktuelno stanje asocira na ples Kurtija i Vučića – jedan kaže da će nešto učiniti, onda to učini i drugi, pa se na kraju obojica povuku. Niko ne želi da bude viđen kao onaj koji je prvi popustio”, prva je asocijacija na trenutnu fazu dijaloga Srbije i Kosova Majkla Kirbija – penzionisanog diplomate i bivšeg ambasadora u Beogradu.
Lajčak sa Kurtijem i Bisljimijem na Kosovu
Miroslav Lajčak, izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, objavio je da sastao sa kosovskim zvaničnicima.
“Ponovo na Kosovu gde sam nastavio iskrene, otvorene i intenzivne razgovore sa premijerom Aljbinom Kurtijem i vicepremijerom Besnikom Bisljijem o narednim koracima u normalizaciji odnosa sa Srbijom. Saglasili smo se da je potrebno primeniti sve prethodno postignute sporazume u okviru dijaloga”, napisao je Lajčak u sredu na društvenoj mreži Tviter.
Dugogodišnji američki diplomatski predstavnik za Glas Amerike, između ostalog, analizirao je učinak zapadnih diplomata u Prištini i Beogradu na intenziviranju dijaloga Srbije i Kosova.
Epilog tih razgovora bi, u konačnici, trebalo da bude sporazum o normalizaciji odnosa strana koje predvode Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.
“Mislim da obojica žele da ostave utisak da su nevoljno primorani da pristanu na nesavršen plan. I tako bi trebalo da bude, jer kada bi za jednu stranu bio savršen, druga bi bila izrazito nezadovoljna. Tako da je najbolje da obe strane budu umereno nezadovoljne”, smatra Kirbi.
Srbija u načelu prihvata javnosti nepoznati predlog/plan Evropske unije o dijalogu, dok se od Kosova traži veće razumevanje za taj dokument.
To je ujedno i najznačajniji deo sižea diplomatskih napora misije koju su u Beogradu i Prištini činili predstavnici Sjedinjenih Država, Nemačke, Francuske i Italije – predvođeni izaslanikom za dijalog Evropske unije Miroslavom Lajčakom.
Njen kuriozitet je utisak da su dve strane, Srbija i Kosovo, na neki način zamenile pozicije: još od jeseni 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i brojni državni zvaničnici tvrdili su da je takozvani francusko-nemački plan, koji je podržala EU, za Srbiju neprihvatljiv.
Sa druge strane, delovalo je da ga kosovski premijer Aljbin Kurti dočekuje raširenih ruku.
Međutim, upravo od njega su izaslanici Zapada tražili kontruktivniji pristup.
Šole tražio od Kurtija da prihvati predlog EU o normalizaciji
Derek Šole, savetnik u američkom Stejt departmentu, zatražio je od kosovskog premijera Aljbina Kurtija da prihvati predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
“Razgovarao sam sa premijerom Kurtijem o predlogu Evropske unije za normalizaciju odnosa sa Srbijom i zatražio od Kosova da ga prihvati. Ključna tema razgovora bila je naše partnerstvo i zajednički cilj napretka Kosova u procesu evropskih i evroatlantskih integracija”, napisao je Šole u utorak na društvenoj mreži Tviter.
Američki zvaničnik ukazao je da je sa premijerom Kurtijem razmatrao, kako je naveo, multietnički karakter Kosova.
“Kao i napredak u diskusijama u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom u kontekstu dijaloga i potrebe da se kosovski Srbi vrate na funkcije koje su napustili”, napisao je Šole.
Podsetimo, kosovski Srbi koji su obavljali funkcije u administraciji Kosova napustili su ih početkom novembra 2022. protestujući protiv odluke tamošnjih vlasti o kažnjavanju vlasnika vozila čije su registarske tablice izdate u Srbiji.
Njena primena je suspendovana krajem novembra iste godine nakon dogovora Kosova i Srbije kojem je, uz pomoć SAD-a, posredovala Evropska unija.
Kada je reč o predlogu/planu Evropske unije u vezi sa dijalogom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Srbija spremna prihvati koncept i radi na primeni tog sporazuma.
Sa druge strane, zapadne diplomate koje su nedavno posećivale Prištinu i Beograd od kosovskog premijera Aljbina Kurtija zatražile su, kako su formulisale, veće razumevanje za taj predlog.
“Radi se o signalu upućenom Kurtiju da je potrebno da izađe iz svog ugla i obaveže se na nešto što je u vezi ili sadržano u još nepoznatom predlogu Evropske unije. Verujem da bi to moglo biti nešto u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom – što je tema koju je Vučić verovatno, izneo kao nužnost kako bi bio spreman na kompromis u vezi sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama”, ocenjuje za Glas Amerike Pol Mekarti, stručnjak nevladinog američkog Međunarodnog republikanskog instituta.
Navodi o pritiscima
U obrazloženju spremnosti da se saglasi sa planom Unije, čija zvanična verzija još nije obelodanjena, predsednik Vučić govorio je o pritiscima kojima bi Srbija mogla biti izložena u slučaju negativnog odgovora.
U najvećoj meri aludirao je na ekonomiju, ali i moguću blokadu pristupnog procesa za članstvo u Evropskoj uniji.
“Deluje da je Vučić sateran u ugao gde treba da izabere stranu na kojoj će se naći: da li će to biti evropska ili pak ruska agresorska strana. Kao da mu je saopšteno da ako ne bude počeo da povlači prave poteze u vezi sa Kosovom – da će budućnost Srbije biti bez Evropske unije”, uverava Majkl Kirbi.
