Na površini okeana pluta mnogo manje plastike, navodi se u nedavnoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Nature Geoscience". Iako to zvuči kao dobra vest, to znači da verovatno ima mnogo više plastike u okeanskim dubinama, dodaje se u studiji.
U izveštaju je takođe navedeno da je količina plastike koja dopire do mora 10 puta manja nego što su neki naučnici ranije mislili.
Ipak, koristeći 3D kompjuterski model plaža, morskih površina i okeanskih dubina, istraživači su procenili da oko pola miliona tona plastike završi u okeanima svake godine.
"Nagomilavamo sve više plastike u životnoj sredini“, izjavio je Mikael Kandorp, glavni autor i naučnik u istraživačkom institutu u Nemačkoj "Forschungszentrum Jülich".
Ranije ove godine, Institut " Five Gyres", organizacija iz Kalifornije koja se fokusira na smanjenje zagađenja plastikom, objavila je istraživanje koje je iznelo sličnu procenu za količinu plastike koja pluta u okeanu.
"Čak i sa nižim procenama količine plastike koja završava u okeanima svake godine, i dalje se suočavamo sa njenim vidljivim i rasprostranjenim posledicama širom sveta“, kaže Brita Bičler, pomoćnica direktora za istraživanje plastike u okeanima, pri organizaciji za očuvanje okeana (Ocean Conservancy) u Portlandu, u Oregonu. Bičler, koja nije učestvovala u istraživanju, izjavila je za Glas Amerike da "plastika prodire na obale i važna staništa, guši korale i napada osetljive ekosisteme."
Prema podacima u izveštaju, više od 3 miliona metričkih tona površinske plastike moglo bi da ostane u vodi decenijama. Količina plastike u okeanima verovatno će se povećavati za 4 odsto svake godine, što znači da bi plastika na površini mogla da se udvostruči za 20 godina.
Uglavnom je reč o većim komadima plastike koji će verovatno biti koncentrisani u ogromnim naslagama đubreta u okeanskim virovima nastalim od kruženja okeanskih struja.
Oko polovine plastičnog otpada je od ribarske opreme, kao što su mreže i konopci. Druga polovina dolazi sa kopna.
U okean završavaju "sa deponija ili možda kao otpad koji su kiša ili vetar naneli u more u priobalnim gradovima“, rekao je Kandorp.
"Videla sam boce šampona i divlje životinje koje dolaze u kontakt sa plastičnim otpadom različite veličine", izjavila je Erika Čirino, menadžerka za komunikacije u Koaliciji za borbu protiv zagađenja, sa sedištem u Vašingtonu.
Morske životinje mogu da se zapletu u otpad i razbole ili povrede od gutanja plastike.
Čirino, autorka knjige "Tvrđe od vode: Potraga za rešenjima za plastičnu krizu", smatra da studija ne pruža potpunu sliku problema.
Ona ističe da su dve vrste plastike, koje se obično nalaze u okeanima, isključene iz istraživanja koja se više fokusiraju na površinsku plastiku. Prva je PVC (polivinil hlorid) koji se koristi za predmete poput cevi, boca i pakovanja, a druga je PET (polietilentereftalat) koji se koristi za vlakna u odeći i u kontejnerima za tečnosti i hranu.
"Gušći su od vode, pa je u stvari verovatnije da će biti ispod površine i na kraju potonuti“, rekla je Čirino za Glas Amerike.
Takođe, postoji ogromna količina komadića mikroplastike koji plutaju u okeanima, a koje konzumiraju ribe i druge morske životinje. Kako ulaze u morski lanac ishrane, mogu da predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje.
"Na površini okeana možete videti te male mrlje svetlo obojene plastike koja liči na konfete“, kaže Lisa Erdli, direktorka za nauku i inovacije u Institutu "Five Gyres".
"Vidite mikrovlakna koja dolaze iz užadi i odeće. Blizu obale, blizu gradova, vidite delove plastike iz automobilskih guma."
Kandorp ističe da njegova studija naglašava da će se problem zagađenja plastikom samo pogoršati ako se akcija ne preduzme odmah.
"Biće potrebno zaista mnogo vremena pre nego što se plastika potpuno ukloni iz naših mora“, naglasio je on.
Brita Bičler dodaje da "treba videti koje vrste proizvoda mogu da se eliminišu. Koji od njih ne treba da bude napravljeni od plastike. Ima mnogo plastike u okolini pošto ne mogu sve vrste da se recikliraju."
U međuvremenu, predstavnici 175 zemalja pišu globalni sporazum o ograničenju naglog rasta zagađenja plastikom. Zakonski obavezujući, taj sporazum bi od zemalja potpisnica tražio da počiste plastični otpad i poboljšaju reciklažu, kao i da obustave proizvodnju plastike.
