Ispašće na kraju da je bojkot izbora više naštetio opoziciji nego vlasti, protiv koje je cela ideja sa bojkotom i pokrenuta. Do skora je delovalo da opozociju, iako priličnu raznorodnu, povezuje makar ideja bojkota, ali kako se izbori približavaju, pukotine u opozicionom bloku postaju sve vidljivije.
U Šapcu su se ipak odlučili da izađu na lokalne izbore i oni su odmah isključeni iz Saveza za Srbiju. U Paraćinu se još uvek odlučuju na istu temu, a pokret “1 od 5 miliona” je pre nekoliko nedelja istupio iz ovog saveza i najavio izlazak na izbore.
Opozicioni lideri koji ostaju verni ideji bojkota kažu da građani ove zemlje ni do sada nisu mogli da ostvaruju svoja prava i uvereni su da samo bojkotom zaista nešto može da se ostvari i postigne.
„Mislim da ni prethodne četiri godine nisu bile narorčito ohrabrujuće za one koji su protiv ovog režima, a do sada su nominalno imali svoje predstavnike. Na ovim izborima će postojati samo dve strane. Oni koji izlaze da glasaju da daju još četiri godine legitimiteta vlasti Aleksandra Vučića, i oni koji nisu spremni da to urade. Što pre postane jasna ta podela, a u jednom trenutku će postati – to će bojkot biti uspešniji,“ kaže Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke za Glas Amerike.
Na pitanje kako se meri uspeh bojkota i kako ovaj vid borbe pobeđuje u korist građana koji drugačije razmišljaju od stranaka koje su trenutno na vlasti, Jeremić kaže:
„Bojkot će uspetu ukoliko niko od prave opozicije, dakle onih koji su zaista suprotstavljeni i oni koji nisu spremni da prave bilo kakvu vrstu kompromisa sa ovim režimom, ukoliko svi oni ostanu na stanovištu da se bojkotuje i ne izađu na izbore. Ukoliko kao rezultat tog bojkota nova skupština Srbije nema predstavnika prave opozicije. Ukoliko to bude ishod parlamentarnih izbora, onda možemo reći da su oni uspeli,“ kaže Jeremić.
Bojkot je već uspeo
Dragan Đilas, jedan od lidera Saveza za Srbiju i predsednik Stranke slobode i pravde, čija politička karijera traje već neku deceniju, kaže za Glas Amerike da je što se njega tiče bojkot već uspeo:
„Uspešan bojkot je da nijedna relevatna opoziciona stranka ne učestvuje u lažnom izbornom procesu i da neće imati svoje poslanike ni u jednom parlamentu, da li pokrajinskom, lokalnom, republičkom. Što se nas tiče – bojkot je već uspeo.”
Opozicija već duže vreme bojkotuje rad parlamenta, pa se postavlja pitanje šta se do sada time postiglo, a Jeremić smatra da je taj potez doneo to da su ipak svi počeli da shvataju da ipak nešto mora da se promeni da bi se stvari unormalile.
“Čak i predstavnici režima su praktično priznali da situacija nije normalna pošto su krenuli da prave sada određene vrste koraka, smanjivali cenzus, menjali sastav REM-a. Ali rekao bih da to nisu istinski koraci, to je sve šminka.Mora situacija da još više sazri ne bi li došlo do toga da se zaista menjaju prilike,“ navodi Jeremić.
Međunarodna zajednica je u više navrata pozvala opoziciju da ipak izađe na izbore, što su opozicione stranke koje su „tvrdo“ ostale pri bojkotu odbacile, jer bi prema njihovom mišljenju izlaskom na izbore, pod ovakvim izbornim uslovima, samo dali, ponovo, legitimitet Vučiću.
„Ključno će biti da li će Vučić nakon ovih izbora imati bilo kakvu opoziciju u parlamentu ili ne. Kada kažem opoziciju, tu svakako ne ubrajam Dačića, Čanka, Čedu Jovanovića, razne pokrete koji se sada užurbano formiraju. Ukoliko bude parlament bez opozicije, to će biti parlament koji će imati upitan legitimitet i tada se međunarodna zajednica nalazi pred odlukom da li da prihvati takvo stanje u Srbiji. Dakle, institucije bez opozicije, otvorena, ogoljena diktatura ili ne,“ kaže predsednik Narodne stranke.
Glasači u konfuziji
Kod glasača u Srbiji je u poslednjim mesecima zaista stvorena konfuzija. Stranke i pokreti se stvaraju bukvalno preko noći, a građani više niti znaju nazive i programe novopečenih igrača na političkoj sceni, a još manje koja od tih stranka je za bojkot, a koja ne.