Prema zvaničnim podacima, Srbija je tokom poslednje 23 godine od Evropske unije dobila više od 3,7 milijardi evra. EU novčano i stručno pomaže jačanje i reformu u oblastima vladavine prava, javne uprave, zaštite životne sredine.
Svake godine Srbija je u mogućnosti da, kao država u pregovaračkom procesu, iz pretpristupnih fondova Unije dobije više od 200 miliona evra – za izgradnju ili obnovu infrastrukture ili, pak, druge svrhe.
“Imajući u vidu ono što je izrekao u obraćanju – stekao sam utisak da svoje birače i građane Srbije Aleksandar Vučić priprema za neku vrstu promene ili barem na moguće ustupke u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova – na šta nije bio spreman. Utisak je da je primenjen znatniji pritisak nego što je to bio slučaj ranije – i da je to imalo uticaja”, smatra Mekarti.
Dijalog Kosova i Srbije, proces promenjivog učinka, posebno usporen bio je tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.
Taj potez, kao i snažan uticaj koji Rusija održava na Balkanu – pogotovo u Srbiji zasnovan u velikoj meri na kosovskom pitanju, nesumnjivo je ubrzao zapadne emisare u nastojanjima da se spor između Kosova i Srbije što pre okonča.
“Ne može se sa stopostotnom sigurnošću reći želi li Srbija da se oslobodi ruskog uticaja. Tamošnju vlast čine brojne pristalice Rusije – uzmimo za primer gospodina Vulina. To ne važi za gospodina Vučića – izgleda kao da želi da se kreće pravom linijom koja deluje da je bliža Rusiji. Takođe, mislim da se Rusi ne bi tako lako odrekli Srbije. Imaju mnoštvo interesa u tome što im je Srbija dostupna”, smatra Majkl Kirbi.
Ruska upotreba Kosova
Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali i javnoj sferi, podržava Srbiju u nastojanju da negira i podrije nezavisnost svoje bivše pokrajine.
Istovremeno, Rusija Kosovo u međunarodnom diskursu koristi kao argument za pripajanje nezakonito anektiranih ukrajinskih teritorija.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji i održava bliske veze sa njenim zvaničnicima, mada je u nekoliko navrata podržala međunarodne rezolucije kojim se osuđuje ruska agresija u Ukrajini.
“Uticaj Rusije bi mogao da se smanji, ali se nikada neće eliminisati. Previše je kulturno-istorijskih veza između dve zemlje. Takođe, politička opozicija u Srbiji na desnici spremna je i voljna da vijori ruskom zastavom u srpskoj politici. Rusija će uvek biti u mogućnosti da nađe ljude sa kojima će sarađivati i zadržati prisutnost na terenu”, uverava Pol Mekarti.
Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO), organizacija još nepoznatih i nedefninisanih ovlašćenja i ustrojstva, postala je jedna od glavnih tema tokom poslednjih nekoliko susreta međunarodnih zvaničnika sa kosovskim i srpskim zvaničnicima.
Dogovor o njenom osnivanju postignut je Briselskim sporazumom 2013. godine.
Međutim, kosovski Ustavni sud je 2015. utvrdio da su pojedine odredbe tog sporazuma neustavne, a kosovske vlasti, za sada, ne pokazuju spremnost da ga primene.
ZSO kao realnost
Na tome, osim Srbije, insistiraju Evropska unija i Sjedinjene Države - o čemu je nedavno u intervjuu Glasu Amerike govorio izaslanik američke administracije za Balkan Gabrijel Eskobar.
"Zajednica opština sa srpskom većinom će biti osnovna - sa ili bez Kurtija", decidan je bio američki zvaničnik.
“Realnost je ponekad surova, ali dogovor o Zajednici je postignut i to davno. Sada smo u 2023. godini i taj dogovor u nekom trenutku treba da bude primenjen. Zajednica se sastoji od dobrih stvari. Optimista sam da bi se primena mogla dogoditi uz dogovor sa Kurtijem ili pak bilo kojom drugom vladom u Prištini”, kaže Majkl Kirbi.
Uz delimično nesaglasje sa kosovskim Ustavom, deo međunarodne i lokalne javnosti strahuje da bi osnivanje takve asocijacije moglo inicirati probleme slične onima sa kojima se suočava susedna Bosna i Hercegovina.
Jedan od tamošnjih entiteta – Republika Srpska često se označava kočničarem reformi i uzrokom nestabilnosti u državi kojoj je tek nedavno dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
“Za formiranje takve zajednice potrebno je dobiti nedvosmislenu i jasnu saglasnost kosovskih vlasti. Premijer Kurti i drugi politički lideri potrebno je da budu uključeni u to. Mislim da to nije moguće učiniti bez nekakve vrste sporazuma između Kosova i Srbije, ali ne verujem da bi to mogla biti prva stvar koju će dve strane potpisati. Možda će me demantovati, ali ne verujem da su strane u mogućnosti da naprave takav iskorak”, zaključuje za Glas Amerike Pol Mekarti, stručnjak američkog nevladinog Međunarodnog republikanskog instituta.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu pregovaraju pod okriljem Evropske unije – uz pomoć Sjedinjenih Država.
Za sada nije poznato kada će se održati nova runda dijaloga.
