Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić boravio je u Vašingtonu, gde je razgovarao sa predstavnicima američke administracije u Stejt departmentu, kongresmenima i senatorima. U intervjuu za Glas Amerike naveo je da su razgovarali o predstojećim izborima u Srbiji i kaže da je za njega ovo bila prilika da sagovornici dobiju drugi ugao gledanja od onoga koji su imali kada je početkom nedelje bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Američka administracija je protiv bojkota izbora, a Jeremić tvrdi da su sada to prihvatili.
"Jedan od zvaničnika američkih mi je tom prilikom čak i rekao: 'Videćete, da čak i ako vi ostanete pri tome, da neće svi', misleći na opoziciju, da ostane pri tome. I sada se situacija ipak malo promenila, sada se pokazalo da je opozicija zaista jedinstvena, čvrsta i da praktično sva kredibilna opozicija, svako ko je danas zaista opozicija Aleksandru Vučiću u Srbiji neće izlaziti na ove izbore i to je sada stanje sa kojim su saživeli, odnosno, to su prosto prihvatili.
Ono što je bilo mnogo važno je da je nešto sa čime nam je prećeno ranije, a to je da ukoliko ne izađete na izbore, više nećete biti kredibilni sagovornik međunarodne zajednice, očigledno sklonjeno sa stola, srpska opozicija ostaje kredibilni sagovornik međunarodne zajednice, to je bio jedan od važnih razloga zbog kojih sam posetio Vašington ove nedelje", kaže Jeremić za Glas Amerike.
Glas Amerike: Kad kažete da vam je prvo bilo prećeno, a sada ostaju otvorena vrata za srpsku opoziciju, zbog čega mislite da američka administracija investira u odnose sa srpskom opozicijom, ako se tako može nazvati ova poseta?
Jeremić: Možda pitanje demokratije i ljudskih prava više nisu onoliko prioritet SAD koliko su bili u prošlosti, ali to ipak nije tema koja je u potpunosti zaboravljena i sklonjena sa stola. Danas u Vašingtonu nema više nikoga ko ima bilo kakvu iluziju da je Srbija demokratska zemlja i nakon ovih izveštaja Fridom hausa, uključujuči ovaj poslednji, više niko ni ne pokušava da Srbiju predstavi kao demokratsku zemlju. Svakom totalitarnom poretku, poput onoga koji mi imamo u Srbiji, pre ili kasnije dođe kraj.
Glas Amerike: A šta vam kažu u administraciji kada ponavljate razloge zbog kojih ne idete na izbore, kada objašnjavate kakvo je stanje demokratije u Srbiji?
Jeremić: Nije bilo potrebe da se govori o detaljima, oni sve to jako dobro znaju, Amerika ima veliku ambasadu u Beogradu, oni dobijaju izveštaje, a i ove nevladine organizacije kao što je Fridom haus rade svoje izveštaje, tako da ja nisam proveo mnogo vremena opisujući stanje. Ja sam se više fokusirao na to šta ćemo da radimo posle, odnosno, šta se očekuje u Srbiji posle izbora. Kako doći do fer i poštenih izbora, koji neće biti ovi 26. aprila. I drago mi je što su svi sagovornici pokazali interesovanje za to da vide koje je gledanje srpske opozicije na to, kako doći do toga. Ono što je jedna stvar koja visi sve vreme u vazduhu, to je pitanje Kosova, što je bila glavna tema razgovora Aleksandra Vučića ovde i to moji sagovornici u Vašingtonu nisu krili.
