Marija Frlan iz Slovenije u ponedeljak puni 100 godina, istog dana kada se obeležava 75 godina od oslobađanja koncentracionog logora Aušvic. Ona će se pridružiti ostalim preživelim logorašima na komemoraciji u Poljskoj. Frlan je bila u logoru Ravensbrik u severnoj Nemačkoj 1944-1945. godine.
Frlan je, pre polaska na obeležavanje oslobođenja Aušvica dala intervju Asošijeted Presu i rekla da samo oni koji su preživeli logor, znaju zaista koje su strahote prošli i da je to neopisivo. Svedoči da su zatvorenice u ženskom logoru dobijale malo hrane i potom radile ceo dan. Svakog jutra su ih terali napolje, da bi pretresali prostorije, a njih bi izbacili napolje gde bi stajale sat vremena.
"Jednom su pretresali četiri sata, a mi smo stajale na kiši, to ne može da shvati niko ko nije bio tamo", kaže Frlan.
Žene u logoru su ohrabrivale jedna drugu da izdrže, da ne plaču i da ne pokleknu. Ravensbrik je bio drugi najveći logor po broju žena, odmah iza Aušvica, navodi američki Holokaust muzej. Do kraja rata, oko 50 000 zatvorenika, uglavnom žena, bilo je u ovom nacističkom logoru.
Frlan je u Ravensbrik stigla iz zatvora u Sloveniji, gde je služila kaznu jer ju je Gestapo optužio da je pomogla pokretu otpora da postavi bombe, dok je radila kao čistačica u prostorijama te tajne policije. Pre hapšenja u Sloveniji, poslednji put je videla svog muža.
"Nismo stigli ni da se oprostimo. To je bilo to", kaže ova stogodišnjakinja.
Stigla u Ravensbrik vozom preko Minhena. Za pet dana dali su im supu i tri kriške hleba. U logoru je bilo ljudi iz 30 država, najviše iz Poljske. Sovjetske trupe oslobodile su logor u aprilu 1945.
"Kako se približavala Crvena Armija, tako su Nemci nas zatvorenike izbacili iz logora da pešačimo ka prvim linijama fronta. Odjednom, iza nas više nije bilo Nemaca, a pojavio se ruski vojnik na konju i rekao da je rat gotov", priseća se Frlan.
Ona i drugi zatvorenici iz Sloveije i bivše Jugoslavije, odlučili su da hodaju zajedno do domova. Kada je došla u Sloveniju, nije bila srećna.
"Izgubila sam supruga, nisam imala gde da živim, nisam imala ništa", priča preživela logorašica.
Uspela je da stane na noge, ponovo se udala i rodila šestoro dece. Radila je kao čistačica i radnica posle Drugog svetskog rada i čak je uspela da se popne na najviši vrh u Sloveniji, Triglav sa 70 godina.
Nadživela je drugog supruga i njihovo troje dece, ali ipak planira da napravi veliku zabavu za 100. rođendan u svom selu Rakeku, kada se vrati iz Poljske. Dobrog je zdravlja, hoda bez pomoći i uvek ima lupu, jer ne vidi dobro.
Šta je njen recept za dugovečnost, pita je novinar AP.
"Uvek sam mnogo radila", kaže Frlan.