Uz objašnjenje da je u Srbiji boravio sa ciljem da prikupi informacije na osnovu kojih će biti pripremljen izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, izvestilac Tonino Picula je istakao da odlazi sa informacijama i dojmovima koji će mu pomoći da bolje razume stanje u zemlji koje je „izuzetno kompleksno“, ali i da bi mogao da svoj posao obavi što kvalitetnije.
U završnoj izjavi za medije Picula je podsetio da je njegov poziv i "ispruženu ruku" za razgovor od najviših predstavnika vlasti prihvatila jedino predsednica parlamenta Ana Brnabić, kao i da su tokom jednosatnog razgovora oboje zadržali svoje razlike, ali i da su ipak razmenili određene stavove.
Evropski zvaničnik je demantovao navode da su studenti u blokadi univerziteta u Srbiji odbili razgovor sa njim, navodeći da tako nešto nije ni tražio, niti je Delegacija EU u Srbiji tokom njegove posete nešto tako predvidela.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom gostovanja na jednoj od ovdašnjih televizija izašao sa porukom da su ga oduševili srpski studenti jer su odbili susret sa Piculom.
„To što nije bilo razgovora sa nekim od najistaknutijih predstavnika vlasti, to je na njima, ja sam ponudio razgovor i moja ruka je bila ispružena“, rekao je Picula i dodao da bi "generalno voleo da najviši funkcioneri srpske vlasti pokazuju takvu osetljivost na probleme koji tište srpsko društvo, kao što posvećuju mojoj osobi i poreklu".
Uz poruku da situacija u Srbiji intrigira mnoge u Evropskom parlamentu Picula je izjavio i da se on nada da će rešenje za veoma kompleksno stanje u kojem se zemlja nalazi biti pronađeno u dijalogu i u korist evropske budućnosti Srbije.
Takođe, Picula je rekao novinarima da je iz razgovora u Srbiji sa predstavnicima vlasti i opozicije shvatio da oni ne mogu da uspostave kontakt sa ljudima koji svakodnevno protestuju, jer ti protesti nemaju institucionalni karakter.
Upitan o akciji koju je srpska policija u utorak sprovela protiv nekoliko nevladinih organizacija, Picula je naglasio da se dogodila "žalosna koincidencija" da je policija bila u kancelarijama pet nevladinih organizacija u toku njegovih razgovora sa njima u prostorijama Delegacije EU.
„Tu su bili ljudi iz CRTA koji su tog trenutka preneli informacije koje su i sami videli i stav da ne vide uporište u policijskoj akciji, niti su uvereni u njenu legalnost“, rekao je evropski zvaničnik i nastavio:
„Po meni, nije poslata dobra poruka ako je tačno šta se priča da je reč o korišćenju novca USAID, imajući u vidu da je do pre nekoliko meseci ta agencija bila omiljeni sagovornik i vlasti i opozicije, ali se sumnja baca samo na neke“.
Podsećajući na nedavne slučajeve privođenja i proterivanja evropskih državljana, Picula je istakao da je neophodno argumentovati te optužbe ili ih u potpunosti odbaciti, jer sve to, kako je objasnio, baca senku na iskrenost vlasti da žele da popravljaju pravnu državu i vladavinu prava.
Izvestilac EP o Srbiji je rekao da podržava politiku proširenju EU na Zapadni Balkan, ali je, po njegovim rečima važno znati da ona može biti jača ako i Srbija, kao najvažnija država na Zapadnom Balkanu, sprovede reforme koje su neophodne da bi ispunila kriterijume i standarde Unije.
Srbija, ali i druge zemlje u regionu ulaze u razdoblje u kojem će politika proširenja opet biti pod pritiskom geopolitike, predviđa Picula, ne samo zbog zbog izazova sa Istoka i Putinove agresije na Ukrajinu, već i sa Zapada posle izbora druge administracije Donalda Trampa koja će biti skeptična prema EU.
A znamo da su rezultati na Zapadnom Balkanu postizani kada su EU i SAD dobro sarađivale, zaključio je Picula.
