Skidam kapu Grenelu za postizanje dogovora o direktnom letu između Beograda i Prištine, izjavio je za Glas Amerike izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson. On je dodao da Trampova administracija želi da vidi rezulat na polju spoljne politike i da su Severna Koreja, Iran i Venecuela teška pitanja, dok će na Zapadnom Balkanu pre postići uspeh.
Glas Amerike: Predsednik Vučić rekao je da Amerika ima veliki entuzijazam kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine i da je to sjajno i dobro, ali i da nije lako. Šta može Amerika da uradi da to olakša?
Vilson: Vidite, ništa ovde nije lako, da je ovo lako mi bismo to davno uradili. Ovo je težak posao. Težak za Beograd, težak za Prištinu, Evropsku uniju i Sjedinjene Države. Zaista mi je drago zbog novog dogovora (o direktnom letu između Beograda i Prištine, prim. aut) i aktivnog uključivanja Amerike u postizanje tog dogovora. Drago mi je da se usred teške političke situacije, ljudi fokusiraju na nešto što je tako pragmatično, konkretno, što može da ima uticaja na privredu i ljude i ima neposredan strateški uticaj.
Glas Amerike: Ambasador Grenel je izjavio u Beogradu da mu predsednik Tramp neće dozvoliti da zadrži mesto posrednika, ako ne postigne neki napredak. Mislite li da Grenel ili bilo ko može da približi strane u dijalogu i da omogući da Kosovo ukine takse, a da Srbija prekine kampanju protiv priznanja Kosova?
Vilson: Prvo, skidam kapu ambasadoru Grenelu što je vrlo tiho i diplomatski doveo do ovog sporazuma. Mislim da je veoma značajno da se došlo do tog sporazuma u momentu kada je pre svega, politika promenljiva. Činjenica da se došlo do sporazuma koji je tako pragmatičan i pokazuje svima da postoji volja i da postoji mogućnost. Mislim da zalaganje ambasadora Grenela pokazuje aktivno američko učešće. Mnogo toga se dešava u svetu, i Trampova administracija ima mnogo posla. Mnogo toga treba da uradi ambasador u Nemačkoj. Veoma je važno da, usred sve te buke, imamo napredak u američkom angažmanu. Na tome radi ambasador u Berlinu, Metju Palmer u Stejt departmentu, sekretar Majk Pompeo, koji je bio domaćin sastanka prošle godine predsedniku Vučiću u Njujorku i sad je bilo susreta u Davosu. To je ono što mi želimo da vidimo kao deo američkog angažmana, da bi se održao pozitivan trend napretka u regionu.
Glas Amerike: Kosovo je bez vlade nekoliko meseci. Kome treba da se obrati Amerika da bi se ukinule takse i ko može zaista da obavi taj posao?
Vilson: Vidite, to je komplikovano, jer su demokratije komplikovane. U suštini je dobra stvar što treba da prođemo kroz taj proces u zemlji kao što je Kosovo, jer je to zaista jedno izvanredno svedočanstvo o demokratskim navikama i saradnji, koje su se brzo razvile na Kosovu. To je pohvalno. Tu je predsednik Tači, mislim da će uskoro doći u Vašintgon. Videli smo napredak u poslednjih par dana, gospodinu Kurtiju je data odgovorna uloga. Trebalo je otprilike tri meseca za to. Napraviće se vlada i biće drugačija, imaće drugačije aktere. Imaćemo sa kim da sarađujemo.
Mislim da je najbitnije da se shvati da zbog političke živahnosti, da tako kažem, u Prištini, ovo neće biti samo vladin sporazum, akt jednog čoveka, partije ili institucije. Ovo je velika stvar. Pragmatičnim koracima do nečega što je strateško i istorijski važno i zahteva viši stepen razumevanja širom političkog spektra, među strankama koje se ne slažu, među političarima, koji su se između sebe borili na izborima. Zahtevaće širok kompromis na Kosovu, što sporazum čini još komplikovanijim. Isto tako, ipak, to će onda biti dugoročniji sporazum, biće kritikovan, ali će biti usaglašen.
Glas Amerike: Neki kosovski zvaničnici izjavili su da ni direktan let neće biti izuzet od taksi na robu iz Srbije. Kako onda to pismo o namerama predstavlja korak napred ka normalizaciji?
Vilson: Pre svega to je mogućnost kao nešto što je pragmatično za privredu i građane obe strane, da iskoriste let od 25 minuta umesto 5 sati vožnje ili presedanja da se dođe do ova dva grada. Imaćemo i dalje problema koji su veći. Takse su samo simbol svega toga. Moramo da uvažimo ovaj korak napred. Moramo da uvažimo da postoji dobra volja. Nadam se da detalji dogovora još mogu da se ugovaraju i da će da se ostvari da imamo vidnu vezu između Beograda i Prištine. To nam daje nešto sa čim može da se radi dalje, nije rešenje i ne rešava veći problem.