„Jedini problem koji mi imamo u ovom trenutku, što se bojkota tiče, jeste kako da dođemo do ljudi da bi oni prvo saznali za bojkot, drugo da bi shvatili zašto bojkot, šta je ideja, do čega će on dovesti i kako će to pomoći promeni vlasti. Mi procenjujemo da uz sva sredstva komunikacije koja postoje, ne možemo da komuniciramo sa više od 40-tak posto ljudi, dok vlast komunicira sa svih 100 posto. Njihova informacija, iz ovih 40 posto koji se poklapaju, bar 15 puta frekfetnija i jača od naše,“ navodi predsedik Stranke slobode i pravde.
S obzirom da vladajuća stranka u Srbiji i dalje ima veliku podršku među građanima, postoje mišljenja da je Vučić uspeo da slomi svoje protivnike i da svojim potezima dotuče opoziciju.
„Opoziciju je Vučić uništavao od 2012. godine do 2018. i delio ih u razne deliće, i manipulisao, jedne dizao, druge spuštao. Do 2018. je bio izuzetno uspešan u tome, ali 2018. se ovde stvar promenila, napravljen je Savez za Srbiju kao koalicija više organizacija. To je najduža koalicija stranaka u Srbiji ikada, sve druge su se raspadale odmah posle nekih izbora ili pre izbora. Vi danas imate najjedinstveniju opoziciju u poslednjih 8 godina u Srbiji”, objašnjava Đilas.
Stranke koje izlaze na izbore
Sa druge strane, ovih danas se upravo stvaraju pokreti i stranke koji računaju da im smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto povećava šanse da uđu u parlament. Predsednik Građanskog demokratskog foruma Aleksandar Olenik kaže za Glas Amerike da trenutno u Srbiji postoje dve vrste jednoumlja – naspram režimskog, sada je u igri i opoziciono jednoumlje da se mora ići u bojkot:
„I onda su ljudi u konfuziji i zbunjeni jer se to nametanje vrši bukvalno na silu, uz pritiske, uvrede ili targetiranje tipa izdajnici, ovakvi ili onakvi. Ali to je i dalje pokušaj nametanja jednoumlja, jer Savez za Srbiju koji pokušava da nametne ideju bojkota svima, koristi iste metode kao i Vučić. Neće uspeti, mi ćemo izaći na izbore, prosto zato što je bojkot štetan za sve, za građane i najkorisniji je Vučiću,“ kaže Olenik.
Na optužbe da izlaskom na izbore daju legitimitet Vučićevoj vlasti, Olenik, koji je tek dve godine u politici, kaže da Vučićevoj vlasti legitimitet daju građani:
„Broj građana koji će izaći – oni će dati legitimitet Vučiću, a ne ja, ni vi niti bilo koja druga stranka. Izlaznost će biti oko 50 odsto, možda više, možda manje i samim tim pitanje legitimiteta se ne postavlja. Zato i kažem da se pokušava da se nametne to jednoumlje, da neko kaže ako ja ne izađem izbori nisu legitimni, a pritom predstavlja nekih 2, 3 ili 5 posto građana. Time se bukvalno vređa inteligencija i dostojanstvo svih ostalih građana koji će izaći.”
Olenik kaže da prema svim istraživanjima izlaznost je između 45 i 55 odsto te da većina građana glasa slobodno:
„Ima jedan broj koji su ekonomski ucenjeni ili nemaju informacije, ali je to jedan manji broj u društvenim preduzećima i to u odnosu na ukupan broj birača, taj deo nije toliko veliki. Ako me pitate o izbornim uslovima – oni su loši, ali neće pasti sa neba bolji izborni uslovi ako se se ne izborimo za njih. A borba nije tako što ćemo ostati kući i heklati i gledati televiziju i čekati da nam neko pokloni izborne uslove," navodi Olenik.
Ako ne bude bilo nijednog odbornika u lokalnoj samoupravi, ako ne bude bilo poslanika u Narodnoj skupštini, ako ne budemo imali bilo kakav glas opozicioni, to daje Vučiću još minimalno četiri godine vlasti bez ikakve kontrole, čak i formalne, dodaje predsednik Građanskog demokratskog foruma.
Na konačno pitanje hoće li opozicija preživeti bojkot, Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. kaže da će to zavisiti od mnogo faktora, ali da će generalno doći do ogromnog restruktuiranja unutar opozicije:
„Sve će da se poremeti i moraće da se prekomponuju stvari. Čitave stranke će morati da nestanu ili da se objedinjuju. Resursa će biti mnogo manje nego danas. Preživeće neki vid opozicije. Ali u kom obliku će biti ta opozicija, to je sada nemoguće reći,“ kaže Popović.