Posle više od dve godine ruske invazije, zvaničnici kažu da je Ukrajina jedna od zemalja sa najviše nagaznih mina na svetu. Pored pretnje ljudskim životima, mine takođe utiču na životnu sredinu.
Selo Lipivka u kijevskom regionu okupirali su Rusi na početku invazije Ukrajine. Znakovi ukazuju da je minsko polje udaljeno samo 300 metara.
Dobrotvorna organizacija Halo radi na čišćenju terena od mina. Deminerka Julija nije otkrila svoje prezime iz bezbednosnih razloga.
“Vrlo pažljivo, postavila sam ruku na 30 stepeni i 60 centimetara napred. Ako vidim nešto sumnjivo, slično žici, protrljam je prstima. Ovo je suva trava. Osećam to prstima", kaže ona.
Region Kijeva je jedno od tri područja u Ukrajini gde organizacija Halo radi na čišćenju mina i drugih eksploziva.
Sem Roulands iz te organizacije kaže da “s obzirom da je sukob u toku i sa razmerama kontaminacije, teško je tačno reći, ali je verovatno da je Ukrajina najzagađenija zemlja na svetu minama. Zato se procenjuje da će za razminiravanje Ukrajine trebati 10 i više godina.”
Bivši ukrajinski ministar za životnu sredinu Ruslan Strilec, koji je u vrijeme davanja ove izjave i dalje obavljao tu funkciju, objašnjava veličinu problema.
“Dvadeset pet odsto teritorije naše zemlje je minirano ili potencijalno zahteva proučavanje i buduće razminiravanje", ističe Strilec.
Pored smrtne opasnosti za ljude, mine takođe nanose značajnu štetu životnoj sredini, kaže ministar. Svaka nekontrolirana eksplozija može da izazove šumski požar.
“Imali smo slučajeve kada su šumari, dobijajući informacije o početku šumskog požara, pokušali da dođu do mesta požara i raznele su ih eksplozije mina. Dakle, ne možemo ni da dobijemo pristup nekim teritorijama zbog nagaznih mina", kaže ukrajinski ministar.
Eksploziv takođe ubija životinje, koje ne mogu da zaustave znakovi upozorenja. Svaka eksplozija, čak i kontrolisana tokom razminiranja, znači da teški metali prodiru u zemljište.
Marija Diačuk iz Centra za ekološke inicijative naglašava da je važno da se zabeleži nivo zagađenja posle razminiravanja.
"Uticaj na životnu sredinu trenutno se ne prati. Zato preporučujemo da se to promeni tako da se nivo zagađenja već uzme u obzir kada se zemlja vrati na korišćenje."
To je cilj na kojem organizacija Halo radi sa svojim poljoprivrednim timom.
“Počeli su razgovore sa nacionalnim univerzitetima i drugim akterima u Ukrajini da vide da li je moguće da počnemo da sprovodimo analizu tla sa područja gde znamo da je bilo eksplozija ili kontaminacija teškim metalima iz artiljerijskih granata i drugog oružja korišćenog u borbi", kaže Sem Roulands.
Ministar za životnu sredinu Strilec naveo je da ukrajinski ekosistemi predstavljaju 30 odsto celokupnog biodiverziteta Evrope i istakao da je razminiranje prvi korak u saniranju štete.
