Neposredno iza zidova Aušvica, kuća u kojoj živeo komandant tog koncentracionog logora Rudolf Hes, stoji kao simbol poricanja i saučesništva u zločinima. Sa njenih prozora vidi se mesto nekih od najvećih zverstava počinjenih tokom holokausta. Dok svet obeležava 80. godišnjicu oslobođenja Aušvica, u toku su planovi da se kuća pretvori u centar za istraživanje mržnje, ekstremizma i radikalizacije.
Ova obična, neupadljiva kuća blizu Aušvica bila je dom Rudolfa Hesa, komandanta logora i jednog od glavnih tvoraca holokausta. Hes je tu udobno živeo sa svojom suprugom i petoro dece, samo nekoliko stotina metara daleko od mesta gde su se uz njegovu organizaciju odvijala nezamisliva zverstva.
“Ovaj tunel je izgradio komandant Hes nakon što je kuća oteta jednoj poljskoj porodici”, priča za Glas Amerike Jacek Purski je direktor novoformiranog Istraživačkog centra za mržnju, ekstremizam i radikalizaciju.
Kaže da je Hes svakog dana prolazio kroz tunel od kuće do logora da bi nadgledao sistematsko ubijanje ljudi tokom tri i po godine koliko je bio komandant logora. Procenjuje se da je 1,1 milion ljudi istrebljeno na tom mestu.
Vila je 80 godina bila zatvorena za posetioce. Prvog dana kada je grupa turističkih vodiča došla u kuću, sa prozora su videli dimnjake Aušvica iz kojih je danju i noću izlazio dim nastao spaljivanjem tela.
Gil Faran, direktor udruženja poljskih turističkih vodiča učestvovao je u toj poseti. Kaže da su Hes i njegova porodica lepo živeli u kući iza zida logora. "Ali ponekad, ponekad je taj miris dopirao dovde."
Centar planira da kuću otvori za posetioce, pretežno ljude koji su preživeli holokaust, na 80. godišnjicu od kada je Sovjetska armija oslobodila Aušvic.
Kuća, nekada simbol poricanja zločina, biće pretvorena u mesto gde se ljudi suočavaju i uče na greškama iz prošlosti.
“Tako je važno za nas što možemo da edukujemo svoju decu i unuke da ne smeju da se ponašaju kao što smo se mi ponašali", kaže vodič Heri Orenstajn.
Iza novog istraživačkog centra stoji Mark Valas, bivši američki diplomata, osnivač i director Projekta za suzbijanje ekstremizma.
“Veoma je važno što smo povratili ovu kuću i otvorili je za sve preživele koji su i danas sa nama. Sa te perspektive, to je jedan tračak pravde. Ova godišnjica se odnosi na žrtve i njihove porodice i ovo je mali deo odavanja pošte njima.”
Nekadašnji simbol surovosti, inercije i poricanja sada će biti mesto gde će mlađe generacije biti inspirisane da razmišljaju o tome kako da stvore budućnost oslobođenu mržnje.