Takse ostaju ogromna ekonomska prepreka. Njih podržavaju ograničene, najverovatnije korumpirane snage sa obe strane granice. To jača crno tržište i one koji pokušavaju da varaju, to je loše za vladavinu prava. To je loše za vladu u Beogradu i u Prištini. Sad moramo da dođemo do tačke gde se tome treba odupreti. Takse se mogu ukinuti i onda se može dalje ozbiljno razgovarati. Znate, moramo da rešimo velike probleme, ali i da vodimo ozbiljan dijalog o napretku, o ekonomskom rastu i razvoju. Trenutno, takse utiču na rast crnog i korumpiranog tržišta, a to baš ne pomaže mnogo građanima Kosova i Srbije.
Glas Amerike: Predsednik Tramp je tvitovao o pismu o namerama i rekao da je postignuto nešto “za šta su svi govorili da ne može da se uradi”. Koliko je to u svrsi njegove kampanje za reizbor, ili je to pak znak da je administracija zaista fokusirana na Balkan?
Vilson: Ne bih išao tako daleko da kažem da ima veze sa njegovom kampanjom, nije baš mamac za glasače u Ajovi. Iako, hvala bogu, ima mnogo srpskih Amerikanaca, mnogo albanskih i kosovskih Amerikanaca koji glasaju, i traži se i njihov glas, oni glasaju. Zaista ne mislim da je to povod. Mislim da su ključne tri stvari, koliko znam. Prvo, to je posvećenost Sjedinjenih Država da se angažuje u tome, čak i pored pitanja kao što su Iran i proces opoziva predsednika. Amerika je velika zemlja i može da igra na nekoliko frontova. I bićemo u igri, bićemo uključeni, nećemo da ostavimo vakuum na Zapadnom Balkanu. Imamo svoju ulogu i odigraćemo je.
Drugo je to što administracija želi da vidi rezulat. Nije lako da imate velike pobede na polju spoljne politike sada. Severna Koreja, Iran, Venecuela, to su zaista teška pitanja. Tu nema brzih uspeha, a adminstracija zaista mnogo radi na svemu tome. Nije lako ni zabeležiti neki uspeh na Zapadnom Balkanu, ali na Zapadnom Balkanu radimo sa demokratijama koje strateški žele da budu deo Zapada, koje imaju zajedničku viziju budućnosti regiona kao dela Evrope. To nam daje materijal za rad. Izgleda teško, ali je relativno lako kada poredite sa Iranom, Severnom Korejom, Venecuelom. Tako da, za administraciju koja želi da postigne rezultat, ovde je pitanje – da li možemo. Ovde možemo da postignemo rezultat. Treći razlog je pragmatizam. Fokusirati se na privredu, ekonomiju, ljude. Tu nije pitanje ideologije, zašto se Amerika angažuje na Kosovu ili u Srbiji, nego pragmatizma, poslovnih prilika. Takvu etiku smo videli i kod ambasadora Grenela.
Glas Amerike: Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola von Kramon-Taubadel pitala je Grenela ko su “predstavnici” Kosova, budući da vlada još nije formirana”. "Bila bih oprezna da ne prodajem ovo kao gotovu stvar, budući da ovde u Prištini ništa nije jasno", napisala je ona na svom Tviter profilu komentarišući pismo namere o uspostavljanju avio-linije Beograd-Priština. Kakva je uloga Evropljana u ovom procesu i da li je vidite ubuduće, čini se kao da je nema?
Vilson: Ne nedostaje EU, Unija će biti deo onoga što će se desiti na Zapadnom Balkanu. Prvo, ne treba svaki sporazum da potpišu predsednik ili premijer. Direktor Euro Wings je deo ovog sporazma i to je odlično i pragmatično, pustite da institucije rade i da privreda odigra ulogu, civilna avijacija i pravne države. Da li su neka od ovih pitanja u suštini politička? Naravno da jesu, ali ne mora sve da bude na političkom nivou. Pustimo da rade institucije sa agencijama na merama regulative i graničnim pitanjima. Da rade praktične stvari, neka rade svoj posao. Mnogo mi je drago da je direktor Euro Wings bio deo ovoga, jer to ustvari pokazuje kako mogu da se pokrenu stvari.
EU nije u prikrajku, EU je u centru ovih zbivanja. Oni su partner SAD. U suštini mi pričamo o dva naroda koji žele da budu deo EU, to je mnogo moćno. I sama EU je prošla kroz promene. Mislim da je to recept za uspeh, kada SAD i EU imaju koordinisane napore i strategiju za sporazum i podršku Beogradu i Prištini da postignu dogovor. Amerika igra svoju ulogu, Evropa svoju. Uspešno je samo kada su zajedno.
