Većina mladih ljudi na Kosovu smatra da Kosovo ne ide u pravom smeru. Najveći izazovi za njih su nedostatak mogućnosti zapošljavanja, siromaštvo, politička situacija, korupcija i nepotizam, zbog čega mnogi razmišljaju da napuste Kosovo, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja UNDP-a ”Puls javnosti - izazovi i perspektive omladine na Kosovu”.
Najnovija analiza "Puls javnosti - izazovi i perspektive omladine na Kosovu" pokazala je da studenti koji nisu završili fakultet, pokazuju veće interesovanje za odlazak u zapadne zemlje, nego oni visokoobrazovani. Ispitanici su iskazali negativne stavove u pogledu budućnosti Kosova i tvrde da Kosovo ne ide u dobrom smeru.
“Većina mladih misli da Kosovo ne ide u pravom smeru. Nekako je siva zona. 32 odsto anketiranih lica tvrde da Kosovo ide u pravom smeru. Tokom anketiranja na rodnoj osnovi vidimo razliku, pošto većina muškaraca za razliku od 45 odsto anketiranih žena smatra da Kosovo ne ide ni u pravom ni u pogrešnom smeru. Najveći njihovi izazovi su nedostatak mogućnosti zapošljavanja, siromaštvo, političko stanje, korupcija, nepotizam“, rekao je predstavljajući istrživanje Atde Hetemi, menadžer UNDP-a za istraživanje “Puls javnosti”.
Ispitanici su bili upitani da li razmišljaju o tome da emigriraju u naredne tri godine. Ukupno 27 odsto učesnika odgovorilo je da sa izvesnošću razmišlja o migraciji 31 odsto da će verovatno razmisliti o napuštanju Kosova, a samo je oko 18 odsto bilo sigurno da neće razmišljati o napustanju Kosova. Podaci podeljeni po etičkoj pripadnosti pokazuju značajno različite stavove.
„Većina ispitanika tvrdi da će u naredne tri godine razmatrati mogućnost i to veoma ozbiljno da napuste Kosovo, ako bi imali mogućnosti. Kada je reč o etničkoj osnovi Romi, Egipćani, Aškalije spremniji su za migraciju. 37.8 odsto Albanaca tvrde da bi emigrirali u naredne tri godine, dok samo 1,1 odsto Srba razmišlja o migraciji“, kaže Hetemi
Puls javnosti istraživao je i nivo obrazovanja, uključujući i zadovoljstvo omladine kvalitetom obrazovanja. Od ukupnog broja ispitanika 52 odsto pohađa školu ili univerzitet, dok 48 odsto trenutno ne učestvuje ni u kakvom programu formalnog obrazovanja. Kao glavnu prepreku koja ih sprečava da pohađaju više obrazovanje, 28 odsto je navelo nedostatak novca.
„Trideset odsto mladih reklo je da je napustilo školovanje zbog finansijskih problema, morali su umesto školovanja da pomognu u stvaranju prihoda. Zasnivanje porodice bio je razlog za 27 odsto ispitanika, udaja, brak, deca. Većinu ovih ispitanika čine Albanci“.
Učesnici u istraživanju takođe smtraju da je nacionali i politički esktremizam najzastupljeniji na Kosovu, ali kada je reč o bezbednosti ispitanici Srbi istakli su najviši nivo nesigurnosti u poređenju sa drugim etničkim grupama.
„Mladi stanovnici Kosova tvrde da je više zabrinjavajući faktor nacionalni i politički ekstremizam nego verski. S obzirom da postoje razne vrste ekstremizma, od mladih smo čuli da se sigurno osećaju u trenutku kada izlaze iz kuće, ili na putu do posla, škole, bilo gde. Stoga većina ispitanika tvrdi da se slobodno kreću. Kada smo analizirali podatke na osnovu etničke pozadine, što se bezbednosti tiče, Srbi na Kosovu prijavili su najviši nivo nesigurnosti u poređenju sa drugim etničkim grupama“.
Prema istraživanju javnog pulsa, omladina na Kosovu smatra da im javne institucije Kosova moraju omogućiti bolje javno obrazovanje, nova radna mesta i borbu protiv korupcije, kao i da je to moguće sve dok postoji želja za poboljšanjem trenutnog stanja, rekao je direktor odeljena za program u USAID-u Pol Vaca.
Istraživanje "Puls javnosti - izazovi i perspektive omladine na Kosovu", zasnovano je na 452 anketirana stanovnika Kosova starosti između 14 i 35 godina, iz svih zajednica na Kosovu. Istraživanje UNDP-a “Javni puls o omladini” finansirao je USAID.
