Flaširana voda je stotinu puta gora nego što se ranije mislilo kada je reč o broju sitnih parčića plastike koje sadrži, pokazala je nova studija koju je objavila u svom žurnalu Nacionalna akademija nauka.
Primenom nedavno razvijene tehnike, naučnici su prebrojali u proseku 240.000 fragmenata plastike po litru vode u popularnim vrstama flaširanne vode - što je između 10 i 100 puta više nego što se ranije procenjivalo. To izaziva zabrinutost za zdravlje zbog čega će biti potrebne dodatne studije.
"Ako ljude brine nanoplastika u flaširanoj vodi, razumno je razmotriti alternative kao što je voda iz česme", izjavio je za AFP Beižan Jen, profesor geohemije na Univerzitetu Kolumbija i ko-autor istraživanja.
Međutim, dodao je: "Ne savetujemo ni da se flaširana voda izbegava u situacijama kada je neophodna, jer rizik od dehidracije može da nadmaši potencijalni uticaj izloženosti nanoplastici."
Proteklih godina u svetu raste pažnja usmerena na mikroplastiku, koja nastaje odvajanjem od većih izvora plastike, i sada se može pronaći svuda - od polarnih ledenih kapa, do planinskih vrhova. Ona prolazi kroz ekosisteme i dospeva u pijaću vodu i hranu.
Dok u mikroplastiku spada sve manje od pet milimetara, nanoplastika se definiše kao čestice manje od jednog mikrometra, ili milijarditog dela metra. Čestice su tako male da mogu da prođu kroz sistem za varenje i pluća, ulaze direktno u krvotok i odatle u organe, uključujući mozak i srce. Takođe mogu da kroz placentu prođu u telo nerođenih beba.
Istraživanja o uticaju nanoplastike na ekosisteme i ljudsko zdravlje su ograničena, iako ih su ih neke rane laboratorijske studije dovele u vezu sa tokstičnim efektima, uključujući reproduktivne abnormalnosti i probleme sa varenjem.
Da bi proučio nanočestice u flaširanoj vodi, tim naučnika je koristio tehniku poznatu kao SRS mikroskopija (Stimulisano Ramanovo rasejanje) koju je nedavno izumeo jedan od ko-autora studije. Ona funkcioniše tako što se uzorci ispituju sa dva lasera podešena za otkrivanje specifičnih molekula, koji svoja otkrića prenose kompjuterskom algoritmu.
Testirali su tri vodeće marke flaširane vode ali su odlučili da ih ne imenuju. "To je zato što verujemo da sva flaširana voda sadrži nanoplastiku pa ne bi bilo pošteno da se izdvoje tri popularne vrste", kaže Jen.
Rezultati su pokazali između 110.000 i 370.000 čestica po litru. Devedeset odsto su bile nanoplastika dok su ostatak bile čestice mikroplastike.
Najčešća vrsta je najlon - koji obično potiče od plastičnih filtera koji se koriste za pročišćavanje vode - a sledi polietilen tereftalat ili PET, što je materijal od kojeg se prave same flaše i koji se ispušta kada se flaša sisne. Druge vrste plastike ulaze u vodu kada se zapušač otvori i zatvori.
Tim planira da sada ispita običnu vodu iz česme, za koju se takođe ustanovilo da koristi mikroplastiku, iako na znatno nižem nivou.