Tačno u 23,52 okupljeni studenti i građani na velikom protestu u Nišu zastali su na 15 minuta i time odali počast za 15 poginulih u padu nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Sa visoko podignutim mobilnim telefonima okupljeni u Nišu su iskazali žalost za nevinim žrtvama tragedije Novom Sadu, ali i zahtev da se do kraja rasvetli ta teška nesreća.
Nakon odavanja počasti protest u Nišu je nastavljen, ali bilo očito i da se okupljeni polako razilaze. Redari se krenuli u akciju sakupljanja otpada, kako bi centar Niša posle protesta ostao čist. Kako je planirano skup u Nišu traje do 3,00 sata.
Majanje je počelo u 9,00 sati ujutru
Desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije okupilo se u subotu na ulicama Niša na protestu "Studentski edikt", na kog su ih pozvali studenti u blokadi.
Protest se odvija u danu kada se obeležava 4 meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, tragedije u kojoj je 1. novembra prošle godine život izgubilo petnaestoro ljudi.
Studenti sa građanima od tada na ulicama širom Srbije traže odgovornost i pravdu za žrtve.
Fotografije sa velikog protesta "Studentski edikt" u Nišu
„Majanje“, kako same Nišlije zovu današnji protest počelo je nešto pre 9 časova – svi koji su želeli da okupljenima ponude doručak, kafu, čaj i razne napitke izašli su ranije, kako bi spremni dočekali goste.
Protest će trajati do 3 sata iza ponoći, kada će biti završeno čišćenje centra Niša.
Kako su studenti najavili u svom televizijskom prenosu, sledeći veliki protest biće održan 15. marta u Beogradu.
Studentski edikt u osam delova – od slobode do budućnosti
Tokom glavnog dela večerašnjeg programa u Nišu predstavljen je Studentski edikt u kome se ističe da se u Srbiji traži vlast koja se "neće služiti narodom, već će ona služiti narodu".
Sam Edikt je podeljen u osam članova - Država, Pravda, Dostojanstvo, Znanje, Solidarnost, Budućnost, a u prvom delu pod naslovom „O slobodi“ se ističe da je Srbija zemlja slobodnih ljudi i da "sloboda nije milost, već osnovno pravo, neodvojivo od dostanstva svakog građanina“, kao i da je sloboda temelj demokratskog društva, zakona, reči i misli.
U delu Edikta posvećenom državi se navodi da je država zajedničko dobro svih njenih građana, da institucije moraju da služe narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinaca.
"Zalažemo se za državu u kojoj zakon predstavlja vrhovni autoritet i gde politička funkcija znači službu građanima, a ne privilegiju", navodi se u Studentskom ediktu.
Kako se još navodi u Studentskom ediktu pravda je osnov stabilnog društva, a nezavisno sudstvo, slobodni mediji i institucije moraju delovati po zakonu, a ne pod političkim pritiskom.
"Jednakost prava mora biti stvarnost za svakog građanina Srbije", navode studenti u svom ediktu, dok u delu u kome se govori o mladima se ukazuje da su mladi pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već i njeni ustavobranitelji.
Istovremeno se poručuje da studenti, kao nosioci ove borbe, čuvaju vrednosti na kojima treba da počiva naše društvo i tražei sistem zasnovan na trudu i znanju.
"Zalažemo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja", kaže se u delu "O dostojanstvu" i dodaje da studenti žele Srbiju "u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti, gde mladi vide nadu u svojoj zemlji".
U delu koje govori o znanju, Edikt ističe da je znanje temelj napretka svakog društva, zbg čega se traži Srbija koja ulaže u nauku, istraživanje, obrazovane i kulturu kao prioritete svog razvoja.
Univerziteti moraju biti nezavisni centri izvrsnosti, a ne poligoni za kupovinu diploma i političke uticaje, navodi se.
Takođe, u svom ediktu studenti kažu i da je do sada pokazana solidarnost, do sada bila nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, ali da ona sada postaje zavet i snaga studenata, koju će, kako kažu braniti i negovati, poručuje se u delu "O solidarnosti".
„Neka ovaj Edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima da ćemo graditi državu koja će pripadati svima. Državu u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu“, zaključuje se u delu "O budućnosti".
Studenti su se sa građanima prvobitno okupili na četiri tačke - na raskrsnici Ulice Vardarske i Jovana Ristića, kod Saborne crkve, kod fabrike Niteks (Beneton) i kod Medicinskog fakulteta, odakle su u 11 časova krenuli u šetnju do Trga Kralja Milana u centru grada.
U 11:52 je na tom mestu usledilo tradicionalno petnaestominutno odavanje počasti poginulima u padu nastrešnice železničke stanice u Novom Sadu, a zvanični početak programa ozvaničen je u 12:07.
U 13 časova okupljeni građani su bili u prilici da gledaju predstavu „Ustav“, a od 16 časova nastup benda „Membrana Tympani“.
„Glavni događaj“ u okviru kog su planirani nastup dečjeg hora, govor studenata, predstavljanje „Studentskog edikta“, nastup blokadnog hora i performans studenata i glumaca počinje u 17:52 i trajaće do 20 časova.
Predviđen je i performans studenata i glumaca, a tokom večeri nastupiće i bend "Bunt", da bi u 23,52 bilo održano i drugo odavanje pošte žrtvama tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Planirano je održavanje i brojnih sportskih aktivnosti, kao i projekcije filmova, a očekuje se da će veliki broj građana pripremiti i tradicionalnu hranu iz bogate gastronomske ponude juga Srbije.