Nije bilo teško zaključiti da su velika očekivanja američke strane od Begrada u Prištine i to neposredno nakon izbora u Srbiji. Do izbora u Srbiji - ne, ali posle izbora u Srbiji, postoje velika očekivanja. Ja sam izneo rezervu u odnosu na ta očekivanja, ja ne mislim da ono što je predstavljeno, bar ne ono što je predstavljeno u Beogradu, odgovara realnosti, odgovara istini. Takođe sam predstavio i moju sumnju da Vučićev sagovornik iz Vašingtona Hašim Tači, predstavlja kredibilnog aktera da isporuči ono što su se dogovorili s obzirom na to da je politička kompozicija u Prištini nešto drugačija, ali rekao sam u svakom slučaju, vi znate šta ste se dogovorili, znate šta je ko kome obećao. Ono što sam ja došao sa vama da razgovaram, ako vas tako nešto zanima, jeste kako da u Srbiji i regionu, ponovo imamo demokratiju, to je bila glavna tema
Glas Amerike: A da li znate šta su se oni dogovorili i šta to sledi posle izbora kada je u pitanju Kosovo?
Jeremić: Oni to meni nisu rekli, i bilo bi sa moje strane nekorektno da prenosim čak i insinuacije, koje su mi američki zvaničnici preneli. Moje očekivanje je da je posredi sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. S obzirom na to da je tako visoki američki zvaničnik odlučio da ostane uključen u taj proces, govorimo o ambasadoru (Ričardu) Grenelu, koji je dobio izuzetno visoku funkciju u Vašingtonu, da nadgleda sve obaveštajne službe ove zemlje. On uz takvu veliku funkciju, zadrži i posredničku ulogu između Beograda i Prištine, on to uradi zbog očekivanja da će to biti uspešno, jer da to nije tako, da nisu očekivanja da će to biti uspešno, ne bi se on bavio, to bi za njega bila relativno sitna stvar. S obzirom na to da ima velika očekivanja, a u ovoj zemlji postoji kalendar, koji je precizno definisan, i on kulminira u političkom smislu u novembru sa američkim predsedničkim izborima. Moj zaključak je da ambasador Grenel i vrh američke administracije očekuju da će Beograd i Priština zaključiti svoj sporazum od novembra. Kad sam svoje mišljenje izneo svojim sagovornicima u Vašingtonu, nijedan od njih nije rekao da se sa mojom analizom ne slaže.
Glas Amerike: Ako bismo govorili o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, to podrazumeva i priznanje Kosova?
Jeremić: To podrazumeva Kosovo u UN u punom kapacitetu, u jednakom kapacitetu kao što je Srbija, kao što je Francuska, kao što je Grčka, kao što su sve druge zemlje članice UN.
Glas Amerike: Da li je srpska opozicija spremna za taj momenat?
Jeremić: U smislu da tako nešto podržimo? Nipošto!
Glas Amerike: Kakva će biti vaša reakcija?
Jeremić: Naša pozicija je vrlo jasna. Svaka vrsta sporazuma koja bi dovela u pitanje teritorijalni integritet Srbije, za srpsku opoziciju nije prihvatljiva. Taj sporazum, koji bi Kosovo doveo u UN bio bi direktno i flagrantno kršenje našeg Ustava i mi smo protiv toga.
Glas Amerike: Ali vi nećete biti u parlamentu da možete da delujete?
Jeremić: A šta bismo mogli? Da se eventualno polijemo benzinom i zapalimo u sred parlamenta? Dakle, u srpskom parlamentu, ne postoje okolnosti u kojima se debata većine sa manjinom ostvaruje na način da donosi bilo kakvu razliku. Mi ćemo se protiv takvog nekog rešenja, koje po meni nije u interesu Srbije boriti kao što bismo se borili i do sada. Nećemo imati predstavnike u parlamentu, niti ćemo biti neko ko daje legitimitet svojim prisustvom bilo kakvom rešenju tog tipa, ali to ne znači da ćemo da dignemo ruke, da čekamo da Vučić završi posao i da posle toga obrišemo znoj sa čela. Naprotiv, učinićemo apolutno sve da mu otežamo jedan takav plan koji bi vodio, po meni, samo daljem komplikovanju situacije na Balkanu. To ne bi bio kraj, domine bi nastavile da padaju i vi bi ovakvu situaciju napetosti, koju Vučić pregovara sa nekim drugim regionalnim liderima, a uz podršku ovog ili onog međunarodnog posrednika, imali u nedogled još narednih 10 godina, to je poslednja stvar koja je Srbiji potrebna.
