Skoro 80 godina nakon Holokausta, oko 245.000 preživelih Jevreja i dalje živi u više od 90 zemalja, prema najnovijem izveštaju. Skoro polovina njih, ili 49 odsto, živi u Izrael, 18 odsto je u Zapadnoj Evropi, 16 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama i 12 odsto u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, prema studiji Konferencije o jevrejskim materijalnim zahtevima protiv Nemačke sa sedištem u Njujorku, koja se takođe naziva Konferencija potraživanja.
Pre objavljivanja demografskog izveštaja, postojale su samo nejasne procene o tome koliko je preživelih Holokausta još živo.
Njihov broj brzo opada, pošto je većina njih veoma stara i često slabog zdravlja, sa srednjom starošću od 86 godina. Dvadeset procenata preživelih je starije od 90 godina, a više žena, 61 odsto, nego muškaraca, 39 odsto je još uvek živo.
Ogromna većina, ili 96 odsto preživelih, su bili deca koja su rođena posle 1928. godine, kaže se u izveštaju koji se zasniva na brojkama prikupljenim do avgusta.
„Brojke u ovom izveštaju su zanimljive, ali je takođe važno pogledati dalje od brojeva da biste videli pojedince koje predstavljaju“, rekao je Greg Šnajder, izvršni potpredsednik Konferencije potraživanja.
„Ovo su Jevreji koji su rođeni u svetu koji je želeo da ih vidi mrtve. Oni su u mladosti pretrpeli zločine Holokausta i bili su primorani da iz pepela logora i geta ponovo izgrade ceo život koji su uništili njihove porodice i zajednice.”
Šest miliona evropskih Jevreja i pripadnika drugih manjina ubili su nacisti i njihovi saradnici tokom Holokausta. Nije jasno koliko je tačno Jevreja preživelo logore smrti, geta ili negde skrivajući se širom Evrope koju su okupirali nacisti, ali njihov broj je bio daleko od predratne jevrejske populacije u Evropi.
U Poljskoj je od 3,3 miliona Jevreja koji su tamo živeli 1939. preživelo samo oko 300.000. U Nemačkoj je 1933. godine, godine kada je Adolf Hitler došao na vlast, živelo oko 560.000 Jevreja. Na kraju Drugog svetskog rata 1945. njihov broj se smanjio na oko 15.000, kroz emigraciju i istrebljenje.
Nemačka jevrejska zajednica ponovo je porasla nakon 1990. godine, kada je više od 215.000 jevrejskih migranata i njihovih porodica došlo iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, od kojih su neki i danas živi. Danas u Nemačkoj živi samo 14.200 preživelih, zaključuje se u demografskom izveštaju.
Jedna od njih je Rut Vinkelman, koja je preživela skrivajući se sa svojom majkom i sestrom u šupi u bašti na severnoj periferiji Berlina. Njen otac je ubijen u logoru smrti Aušvic. Njena mlađa sestra Ešter umrla je od bolesti, gladi i iscrpljenosti u martu 1945, samo nekoliko nedelja pre nego što je Berlin oslobodila sovjetska Crvena armija.
Vinkelmanova, koja ima 95 godina i još živi u Berlinu, rekla je da nije bilo dana u njenom životu kada se nije sećala svog voljenog oca.
„Stalno osećam bol. Bol je tu celi dan i noć", rekla je ona
Za svoj novi izveštaj, Konferencija potraživanja je saopštila da je definisala preživele Holokausta „na osnovu sporazuma sa nemačkom vladom u proceni podobnosti za programe kompenzacije“.
Za Nemačku, ta definicija uključuje sve Jevreje koji su živeli u zemlji od 30. januara 1933, kada je Hitler došao na vlast, do maja 1945, kada se Nemačka bezuslovno predala u Drugom svetskom ratu.
Grupa se bavi potraživanjima u ime Jevreja koji su stradali od nacista i svake godine pregovara o nadoknadi sa nemačkim ministarstvom finansija. U junu, Konferencija je saopštila da je Nemačka pristala da odobri još 1,4 milijarde dolara ukupno za preživele Holokaust širom sveta za 2024.
Od 1952. godine, nemačka vlada je platila više od 90 milijardi dolara pojedincima za patnju i gubitke koji su rezultat progona od strane nacista.
Konferenija ima nekoliko programa kompenzacije koji obezbeđuju direktna plaćanja preživelima širom sveta, obezbeđuje grantove za više od 300 agencija za socijalne usluge širom sveta i obezbeđuje da preživeli dobiju usluge kao što su kućna nega, hrana, lekovi, prevoz i socijalizacija. Takođe je pokrenula nekoliko obrazovnih projekata koji ilustruju važnost prenošenja svedočenja preživelih Holokausta na mlađe generacije kako njihov broj postaje sve manji, a antisemitizam je ponovo u porastu.
„Podaci koje smo prikupili, ne samo da nam govore koliko ih je i gde su preživeli, oni jasno ukazuju na to da je većina preživelih u životnom periodu kada njihova potreba za brigom i uslugama raste“, rekao je Gidion Tejlor, predsednik Konferencije.
„Sada je vreme da udvostručimo pažnju na ovu sve manju populaciju. Sada smo im najpotrebniji."
Vinkelmanova decenijama nije razgovarala ni sa kim o užasima koje je preživela tokom Holokausta, čak ni sa svojim mužem. Ali 1990-ih, jednog dana joj je prišao stranac koji je pogledao njenu ogrlicu sa priveskom Davidove zvezde, pitao je da li je preživela Jevrejka i da li može da priča o svom iskustvu u školskom času svoje ćerke.
„Kada sam prvi put počela da pričam o Holokaustu, pred tim studentima, nisam mogla da prestanem da plačem“, rekla je Vinkelman za Asošiejted pres prošle nedelje.
„Ali od tada sam pričala o tome toliko puta, i svaki put sam manje plakala".
Iako je rekla da nikada ne može da zaboravi teror koji su ona i svi ostali preživeli, Vinkelman je sevi dala zadatak da ispriča svoju priču. Čak i sa 95 godina, ona i dalje posećuje škole širom Nemačke i ima poruku.
„Kažem deci da svi imamo jednog Boga, i iako smo mu dali različita imena i različite molitve, ne treba da gledamo šta nas razdvaja, već šta nas spaja. Čak i ako se ne slažemo, nikada ne bi trebalo da prestanemo da razgovaramo jedni s drugima", rekla je ona.