Kao i u slučaju ranijih protesta studenti i građani najavljuju da će za sobom sve počistiti i ostaviti potpuno čist grad.
Iako je tokom noći padala sitna kiša, subota je počela bez potrebe za kišobranima, a prema najavama meteorologa očekuje se suv dan i moguća kratkotrajna kiša koja ne bi trebalo da omete planirani protest.
Za ovu priliku Nišlije su se organizovale i ponudile u svojim stanovima i kućama noćenje za hiljade gostiju koji se u subotu i nedelju očekuju u ovom gradu.
Iz Beograda je u subotu ujutru krenula i velika grupa bajkera, vozača motociklista – njih oko 1.500 planiraju da tokom poslepodneva stignu u Niš i priključe se protestu.
Moglo bi se reći da je sam protest u Nišu počeo u petak uveče, velikim dočekom koji su građani priredili studentima i srednješkolcima koji su nakon nekoliko dana marširanja i vožnje biciklima stigli u grad.
Doček je organizovan na platou ispred Narodnog pozorišta, gde su gosti simbolično prolazili kroz kapiju sa grbom Srbije na kojoj piše: "Stojite ovde kao simbol hrabrosti, odanosti i plemenitosti. Oličenje ste boraca za pravednu zemlju. Sloboda je u pravdi, ovde ste slobodni".
Uz puno radosti i suze radosnice, niški studenti su dočekali goste na crvenom tepihu, a na glave su im stavili replike krune rimskog cara Konstantina, koji je rođen u Nišu koji se u to vreme zvao Naisus.
Treba reći i da je sam naziv skupa „Studentski edikt“ potekao od čuvenog Milanskog edikta, kojim su carevi Konstatin i Licije 313. godine proglasili versku ravnopravnost i dozvolili služenja hrišćanstva.
Usledili su i govori sa bine, a u kratkom obraćanju Marija Ristić se predstavila kao radnica Benetona, ali je istovremeno je najavila da je ona jedna od oko 900 radnika ove kompanije koji će u aprilu ostati bez posla, s obzirom da ova firma zatvara pogon u Srbiji. Ona je tom prilikom rekla i da ima dvoje dece i da je kao majka zabrinuta za budućnost svoje i sve druge dece u Srbiji i da zato tri meseca šeta zajedno sa studentima i svojim sugrađanima.
Ona se zahvalila i na mogućnosti da se obrati okupljenima jer se, kako je rekla, glas radnika iz fabrika sve slabije čuje u Srbiji. U mnogim fabrika ne postoje zagarantovana radnička prava i da institucije o tome ne brinu, izjavila je Ristić i pozvala sve radnike da podrže studentske proteste koji se bore za pravdu i ocenila da će ispunjenje njihovih zahteva dovesti do boljeg društva.
Nakon njenog govora sa bine je studentski bend „Membrana tympani“ otpevao pesmu grupe Piloti „Svet je lep kada sanjamo“ i još nekoliko drugih pesama.
Vučić: Ne mislim ništa o protestu u Nišu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je "da ne misli ništa" o današnjem skupu u Nišu i poručio učesnicima da im "sve najbolje želi, da uživaju, ali da prođe mirno".
On je ponovo okarkterisao proteste u Srbiji kao "obojenu revoluciju", kojima, kako je rekao "nikad nije bio fasciniran".
"Puno para je uloženo u obojenu revoluciju", rekao je Vučić, u Knjaževcu, tokom posete Zaječarskom i Borskom okrugu na istoku Srbije.
Vučić i drugi predstavnici vlasti su masovne proteste zbog rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i stradanja 15 ljudi više puta nazivali pokušajima "obojene revolucije" i rušenjem države.
"Obojenim revolucijama" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim zemljama.
Protesti, akcije i blokade studenata u Srbiji koji na ulicama traže odgovornost zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu – kada je 1. novembra prošle godine poginulo 15 ljudi, a dvoje je teško povređeno – traju već više od tri meseca.
Poslednji veliki protest na kom je učestvovalo više desetina hiljada ljudi održan je na Dan državnosti Srbije, 15. februara na Sretenje u Kragujevcu.
Širom Srbije se svakog dana održavaju akcije petnaestominutnog odavanja počasti nastradalima u Novom Sadu.
Poslednji veliki protest na kom je učestvovalo više desetina hiljada ljudi održan je na Dan državnosti Srbije, 15. februara na Sretenje u Kragujevcu.
Kada se navršilo tri meseca od tragedije na Železničkoj stanici 1. i 2. februara organizovana je studentska blokada Mosta slobode u Novom Sadu, koja je trajala 27 sati.
Nekoliko dana ranije, istim povodom studenti su organizovali jednodnevnu blokadu beogradske Autokomande.
U međuvremenu, studenti, profesori univerziteta, kao i nastavnici osnovnih i srednjih škola, đaci i maturanti širom gradova Srbije nastavljaju sa protestima i blokadama zgrada fakulteta i rektorata, osnovnih, srednjih škola i gimnazija tražeći ispunjavanje svojih zahteva.
Studenata u blokadi traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom tragedije u Novom Sadu, podnošenje krivičnih prijava protiv svih napadača na studente, profesore i građane i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto.
Predstavnici vlasti smatraju da su ispunili sve zahteve, dok studenti u blokadama ističu da nijedan od zahteva nije ispunjen u potpunosti. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu više puta je objavio analize dokumentacije u kojima je taksativno navođeno koji papiri nedostaju ili nisu kompletni.
